Ruske dileme oko QR kodova

U Rusiji se trenutno raspravlja o predlozima zakona o uvođenju QR kodova za pristup javnim mestima i određenim vidovima transporta. Kakva je sadržina tih, još neusvojenih, zakona i kako reaguju građani?

Za nepune dve godine, od kada je aktuelna tema pandemije kovida 19, mora da su potrošene tone i tone, makar digitalnog, papira, koje su istrpele raznorazne pisane vratolomije, presipanja bujice reči iz šupljeg u prazno, kako bi bio objavljen pravovremen tekst, s vrlo malom količinom originalnosti. U tome se utrkuju novinari, koliko i naučnici iz društvene sfere, jer to je vrela tema, pa da se iskoristi dok ne ostane za nama, bajata i zaboravljena.

Rusiju, zaista, nikada nije potresla kovid histerija kao što je to bio slučaj sa zapadnim delom šire evropske civilizacije. Jedino što je na proleće 2020. godine u kratkom periodu nestalo heljde s polica u samoposlugama, te ne preterano ukusne žitarice kojoj se stanovništvo Rusije tradicionalno okreće u kriznim vremenima. Ipak, te scene nisu bile ni prineti američkom ratu oko toalet-papira, čije rolne valjda još ispunjavaju, ionako prenatrpane, garaže prosečnog Amerikanca. Bilo je već reči o tome kako Rusija neće poći na put karantina, ili u marketinške svrhe preimenovanog „lokdauna“, jer bi to bilo pogubno po njenu ekonomiju. Ovogodišnji januarski članak iz Pečata koji se ticao te teme ispostavio se ispravnim. Osim perioda od jedne neradne nedelje u novembru, na početku četvrtog talasa kovida u Rusiji, karantin nije uvođen.

Ukoliko povlačimo paralelu, za taj period od gotovo godinu dana, mnoge države Zapada prolazile su kroz karantin različitog trajanja. Može se zaključiti da su restriktivne mere, usmerene prema borbi protiv kovida, bile nižeg intenziteta u Rusiji nego u većini zapadnih zemalja. Upravo zbog toga umanjena je ekonomska šteta od epidemije, a političke posledice su bile zanemarljive. Rusko rukovodstvo je u poslednjih nekoliko godina uspelo sasvim uspešno da manevriše između različitih kriza, da se izvuče gotovo netaknuto ploveći kroz tesni moreuz Scile i Haribde. Ceo pokret Alekseja Navaljnog je neutralisan bez prevelikog nezadovoljstva u društvu, bez trzavica je sproveden referendum o izmenama Ustava koji je, između ostalog, pružio mogućnost Vladimiru Putinu da se dalje kandiduje za mesto predsednika; međutim, dva su pitanja koja će ruski elektorat duže pamtiti – jedno je podizanje uzrasta potrebnog za ostvarivanje penzije, a drugo tema QR kodova.

Cena pandemije

Dosadašnja taktika ruskih vlasti u borbi protiv kovida 19 bila je sledeća: prenošenje odluka o protivepidemiološkim merama s federalnog na regionalne centre vlasti, izbegavanje karantina i mera koje štete ekonomiji, sprovođenje kampanje za dobrovoljnu vakcinaciju uz uvođenje obavezne vakcinacije za određene profesije i segmente društva (razlikuje se od regiona do regiona), dodatna ulaganja u zdravstveni sistem – otvaranje kovid bolnica, prebacivanje standardnih klinika u kovid, uvođenje QR kodova na regionalnom nivou kao restriktivna mera usmerena protiv nevakcinisanih ljudi i osoba koje nisu prebolele kovid.

Ruski pristup je dostigao pomešane rezultate – s jedne strane, epidemija je uglavnom uspešno kontrolisana, barem u glavnim ekonomskim centrima države, ograničenja koja su uvođena u većini slučajeva nisu stvarala nepremostive prepreke za neometan život građana, ali je s druge strane kampanja za dobrovoljnu vakcinaciju jednostavno rečeno propala. Od januara do decembra 2021. godine vakcinisano je svega 43,06 odsto građana Rusije. U tom pogledu, Rusija se našla između Filipina sa 42,61 odsto vakcinisanih i Nikaragve sa 43,45 odsto građana koji su se odlučili za taj vid preventive. Čak i ovaj nezavidni postotak dostignut je letošnjim pretnjama uvođenjem QR kodova za ulazak u restorane i tržne centre u Moskvi, pre toga, verovali ili ne, stepen vakcinisanih u Rusiji je iznosio oko 11 odsto. Novi federalni predlozi zakona o QR kodovima imaju upravo za cilj stimulaciju građana da se vakcinišu.

Zašto je ruskim, pa i drugim vlastima širom sveta stalo do toga da se njihovi građani vakcinišu? Odgovor je prost – novac. Epidemija košta, košta lečenje stanovništva, košta uvođenje mera koje iziskuju finansijsku stimulaciju u sferi biznisa, ti troškovi znatno nadmašuju troškove proizvodnje vakcina. Vlasti imaju stav da svaki vakcinisani čovek skida jednog pacijenta s liste hospitalizacije i ujedno dodaje jedan bod u okvir kolektivnog imuniteta u izgradnji. Smatra se da će kada kolektivni imunitet bude dostignut, što vakcinacijom, što prirodnim preboljevanjem, opasnost epidemije biti gotovo uklonjena.

Medicinska sestra tokom pripreme vakcine Sputnjik Ve (Foto: Alexander Demianchuk/TASS)

Mnogobrojni su razlozi koji objašnjavaju zašto je kampanja za vakcinaciju u Rusiji, ali i drugde, pretrpela neuspeh. Postoji prirodan strah od primene nedovoljno ispitanih preparata, a vakcine nastaju u realnom vremenu kako epidemija napreduje i po ubrzanoj proceduri. Građani takođe nemaju poverenja u efikasnost vakcina, primera radi u Rusiji je početkom 2021. godine bilo obećano da će vakcina Sputnjik Ve doneti imunitet koji će trajati dve godine, već kroz nekoliko meseci njena efektivnost je realno skraćena na pola godine, jer to je period koji je predložen za revakcinaciju. Radi se o lažnom marketingu, gde je građanima faktički rečeno da će jedna vakcina rešiti sve probleme, što se u naučnom smislu ispostavilo kao neistinito.

Treću grupu čine uglavnom mladi i zdravi ljudi koje kovid-19 ne plaši, oni smatraju da nema potrebe za vakcinom. Njihov tok misli je sasvim logičan, šanse da preminu od date bolesti su mikroskopske, ali oni razmišljaju individualno, ne kolektivno. I mladi ljudi mogu završiti u bolnici, barem na kratko vreme, što znači da možda zauzimaju mesto nekog kome je pomoć potrebnija, a pri tome njihovo lečenje košta. Oni vakcinacijom ne izbegavaju smrtni ishod, već smanjuju pritisak na zdravstveni sistem. Pripadnici četvrte grupe ne veruju vlastima, radije bi se vakcinisali nekom zapadnom vakcinom, koja u Rusiji nije dostupna (mada je granica otvorena da se vakcinišu negde na Zapadu i vrate u Rusiju). Poslednju, petu grupu, čine ljudi koji se principijelno ne slažu s vakcinacijom kao takvom, oni se boje da vakcine više štete zdravlju nego što pomažu.

Ruske vlasti su primetile ne tako složen obrazac ponašanja građana Rusije – ukoliko pritisak izostane, odziv za vakcinaciju je minimalan, i obratno, kako se pritisak povećava, raste i broj vakcinisanih. U Kremlju su i izračunali da sprovođenje vakcinacije smanjuje troškove od epidemije, a možda će je i sasvim neutralisati. Otuda jasna usmerenost vlasti ka primeni mera prikrivene prinude ka vakcinaciji. Upravo tome služe ideje o uvođenju QR kodova za dostup javnim mestima i određenim vidovima transporta.

Radi se, naime, o dva odvojena zakonska projekta – ograničenje dostupa restoranima, bioskopima, muzejima, teatrima, tržnim centrima i slično, a drugi predlog se tiče neophodnosti QR kodova za putovanje avionom ili vozom na duže distance (međuregionalna železnica). Ovo čitaocima može zvučati kao digitalni Gulag, ali da li je zaista tako? Prvo, regionalne vlasti već imaju pravo uvođenja oblasnih QR kodova za javna mesta po njihovom izboru. Konkretni predlog zakona samo uspostavlja federalni, opštedržavni obrazac QR koda, za razliku od dosadašnjeg regionalnog, ali ostavlja regionalnim vlastima da odluče o spisku javnih mesta gde će QR kodovi biti obavezni. Drugo, QR kodovi se izdaju ne samo vakcinisanima već i građanima koji su preboleli kovid 19, kao i građanima koji imaju određen nivo antitela, a nisu ni bili kod lekara (neoficijelno preboleli). Pristup QR kodovima će imati i građani Rusije koji su se na Zapadu vakcinisali nekom tamošnjom vakcinom, iako one nisu u upotrebi u Rusiji. Radi se, dakle, o većini stanovništva koja već ima pravo na QR kod. Treće, sva ograničenja se ne odnose na maloletna lica, nema nikakvog pritiska na vakcinisanje dece, to je crvena linija koju ruske vlasti ne žele i ne smeju da pređu. Predlog zakona o QR kodovima u avionima i vozovima je problematičniji i, shodno tome, nepopularniji. On bi uneo pometnju za mnoge regione u unutrašnjosti čije je stanovništvo ekonomski upućeno na susedne, ekonomski razvijenije, regione.

Ukoliko prvi zakon ne menja suštinski postojeće stanje, drugi zakon ga menja i to u negativnom smislu. Trenutno je prvi zakon o QR kodovima na javnim mestima usvojen u prvom čitanju u Državnoj dumi, dok je drugi zakon o QR kodovima u avionima i vozovima skinut s dnevnog reda ruskog parlamenta i poslat na doradu.

U sam proces se umešao i predsednik Putin, pozvavši poslanike da ne uvode ograničenja na transport ljudi u novogodišnjem periodu. Inače oba zakona imaju rok trajanja do 1. juna 2022. godine, mada se svakako dodatnim izmenama zakona taj rok može produžiti. Važno je ipak da zakonska ograničenja imaju jasan rok kako bi se smanjio strah građana od trajnog ograničenja njihovih prava.

Kovid redar tokom skeniranja QR koda na kovid propusnici (Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko)

Ruska Duma funkcioniše kroz sistem tri čitanja, a zatim glasanja o zakonskom predlogu u Senatu, da bi na kraju zakonodavnog procesa usvojeni akt završio na stolu predsednika, koji ga može ukloniti po svom nahođenju ili ga potpisati, posle čega stupa na snagu. Očekuje se da će zakon o QR kodovima koji se tiče transporta biti vraćen u proceduru, nakon dorade, početkom sledeće godine, dok je usvojeni u prvom čitanju zakon o QR kodovima na javnim mestima poslat u skupštine regiona, kako bi ta zakonodavna tela nižeg ranga mogla dati svoje predloge ili zamerke. Čak i pre početka rasprave o zakonu o QR kodovima na javnim mestima i zakonu o QR kodovima u javnom prevozu regionalni parlamenti su odlučivali o njihovoj sadržini. Jedino je parlament Republike Severne Osetije glasao protiv, ali je glasanje ponovljeno i isti poslanici su ovaj put glasali za predlog zakona. Neki regioni su odlučili da se o predlogu zakona uopšte ne izjašnjavaju i tako izbegnu usijane rasprave, to su: Moskva, Čukotski okrug, Jaroslavska oblast, Uljanovska oblast, Irkutska oblast, Vologodska oblast, Amurska oblast, Orlovska oblast, Republika Karelija, Kurska oblast i Vladimirska oblast. Radi se o nemalom broju regiona, što jasno govori o nepopularnosti datih mera među biračima.

Javnost protiv kontrole

Javno mnjenje je nedvosmisleno nastrojeno protiv oba zakona i primene QR kodova u borbi protiv epidemije uopšte. Sudeći po podacima tri zasebne ankete javnog mnjenja, urađene različitim kompanijama, na reprezentativnom uzorku, procenat građana Rusije koji podržavaju primenu QR kodova u borbi protiv kovida 19 ne prelazi u velikoj meri 30 odsto. Istraživanje ruske kompanije HeadHunter pokazalo je da pomenutu meru podržava 33 odsto građana Rusije, dok je istraživanje druge kompanije Superjob utvrdilo da se 68 odsto građana Rusije protivi primeni QR kodova. Liberalni, ali uglavnom precizni, Levada centar utvrdio je da se 78 odsto Rusa protivi uvođenju QR kodova u sferi transporta, dok se 67 odsto ispitanika protivi uvođenju QR kodova za posetu javnim mestima.

Interesantniji je podatak da ruski državni centar za istraživanje javnog mnjenja VCIOM nije uradio nijedno istraživanje na ovu temu od kada je započeta javna rasprava o zakonima koji se tiču pomenutih zakona. Poslednje istraživanje VCIOM-a na ovu temu obavljeno je u oktobru, dakle pre nego što su zakoni postali glavna politička tema. VCIOM je začuđujuće došao do suprotnih rezultata, tako sudeći po njegovom istraživanju čak 56 odsto građana Rusije podržava QR kodove, dok ih ne podržava 40 odsto. Iako su ovakvi rezultati upitni, jer odudaraju od tri nezavisna istraživanja iste teme, oni svejedno demonstriraju podeljenost ruskog društva o pitanju QR kodova.

Da su date mere nepopularne pokazuje i Putinova reakcija na zakon o javnom prevozu, kao i saznanja medija da se u profilnim ministarstvima uveliko vodi rasprava o tome da se sam termin „QR kod“ izbaci iz upotrebe kada je reč o predlozima zakona usled nepopularnosti datog naziva.

Uprkos otporu građana, treba očekivati usvajanje ovih zakonskih akata, jer ruska država ne odustaje od strategije vakcinacije kao najsigurnijeg i najbržeg puta do kolektivnog imuniteta i izlaska iz epidemije. Ako se vakcine pokažu dovoljno efikasnim, pod uslovom da najavljene mere podstaknu ili, bolje reći, primoraju dovoljan postotak građana da se vakciniše, ovi zakonski akti će postići svoj uspeh i njihovo trajanje će ubrzo isteći. Život će se vratiti u normalu i tema će biti prevaziđena. Međutim, ukoliko se trajanje ograničenja bude produžavalo unedogled, što znači da vakcine ne deluju ili da se građani svejedno ne vakcinišu, onda postoji potencijal za destabilizaciju političke situacije u Rusiji na ovom osnovu.

Serija malih protesta je već prošla čitavom Rusijom, što je i uticalo na brzo odlaganje zakona o QR kodovima u avionima i međuregionalnim vozovima. Trenutno je sve mirno, ali obični građani uveliko gunđaju i izražavaju svoje nezadovoljstvo u kuloarima, to jest u Rusiji tradicionalno u kuhinjama za trpezarijskim stolom. Izostanku protestnog potencijala pomaže i činjenica da se liberalna politička scena ne protivi QR kodovima, naprotiv, ona ih svestrano podržava, nastavljajući uz to da kritikuje vlast kako ona ne objašnjava dobro građanima svoje mere.

Activists attend a rally against the coronavirus disease (COVID-19) vaccination and QR codes proving immunity status, in Yekaterinburg, Russia December 12, 2021. Reuters/Eduard Korniyenko/
Demonstranti sa transparentima protiv vakcinacije tokom protesta zbog uvođenja QR kodova, Jekaterinburg, 12. decembar 2021. (Foto: Reuters/Eduard Korniyenko)

Jedina relevantna politička sila koja aktivno istupa protiv QR kodova jeste Komunistička partija Ruske Federacije, čiji su poslanici u Dumi prilikom prvog čitanja zakona o QR kodovima na javnim mestima razvili transparent na kome je pisalo „KPRF protiv QR fašizma“. Ruska pravoslavna crkva, čiji su vernici tradicionalno zabrinuti za svaki vid označavanja građana čudnovatim simbolima, ostaje enigmatično tiha o ovom pitanju, jedino se mogao čuti njen stav da QR kodovi neće biti potrebni za posećivanje hramova.

 

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi

 

Naslovna fotografija: Alexander Shcherbak/TASS

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u