Nemačka štampa o BiH: Rat i kestenje

„Nekoliko nedelja Sarajevom kruži strah da bi se tadašnji događaji (iz devedesetih) mogli ponoviti i da bi se krvoproliće moglo vratiti u BiH. Kada se pita za razloge straha, stalno se pominje jedno ime: Milorad Dodik“, piše nemački FAZ

Tenzije u Bosni i Hercegovini nisu bile ovako velike još od rata. Neki u tome vide samo predizborno pozorište, a neki drugi strahuju od novog krvoprolića, piše nemački list Frankfurter algemajne cajtung.

Novinar lista Frankfurter algemajne cajtung Mihael Martens razgovarao je u Sarajevu sa ekspertima i novinarima o Dodikovoj separatističkoj politici i strahu da bi moglo ponovo doći do rata. U tekstu pod naslovom „Rat i kestenje“ on između ostalog piše:

„Nekoliko nedelja Sarajevom kruži strah da bi se tadašnji događaji (iz devedesetih, prim.red.) mogli ponoviti i da bi se krvoproliće moglo vratiti u Bosnu i Hercegovinu. Kada se pita za razloge straha, stalno se pominje jedno ime: Milorad Dodik. Tako se zove najmoćniji i verovatno najbogatiji političar bosanskih Srba.“

U tekstu se zatim navode poznati detalji iz Dodikove političke karijere, a zatim i konstatuje: „Dodik se od druga dva predsednika ipak razlikuje time što bi državu na čijem je čelu najradije ukinuo“. Autor članka podseća na niz provokativnih izjava Dodika, kao i na njegovu najavu da će Republika Srpska doneti set zakona: „Radi se o izgradnji odvojene vojske, posebnog poreskog sistema i odvojenog pravosuđa. Ako bi to Dodiku pošlo zarukom, od zajedničke države ne bi ostalo mnogo više od prazne ljušture.“

Sa kojim novcem bi Dodik da napravi vojsku?

Nemački novinar razgovarao je u Sarajevu i sa ljudima koji ne veruju da će cela stvar eskalirati. Jedan od njih je Srđan Blagovčanin, prvi čovek bosanskohercegovačke sekcije međunarodne organizacije „Transpareni internešenal“. Blagovčanin podseća da je Dodik „u poslednjih 15 godina 30 puta najavio referendum, koji je u ovom ili onom obliku imao cilj potkopavanja države“, ali i da su „u skoro svim slučajevima ti pokušaji bili neuspešni.“

„Dodikova motivacija je sasvim drugačija“, kaže borac protiv korupcije: „Da bi zadržali status kvo i da bi ostali na vlasti, nacionalistički političari poput Dodika moraju s vremena na vreme da povećavaju napetost. Naši političari koriste tu strategiju već godinama. Nije samo Dodik majstor u tome“. Prema Blagovčaninu, rukovodstvo zemlje tako želi da skrene pažnju s unutrašnjepolitičkih neuspeha i korupcije.

Nije li takav optimizam koban, pita se autor članka: „Zar se u Sarajevu još novembra 1991, kada je hrvatski Vukovar već bio sravnjen sa zemljom, nije govorilo da tako nešto u Bosni nije moguće? I zar se tadašnji optimizam nije pokazao kao strašna greška, koja je koštala 100.000 života?“

Blagovčanin odgovara da je tada kontekst bio sasvim drugačiji, te da će natezanje oko nadležnosti potrajati do izbora 2022. Autor navodi Blagovčaninovu argumentaciju, prema kojoj RS naredne godine mora da vrati kredite u visini od četvrt milijarde evra, a 2023. čak jednu milijardu: „Sa kojim novcem bi Dodik da napravi vojsku? Ko bi pozajmio novac otcepljenom delu zemlje koji nije međunarodno priznat?“ Autor navodi sagovornikovu pretpostavku da finansiranje ne bi odbio samo Međunarodni monetarni fond, već i Rusija koja podržava Dodika.

Siromaštvo ne može da spreči rat

Mihael Martens je u Sarajevu razgovarao i sa Vildanom Selimbegović, glavnom urednicom Oslobođenja. On navodi njene reči da se ne boji za sebe već za svog sina, jer poslednjih meseci ima osećaj da bi moglo da bude gadno. Zato bi bila srećna kada bi njen sin napustio zemlju. Ali kaže i to da njen tridesettrogodišnji sin i ne pomišlja na to.

Vildana Selimbegović u razgovoru analizira moguću Dodikovu kalkulaciju u kojoj važnu ulogu kao njegovi pomagači imaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Moskva, ali i predsednik Mađarske Viktor Orban. Podseća se i na nedavnu izjavu predsednika Hrvatske: „Zoran Milanović, specijalista za čudne i neretko nacionalističke izjave svih vrsta, nedavno je podrugljivo izjavio da je Bosna toliko osiromašila, da bi tri naroda tamo možda mogla da se gađaju kestenjem, ali ne i voditi rat.“

„Viladana Selimbegović na to odgovara da upravo siromaštvo ne može sprečiti rat: ’U ratu, za vreme opsade, tri čoveka su delila jednu pušku. Nisam sigurna da manjak oružja znači da ne može biti rata‘.“

Prenosi se i mišljenje Vildane Selimbegović da Dodikovi postupci imaju takođe elemente insceniranja za mobilizaciju birača, kao što to rade i bošnjački političar Bakir Izetbegović, ili hrvatski Dragan Čović. „Njih trojica žive od kriza koje sami izazivaju. Tako se krećemo u pravcu devedesetih“, kaže Selimbegović.

Ekonomija nije jedini faktor

U članku se na kraju navodi: „Diplomatski krugovi u Sarajevu nagađaju zašto je lokalni knez (Dodik) najavio i izlazak iz poreskog sistema zemlje, pošto RS time može samo da izgubi. U finansijskom transferu unutar zemlje, RS dobija više nego što uplaćuje, sadašnji ključ za raspodelu sredstava je jako povoljan za nju. Uz to ide i činjenica da je upravo finansijsko opterećenje RS kreditima glavna tačka najnovije eskalacije – Dodik hoće pare, kažu sagovornici u Sarajevu.“

„Ipak, čisto ekonomski argumenti su u ovom sukobu možda nedovoljni. Pre nego što je Slovenija 1991. proglasila nezavisnost od Jugoslavije, evropske diplomate stalno su od nje zahtevale da najpre sprovede analizu koristi i štete. Takva analiza jedva da bi mogla biti u korist nezavisnosti, pošto je slovenačka privreda 1991. bila jako upućena na jugoslovensko tržište. Ali to nije zaustavilo razvoj događaja. Kako će to biti tri decenije kasnije u slučaju Bosne, zavisi od reakcije Zapada“, zaključuje se u članku Frankfurter algemajne cajtunga.

 

Priredio Dragoslav Dedović

 

Naslovna fotografija: Lothar Boris Piltz on Unsplash 

 

Izvor Dojče vele, 23. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u