Kako je hrvatska tajna služba uticala na haške postupke

Sigurnosno-informativna služba imala je svoje ljude među zaposlenima u Haškom tribunalu i obavila je razgovore sa više stotina svedoka odbrane i optužbe

Hrvatska tajna služba nameštala je lažna svedočenja u Hagu, ucenjivala svedoke tužilaštva, a vrbovanjem je uspela da obezbedi saradnike službe među osobljem Haškog tribunala i tako je pribavljala tajne podatke o postupcima koje je vodilo haško tužilaštvo. Time je blagovremeno obezbeđivala i zaštitu osumnjičenih od hapšenja i uklanjanje dokaza i svedoka na terenu, kaže za Politiku advokat Dušan Bratić.

U izveštaju pod oznakom „vrlo tajno”, Ministarstvo odbrane Hrvatske i njegova tadašnja Sigurnosno-informativna služba (SIS) obratili su se 1998. godine hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu sa informacijama o učesnicima postupaka protiv optuženika za ratne zločine pred Haškim tribunalom.

– Reč je o dokumentu sa najvišim stepenom tajnosti u hrvatskom obaveštajnom sistemu. Njegova sadržina otkriva koliko je hrvatska služba „izbušila” haško tužilaštvo. Izveštaj sadrži podatke o saradnji sa advokatima odbrane i informacije kojima služba krije osumnjičene i štiti ih od hapšenja. U njemu su i podaci o aktivnostima službe na formiranju advokatskih timova „jer je radi uspešne odbrane svih u jednom predmetu potreban koordiniran, izbalansiran i ujednačen rad svih odvjetnika” – navodi advokat Bratić.

„Ova služba je u više navrata omogućila odvjetničkom timu preliminarne razgovore sa potencijalnim svjedocima odbrane”, navodi se izveštaju. Pored toga, služba je davala informacije advokatima odbrane o svedocima optužbe koji su odbrani pomagali prilikom unakrsnog ispitivanja.

Posebnu pažnju služba je poklanjala pripremi advokata za unakrsno ispitivanje svedoka koji su govorili o umešanosti Hrvatske u međunarodni oružani sukob u BiH, sa instrukcijama da svojim pitanjima ne ugroze „šire hrvatske nacionalne interese”.

– Zanimljivo je i kako je hrvatska vojna služba zajedno sa pomoćnikom ministra odbrane upozorila generala Ivana Čermaka da je prema zakonima Hrvatske dužan da odbije razgovor sa istražiteljima Haga, jer oni nemaju ovlašćenja da istražuju po Hrvatskoj i da je to narušavanje suvereniteta Hrvatske, što ovaj nije učinio, i kako taj razgovor karakterišu kao „samovoljan” – naglašava Bratić.

Najzanimljiviji deo je onaj u kojem SIS izveštava da je, na osnovu dokumenata Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, do kojih je došla špijunažom, preko saradnika i pouzdanih izvora među osobljem u Hagu, služba zaključila da je krajnji cilj tužilaštva u Hagu da poveže sve optužnice protiv svih Hrvata iz Hrvatske i iz BiH i učini odgovornim za sve zločine „samo Vrhovništvo Republike Hrvatske”, uključujući i predsednika Tuđmana.

U glavi pet izveštaja piše da je „ova služba sudjelovala u pripremi svjedoka optužnice u slučaju potvrde optužnice protiv Mrkšića, Radića i Šljivančanina, te u postupku protiv Dokmanovića”.

– Ovde se postavlja pitanje šta ima služba da priprema svedoke? Svedok je nešto video ili nije i nema tu nikakve pripreme, naročito ne od službe niti je to dozvoljeno, što ukazuje da je reč o svedocima koji su instruisani – kaže naš sagovornik.

Ukazuje na još jedan veoma važan navod iz izveštaja – da je služba kontraobaveštajnim radom došla do podataka o postojanju još sedam tajnih optužnica protiv Hrvata iz srednje Bosne, da su u više navrata tim osumnjičenim dostavljane informacije o nameri Sfora da ih hapsi, da je u te svrhe služba preduzimala mere da ih skloni i sakrije, kao i da neposredno štiti nekoliko tih osoba, kao i dva svedoka odbrane muslimanske nacionalnosti, koji su povezani sa dokazima o muslimanskim zločinima nad Hrvatima u Bugojnu.

Postoje i navodi o tome kako su saradnici službe izvršili prodor u MKSJ i angažovali dvoje saradnika koji su imali zadatak da saznaju što više detalja o ličnom životu zaposlenih u sudu, pa ih čak i fotografisali na privatnim ljubavnim sastancima, kako bi mogli da ih ucenjuju slikama koje su nudili u zamenu za poverljive informacije.

– Sastanci sa ovim saradnicima obavljani su uglavnom na teritoriji Hrvatske, gde su oni dolazili da ne bi bili pod nadzorom svojih službi u svojoj država. Tako je pribavljeno 70 fajlova važne originalne dokumentacije. Služba je dobijala originalnu dokumentaciju Haga i podatke o tajnim optužnicama, namerama i aktivnostima tužilaštva u Hagu. Dalje piše da je saradnik službe postao i jedan bivši istražitelj Haga koji je radio na zločinima muslimana kao i da je u toku operacija službe na ugradnji još jednog saradnika u MKS u Hagu – navodi Bratić delove izveštaja.

Navedena su imena generala angažovanih u ovim špijunskim delatnostima, kao i aktivnosti službe na prevenciji suđenja za dela u „Oluji” i povodom interesovanja Haga za krivična dela Ante Gotovine.

Za zločin u Ahmićima, za koje su optuženi Hrvati, u tajnom izveštaju piše da je odgovorna britanska služba, a da presudan uticaj na rad tužilaštva u Hagu vrše SAD i Velika Britanija, kao i Džordž Soroš i Helsinški odbor za ljudska prava.

Dalje navode da su određeni dokumenti posebnom operacijom službe „ubačeni” u medije, da izrazito afirmativan odnos, ali nikada samoinicijativno, imaju mediji Vjesnik, Večernji list i HTV, kao i da je služba sa ovim medijima ostvarila korisnu saradnju.

U izveštaju pišu i podaci da su saradnici SIS obavili razgovore sa više od 300 svedoka odbrane i 200 svedoka optužnica, kao i da su prikupili i obradili preko 50.000 dokumenata i pripremali advokate za suđenja.

Sigurnosno-informativna služba Ministarstva odbrane Hrvatske bila je vojna obaveštajna i kontraobaveštajna služba, a danas se zove VSOA – Vojna sigurnosna obaveštajna agencija.

 

Autor Aleksandra Petrović

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Flickr/UN International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, CC BY 2.0

 

Izvor Politika, 20. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u