B. Korkodelović: Kapija na putu svile

Peking je u proteklih sedam decenija uložio oko 2,35 biliona juana (blizu 370 milijardi dolara) u Sinkjang. Pokrajina je od 2000. uključena u razvojnu strategiju zapadne Kine

Centar Boston Seltiksa, 208 santimetara visoki Turčin Enes Kanter, u poznom igračkom dobu bavi se politikom i više nego što je na terenu. Kanter, dvadesetdevetogodišnjak, istaknuti je pripadnik pokreta Gulen, konzervativnog islamističkog bratstva propovednika Fetulaha Gulena, optuženog u Ankari za terorizam. Zbog toga, kao i ljutih kritika na račun predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, oduzet je turski pasoš Kanteru, pa je apatrid. No i dalje je sagovornik visokih predstavnika neokonzervativnog establišmenta u Vašingtonu.

U novoj NBA sezoni Kanter nastupa u „patikama slobode”, oslikanih kritikama navodnih kršenja prava čoveka u Narodnoj Republici Kini. Kanter poziva na bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu u januaru 2022. i optužuje tamošnje vlasti za uspostavljanje prinudnih radnih logora u autonomnom regionu Sinkjang, zahteva „oslobađanje naroda Ujgura” i „momentalni prekid genocida.”

Kanter sledi propagandu protiv kineskog domaćinstva predstojećih igara koju predvodi konzorcijum nevladinih organizacija (NVO) koje, prema medijima u Sjedinjenim Američkim Državama, uživaju podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz Vašingtona. Čelnica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi iz Demokratske stranke, zajedno s nekolicinom republikanaca u Kongresu, podržala je kampanju za bojkot. Predsednik Džo Bajden je odlučio da SAD „diplomatski bojkotuju” igre.

Poslednjih godina SAD, njene najbliže države saveznice, središnji zapadni mediji, neke NVO i istraživački centri posvećuju značajnu pažnju Sinkjangu. Sa Zapada optužuju vlasti u Pekingu da su Ujgure, pretežno muslimane koji u regionu žive vekovima, podvrgle komunističkoj i nacionalističkoj indoktrinaciji, mučenju i prinudnom radu u Sinkjangu i drugde u NR Kini, čak postoji narativ o „genocidu nad Ujgurima”.

No, kako primećuju pojedini posmatrači i analitičari u zapadnim zemljama, često se šire neosnovane, neproverene ili potpuno lažne informacije, na osnovu kojih SAD i Evropska unija zavode sankcije pojedincima u institucijama Sinkjanga. Izveštaji i svedočenja iz NR Kine, kao i stranih novinara, diplomata, stručnjaka, studenata i profesionalaca koji su imali i imaju priliku da posete Sinkjang, govore sasvim drugu priču koja ozbiljno potkopava optužbe.

NR Kina je negirala optužbe. Zvanični Peking tvrdi da je njegova politika u Sinkjangu osmišljena da razvije region bogat resursima u trgovački put do centralne Azije, što bi pomoglo smanjenju siromaštva, borbi protiv ekstremizma i upravljanju etničkim tenzijama. Vlasti NR Kine navode da je tzv. Islamski pokret Istočnog Turkestana (ETAM), „crna ruka” iza nasilja i terorizma u Sinkjangu i da njegovi bojovnici ratuju na strani tzv. Islamske države, takođe, u Siriji, Iraku i Avganistanu.

ETAM je od 2002. na listi terorističkih organizacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i, između ostalih, u EU, Velikoj Britaniji i Turskoj, u kojoj žive i rade desetine hiljada Ujgura. Zvanični Vašington je naveo ETAM kao terorističku organizaciju 2002, godinu dana posle terorističkih napada 11. septembra u SAD. Međutim, krajem 2020. Stejt department uklonio je ETAM s te liste.

Sinkjang je ogromna teritorija na severozapadu NR Kine i u zaleđu evroazijskog kontinenta. Čine ga pustinje, planine i pašnjaci na površini od 1.665.000 kvadratnih kilometara, približno tri puta većoj od Francuske, i predstavlja skoro 18 odsto ukupne kopnene mase NR Kine. Graniči se s Mongolijom, Rusijom, Kazahstanom, Kirgizijom, Tadžikistanom, Avganistanom, Pakistanom i Indijom.

Bilo je to mesto gde je čuveni Put svile povezivao drevnu Kinu s ostatkom sveta. Tu su se od davnina susretale i komunicirale različite kulture, etničke grupe i religije. Područje se u kineskim zapisima pojavilo kao „zapadni region” od trećeg veka pre nove ere. Dinastija Zapadni Han (206 pre n. e. – 220 n. e.) zvanično je uključila region u Kinu 60. godine pre nove ere.

Prema podacima iz popisa stanovništva 2020. godine, ukupan broj stanovnika Sinkjanga je bio 25,85 miliona, među kojima je etnička grupa Han, dominantna u NR Kini, brojala 10,92 miliona, a etničke manjine 14,93 miliona. Od potonjih, Ujgura, čiji jezik potiče iz turkijske jezičke porodice, bilo je 11.624.300 i oni predstavljaju oko 80 procenata pripadnika manjinskih etničkih zajednica u Sinkjangu. Broj Ujgura, u odnosu na prethodan popis iz 2010, povećan je za 1.623.000.

Pojedini zapadni analitičari ukazuju da je cilj delovanja kineskih centralnih i lokalnih vlasti u Sinkjangu da zaustave terorizam ETAM, kao što su to proklamovale i SAD nastupom na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji posle 11. septembra 2001. No, ti analitičari ističu razlike u pristupu Pekinga i Vašingtona. Po njima, SAD su se dve decenije upuštale u nepotrebne ratove, masovna krvoprolića i kršenje međunarodnog prava.

Peking je, međutim, u proteklih sedam decenija uložio oko 2,35 biliona juana (blizu 370 milijardi dolara) u Sinkjang. Pokrajina je od 2000. uključena u razvojnu strategiju zapadne Kine. Politika Pekinga je da narod etničkih grupa u Sinkjangu uživa, pre svega, prava na život, opstanak i razvoj. Ta ljudska prava se u NR Kini smatraju osnovnim.

Od 1955. do 2020. godine ukupan društveni proizvod (BDP) Sinkjanga je porastao sa oko 190 miliona dolara na 213 milijardi dolara. Po glavi stanovnika je BDP uvećan s nepunih 38 dolara na gotovo 8.400 dolara. Od 1978. do 2020. raspoloživi prihod po glavi stanovnika gradova u Sinkjangu porastao je s pedesetak dolara na 5.455, a žitelja sela s manje od 19 na 2.200 dolara.

Skoro tri miliona stanovnika izvučeno je iz krajnjeg siromaštva. Upis u osnovnu školu u Sinkjangu je 99,91 odsto, a 99,7 procenata stanovnika je pokriveno osnovnim zdravstvenim osiguranjem. Stopa urbanizacije popela se sa 37 odsto na 50 odsto.

Peking se zalaže za ekonomski razvoj u Sinkjangu radi podsticanja rasta i napretka, ali i radi sprečavanja radikalizacije pojedinih vernika. Vlasti navode da mreža centara za obuku u Sinkjangu nudi stručno obrazovanje, u njima nema prinudnog rada i suzbija ekstremizam koji je posledica lokalnog siromaštva i nerazvijenosti.

Zakonski ustanovljeni trening centri za stručno obrazovanje su, po zvaničnom tumačenju, škole za deradikalizaciju. Ne razlikuju se, u suštini, od programa „zajednica za korekciju” u SAD, Programa za prestanak i dezangažovanje u Velikoj Britaniji i centara za deradikalizaciju u Francuskoj.

Ključna uloga pripada, takođe, masovnoj Inicijativi pojasa i puta (BRI), pokrenutoj 2013. i kojoj Sinkjang služi kao kineska kapija ka Zapadu. Gotovo pet godina u Sinkjangu nije zabeležen teroristički akt.

 

Autor Borislav Korkodelović

 

Naslovna fotografija: Pixabay/miradil 

 

Izvor Politika, 27. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u