Силуете учесника про-ЕУ скупа на застави Европске уније, Рим, 25. март 2017. (Фото: Reuters/Alessandro Bianchi)

Da li Evropskoj uniji preti raskol na Istok i Zapad?

Izgleda da su problemi EU sa pojedinim istočnoevropskim zemljama mnogo dublji od trenutnog spora sa Mađarskom i Poljskom

Francuski predsednik Emanuel Makron još letos je konstatovao da problemi EU sa pojedinim istočnoevropskim zemljama ne mogu da se svedu na spor sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, već da je problem mnogo dublji. Makron je to nazvao fundamentalnim istočno-zapadnim evropskim raskolom.

Izgleda da se ta Makronova dijagnoza potvrdila prilikom nedavne posete novog nemačkog kancelara Olafa Šolca Varšavi. Njega su dočekali plakati na kojima su on i njegova prethodnica Angela Merkel stavljeni u isti niz sa Adolfom Hitlerom i nacističkim ministrom propagande Jozefom Gebelsom, piše nemački Dojče vele.

Istovremeno se Nemačkoj prigovaralo „bezakonje“ jer Poljskoj navodno ne želi da plati ratnu odštetu. To su bile otvorene provokacije.

Neki analitičari su bili krajnje zabrinuti kada je populista Janez Janša kao premijer Slovenije letos preuzeo predsedavanje Savetom EU. Janša vređa novinare na Tviteru, voli provokacije i zove Orbana „prijateljem“.

Na početku slovenačkog predsedavanja najvažnijim telom Evropske unije, Janša je lansirao novi skandal kada je zaokruživao fotografije slovenačkih sudija koje smatra „komunističkim“ i problematičnim.

Posle toga se ponašao uglavnom neupadljivo, ali je bio na Orbanovoj strani u sporu Brisela i Budimpešte u vezi sa jednim zakonom koji diskriminiše homoseksualce. Janša je bio i na strani Varšave u sporu oko poljskog razgrađivanja pravne države.

„Smatram da je ukupno držanje ove alijanse antievropsko. Ima naznaka da oni uspostavljaju neku vrstu nove Gvozdene zavese“, kaže Marko Milosavljević, profesor za nauku o medijima na ljubljanskom Univerzitetu.

Ipak, Janšina manjinska vlada ne sedi baš čvrsto u sedlu. Narednog proleća su izbori na kojima opozicija ima dobre izglede.

I nedavni izbori u Pragu su pokazali da populisti mogu biti smenjeni na izborima. Andrej Babiš je smenjen kao premijer i novu većinu čini široka proevropska koalicija. I u Bugarskoj je u trećem pokušaju na vlast došla proevropska vlada, a u Rumuniji socijaldemokrati, koji vladaju u koaliciji sa antievropskim snagama, nisu uspeli da prošire svoju bazu.

Ekspert fondacije Karnegi za Evropu Štefan Lene smatra zbog toga da se kriza EU uglavnom svodi na Poljsku i Mađarsku, i „nije karakteristična za ukupni region“. On stoga ne kaže da se može govoriti o pogoršavanju odnosa između istoka i zapada Evropske unije. Dodaje da bi fondovi za obnovu mogli odigrati pozitivnu ulogu protiv produbljivanja podela.

Kada je sredinom decembra predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden održao „samit demokratije“, predstavnici Mađarske nisu bili pozvani. Time je Budimpešta svrstana u „otpadničke režime“, ocenjuje Dojče vele.

Mađarska opozicija je to upotrebila za napade na Viktora Orbana. Vođa opozicije Peter Marki-Zai je rekao da „međunarodna zajednica Orbana tretira kao neki virus“. On je dodao da je Orban dugo i naporno na tome radio, razvijajući odnose sa Kinom, Rusijom i Azerbejdžanom.

Poljski predstavnici su, za razliku od mađarskih, dobili pozivnicu od američkog predsednika Bajdena da učestvuju na njegovom okupljanju u decembru. Da li je autokratsko preuređenje države tamo manje uznapredovalo nego u Mađarskoj?

Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda od osvajanja vlasti 2015. kopira mađarski model. Suzbijaju se medijske slobode, podriva se nezavisno pravosuđe, vodi borba protiv prava homoseksualaca i prava na abortus, uz naglašeni nacionalizam.

Ali veliki sukob sa Briselom je izbio u oktobru kada je poljski Ustavni sud odlučio da su poljski zakoni iznad zakona Evropske unije. Time je Varšava posredno postavila pitanje ostanka Poljske u Evropskoj uniji. Jaroslav Kačinjski je to odmah demantovao, a proevropske demonstracije u Poljskoj su pokazale da javnost još uvek nije „dovedena na liniju“ onako kako bi to htela vladajuća partija.

Evropski sud je u međuvremenu doneo presude protiv načina izbora poljskih ustavnih sudija i promene u zakonima o sudstvu. Ova najviša sudska instanca u EU sa sedištem u Luksemburgu kaznila je Poljsku sa milion evra dnevno, jer poljska vlada ne želi da povuče uvedena pravila.

„Iluzorno je verovati da se demokratija i vladavina prava mogu nametnuti iz Brisela“, rekao je Štefan Lene i dodao da je to jedino moguće na demokratskim izborima. On kaže da ima nade jer su i u Poljskoj i u Mađarskoj glavni gradovi u međuvremenu u rukama opozicije.

Lene se zalaže da evropske pravne sankcije prerastu u finansijske. „Najveći adut je pristup Fondu za obnovu ekonomije od posledica pandemije“, kaže on i dodaje da novac neće teći iz Brisela za Varšavu od sredine naredne godine, jer tvrdolinijaši iz ministarstva pravosuđa u Varšavi blokiraju svaki kompromis. A u Mađarskoj Orban ne želi da bilo šta menja uoči izbora.

Uprkos izvesnom optimizmu u pogledu dejstva finansijskog pritiska, ovaj politikolog vidi i „znatnu opasnost“ od eskalacije spora. Poljska bi prema njemu mogla da uvede protivmere blokiranja drugih prihvaćenih evropskih zakona i propisa, recimo u oblasti klimatskih promena i tada bi „EU imala veliki problem“.

Prema proceni Štefana Lenea, trenutno se nalazimo u „interesantnoj fazi između eskalacije i izvesnih kompromisa, koji bi celu stvar mogli dovesti do smirivanja“. Izgleda da je ucenjivački potencijal na obe strane značajan.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Alessandro Bianchi

 

Izvor Politika, 29. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u