S. Štrbac: Zločin u Oćestovu u presudi evropskog suda

Značaj ove presude Evropskog suda za ljudska prava, ukoliko postane pravosnažna, uveliko prevazilazi ovaj pojedinačni predmet, jer će se, po sistemu presedana, primenjivati i na druge slučajeve

Nedavno je Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) jednoglasno presudio da je u predmetu „Baljak protiv Hrvatske” došlo do kršenja odredbe o pravu na pošteno suđenje iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pošto je „Veritas” od početka involviran u ovaj predmet tako što smo posredovali između porodica žrtava, domaćih i međunarodnih sudova i advokata koji su zastupali oštećene, osećam potrebu da suvoparne pravničke termine prevedem na „narodski jezik”.

Evo o čemu se radi:

Dana 5. avgusta 1995, drugi dan hrvatske agresije na Severnu Dalmaciju koja je bila u sastavu RSK, pripadnici hrvatske vojske u mestu Oćestovo, u blizini Knina, zarobili su više srpskih vojnika i civila i zatvorili ih u jedan podrum, odakle su sutradan izveli pet mladića, od kada im se gubio trag. Tela tih pet mladića ekshumirana su 2001. godine sa Kninskog groblja, a pronađena su u selu Stara Straža, udaljenom od Oćestava nekoliko kilometara, gde su i usmrćeni. Naime, poslije ekshumacije, pregledom su na njihovim leševima pronađeni tragovi povreda od vatrenog oružja. Ove činjenice utvrdio je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu „Gotovina i dr.” na osnovu iskaza svedoka: Marije Večerine, Zdravka Bunčića i Dušana Torbice, koji su i sami kao civili bili zatočeni sa pobijenim mladićima.

„Raspravno veće nadalje konstatuje da je oko devet sati 6. avgusta 1995. više osoba koje se navode kao hrvatski vojnici izvelo pet mladih muškaraca, konkretno, Stevu Večerinu, Milu Gnjatovića, Stevana Baljka, Đuru Mačka i Momčila Tišmu, iz podruma. Od tih pet mladih muškaraca, četiri su nosila neku vrstu vojne odeće”, navodi se i tački 431. prvostepene presude MKSJ u predmetu „Gotovina i dr”.

Među odvedenim mladićima bio je i Marijin sin Stevo Večerina, a u podrumu su joj bile i dve kćeri. Marija je u decembru 1995. po dolasku u Srbiju navratila u „Veritasove” prostorije u Beogradu i tom prilikom izjavila:

„Uveče, 5. avgusta 1995. godine, oko 21 sat kretala sam se u vozilu ’lada’ iz pravca Žegara u pravcu Knina. U vozilu su bile dve moje ćerke, Mira i Branka, sin Stevo, Večerina Sava, njena ćerka Dragana, Stevan Baljak i Mile Gnjatović. U jednom momentu kada smo došli u Oćestovo, čula se pucnjava, pukla su stakla, auto su okružile ustaše. Odveli su nas u jednu konobu. U konobi je bilo oko 17 ljudi. Među njima su bila dva vojnika. Njih su zarobili tog dana. Moj sin ranjen je to veče u nogu ispod kolena. Ujutro oko devet sati ulazi u konobu nekoliko ustaša i traži da naši vojnici izađu, jer je po njih došla vojna policija. Iz konobe izlaze ona dvojica što smo ih zatekli, moj sin Stevo, Baljak Stevo i Mile Gnjatović. Izašla sam za njima da vidim gde ih vode, ali su me ustaše vratile u konobu. Nakratko iza ovog čula se galama a zatim pucnjava. Ustaše su pucale u auto koji je naišao iz pravca Kistanja. Moju ćerku Branku i ćerku Save Večerine Draganu ustaše zovu da pomognu dvema ženama koje su bile ranjene u onom autu. U tom autu bila su i tri muškarca. Jedan od njih je ubijen, a druga dva su dovedena u konobu. Oko 10.30 sati na frezi smo krenuli u pravcu Knina.” Marija je istu priču ponovila i pred MKSJ, koji joj je poklonio punu veru. „Pretresno veće smatra da su osobe koje su muškarce odvele iz podruma bile iste one koje su 5. avgusta 1995. zaustavile četiri od pet muškaraca i pet muškaraca držale u kući u Oćestovu ili u blizini Oćestova, ili su s tim osobama tesno sarađivale”, navodi se u tački 433. pomenute presude hrvatskim generalima, a u tački 1736. u poglavlju ubistva, sud zaključuje: „Raspravno veće stoga konstatuje da svi gore navedeni incidenti (među kojima je i ovoj u Oćestovu, prim. autora) predstavljaju ubistvo kao zločin protiv čovečnosti kao i kršenja zakona i običaja ratovanja.” Iako je žalbeno veće MKSJ oslobodilo hrvatske generale, zaključke pretresnog veća o događaju u Oćestovu nije dovelo u sumnju, što se vidi i po tome što je i Međunarodni sud pravde u predmetu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije o genocidu, kao nesporno utvrđenu činjenicu o zločinu u Oćestovu u svoju presudu preuzeo zaključke iz prvostepene presude MKSJ.

I pored svega toga hrvatski sudovi su u slučaju „Baljak protiv Hrvatske”, koji je jedini do sada iz događaja u Oćestovu rešavan pred ESLjP, odbili zahtev za naknadu štete majke Draginje, oca Milana, sestre Dušanke i babe Stane ubijenog Stevana Baljka uz obrazloženje da nisu uspeli dokazati da su ga ubili pripadnici hrvatske vojske. A ko izgubi spor mora da protivnoj strani naknadi i parnične troškove, koji su u ovom slučaju iznosili oko desetak hiljada evra. Ovakav stav hrvatski sudovi su zauzeli i u predmetima ostalih porodica ubijenih srpskih vojnika u Oćestovu ali i u svim drugim sličnim predmetima, bez obzira na to da li se radi o ubijenim vojnicima ili civilima. Presude sa ovakvim stavom pre ovog slučaja prolazile su prvu kontrolu sudije pojedinca pred ESLjP, koja je bila i konačna. Ovom presudom je ESLjP utvrdio da je zaključak do kojeg su došli hrvatski sudovi prilikom odbacivanja zahteva rođaka ubijenog Stevana Baljka bio nerazuman.

„Nije bilo krivičnog istraživanja o nestanku i ubistvu rođaka podnosioca zahteva, niti bilo kakve krivične sankcije. Krivnja za to nije mogla biti na podnosiocima zahteva. Bilo je neosporno da je S. B. nestao dok je bio pod kontrolom hrvatskih vojnika, i da nije bilo vesti o njemu sve dok njegovo telo nije pronađeno u masovnoj grobnici s ranom od vatrenog oružja na području glave, zajedno s telima ostalih muškaraca zatočenih u isto vreme kad i on. U skladu sa sudskom praksom, u tim okolnostima postojala je čvrsta pretpostavka uzročnosti između nestanka i ubistva S. B.. Teret dokazivanja da ga hrvatski vojnici nisu protivpravno ubili počivao je na vlasti. Domaći su sudovi nametnuli nedostižni standard dokazivanja podnosiocima zahteva, što je bilo posebno neprihvatljivo s obzirom na ozbiljnost dela o kojem se radi”, zaključuje se u presudi ESLjP-a. Utvrdivši da je došlo do povrede prava na pristup sudu protivno članu 6. stavu 1. Konvencije, ESLjP je podnosiocima zahteva (rođacima ubijenog S. B.) dosudio 3.000 evra za nematerijalnu štetu i 3.350 evra za troškove postupka, dok je prigovor podnosioca u odnosu na prekomerne troškove parničnog postupka ocenio preuranjenim s obzirom na mogućnost ponavljanja tog postupka pred domaćim sudovima povodom ove presude ESLjP-a.

Značaj ove presude ESLjP-a, ukoliko postane pravosnažna, a uveren sam da hoće, uveliko prevazilazi ovaj pojedinačni predmet, jer će se, po sistemu presedana, primenjivati i na druge slučajeve koji su (ili će biti) zaprimljeni pred tim sudom a i pred nacionalnim sudovima članicama Saveta Evrope, koji stavove toga suda moraju u praksi i da primenjuju.

 

Autor Savo Štrbac

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika, 25. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u