Virtuelne lomače i lov na Jutjub veštice

Ogroman rast popularnosti jutjubera u poslednjih nekoliko godina doveo je do poplave novinskih tekstova koji su u njima videli opasne kvaritelje omladine. Šta je istina u svemu tome?

Mnogo se u proteklih desetak dana podiglo prašine oko tragične smrti mlade jutjuberke i gejmerke Kristine Kike Đukić, koja je bila izuzetno popularna među omladinom i čiji su klipovi imali milione pregleda. Iako porodica nije saopštila uzrok smrti a nalazi obdukcije još uvek nisu objavljeni, mnogi mediji spekulisali su da se radi o samoubistvu i da je razlog za to što je mlada, hipersenzitivna devojka digla ruku na sebe to što nije bila u stanju da podnese pritisak javnosti i internet nasilje kome je bila izložena.

Bilo je takođe mnogo onih koji su kao glavnog krivca za Kristininu smrt označili jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg u javnosti kao Baka Prase, koji je s preminulom devojkom imao pre dve godine žestok sukob na jutjubu tokom kojeg su je njegove brojne pristalice najbrutalnije vređale i prozivale. Upravo zbog tog sukoba iz prošlosti, Ilića je policija pozvala na informativni razgovor, a kontroverzni jutjuber objavio je na svom kanalu obraćanje javnosti u kome je negirao da ima bilo kakve veze s njenom smrću, kao i da se s Kristinom pomirio u međuvremenu i da su čak planirali saradnju u budućnosti. Izneo je da zna šta bi mogao biti pravi uzrok smrti, ali da nije na njemu to da iznosi. Bez obzira na njegovo pravdanje, ali i izjave članova Kristinine porodice koji dovode u sumnju narativ o internet-nasilju kao pravom razlogu za samoubistvo, određeni mediji jedva su dočekali da započnu linč kampanju protiv Ilića, optužujući ga za govor mržnje, mizoginiju i internet-siledžijstvo. Pokrenuta je i peticija za zabranjivanje njegovog jutjub kanala koju je za sada potpisalo više od 20.000 ljudi.

Čini se da je Baka Prase, koji je i ranije bio sklon agresivnim, bahatim i vulgarnim nastupima, te medije i srodne organizacije građanističke provenijencije naročito „naljutio“ kada je pre nešto više od godinu dana počeo da govori o Kosovu i Metohiji i da u javnosti promoviše rodoljubive stavove, pa su sada pronašli dovoljno dobar povod da ga „ponište“ jednom zasvagda. Ovom moralističkom cipelarenju hrabro su se priključili i lešinarski tabloidi koji su ranije dizali sebi čitanost i broj pregleda upravo na glorifikujućim tekstovima o tome koliko mladi jutjuber zarađuje i kakva je nova besna kola sebi kupio.

Generacijski jaz

Bez obzira na to šta mislite o Baki Prasetu i njegovom uticaju na omladinu, ova tragedija pokrenula je preko potrebnu javnu debatu o pitanju nasilja, vređanja i ponižavanja na društvenim mrežama, kao i o tome ko su uzori današnjoj omladini. Ogroman rast popularnosti jutjubera u poslednjih nekoliko godina doveo je do poplave zabrinutih analiza i novinski tekstova koji su u njima videli opasne kvaritelje omladine i vesnike apokalipse čitave savremene civilizacije. Moralna panika i obavezno zgražavanje postali su opšte mesto u javnom diskursu kada se pomenu novi idoli omladine poput Bake Praseta, Muđe, Deksa Roka i drugih junaka sa jutjub trending lista i TikToka.

To, naravno, nije ništa novo. Slične reakcije pratile su pojavu revolucionarnih medijskih fenomena poput Elvisa Preslija, Bitlsa ili rep muzike. „Mi smo gori od naših očeva, a naši sinovi će biti gori od nas“, pisao je još sa znatnom dozom gorčine sredinom drugog veka pre nove ere u svojim „Pravilima o čestitom životu“ čuveni rimski državnik i cenzor Marko Porcije Katon, lamentirajući nad naizgled neizbežnom moralnom i duhovnom degradacijom koja je zahvatila Rimsko carstvo njegovog doba.

Gotovo sve generacije od pamtiveka dele osećanje razočaranog nerazumevanja i snishodljive superiornosti prema onima koji dolaze posle njih, smatrajući da su novi naraštaji daleko slabijeg karaktera, oskudnijih znanja i skromnijih intelektualnih sposobnosti od njih. Slično je i u današnje vreme kada roditelji, koji su odrastali na dobrom starom obrazovnom programu RTS-a i emisijama poput „Kockice“, „Metle bez drške“ ili Belamijevog „Opstanka“, ne mogu da pronađu međugeneracijsku kopču sa svojim dičnim potomstvom koje se oduševljava video-klipovima na kojima njihovi vršnjaci sebe snimaju dok igraju igrice, dele savete o šminkanju i odevanju ili prave humorističke skečeve i pesme prozivke sa skarednim rečnikom. Oni, idealizujući svoje detinjstvo i adolescenciju kao „zlatno doba“, zaboravljaju kakve su sve banalnosti i idiotizmi privlačili njihovu pažnju dok su stasavali i sazrevali, kao i kakav su odnos i stav prema svemu tome imali njihovi roditelji. Zaboravljaju, takođe, koliko su brzo i neosetno prerasli neke od tih sadržaja, kao što deca danas, već negde u završnim razredima osnovne škole, prerastaju jutjubere i njihov „maligni uticaj“.

Jutjuber tokom snimanja (ilustracija) (Foto: Nubelson Fernandes on Unsplash)

Nov, potencijalno opasan element u čitavom procesu predstavlja savremena tehnologija koja je drastično izmenila način recepcije sadržaja i uticaja koje mladi upijaju u sebe. Preko vaj-faj mreža i svojih pametnih telefona i tableta, koji su stalno uz njih, oni imaju daleko neposredniji i intimniji odnos sa svojim omiljenim internet-zabavljačima i influenserima. S obzirom na to da skoro uopšte ne gledaju televiziju, kao i da im je kompletna socijalna komunikacija, a u vreme pandemije i učešće u obrazovnom procesu, vezano za svetleće, tač-skrin ekrane telefona i tableta, oni su naročito prijemčivi za ovaj novi oblik selebriti idolatrije koja zaobilazi tradicionalne medijske kanale.

Čim neko od njihovih omiljenih jutjubera objavi novi klip na mreži, oni istog trenutka dobijaju obaveštenje o tome, mogu da ga pogledaju u realnom vremenu, da ostavljaju komentare na koje im njihovi idoli često odgovaraju, kao i da učestvuju u različitim anketama i nagradnim igrama, što samo povećava interaktivnu komponentu njihovog doživljaja. Samim tim, stepen identifikacije, privrženosti i navijačke strasti koji se ispoljavaju prema onima koje prate na mrežama daleko je izraženiji i dublji u odnosu na ranije tinejdž zvezde o kojima su obožavaoci samo čitali u časopisima i gledali ih povremeno na televiziji ili u bioskopima.

Zbog toga su, poput verne vojske, spremni da se odazovu pozivu svojih omiljenih jutjubera i da učestvuju u dirigovanim napadima na njihove konkurente i protivnike tako što „troluju“ i ostavljaju uvredljive komentare i prijavljuju njihove sadržaje za brisanje. Te vrste internet hajki i virtuelnih lomača postale su vrlo česte u digitalnom svetu, ne samo kod nas, pa se Jutjub u poslednje vreme trudi da sakrije broj negativnih ocena (odnosno nesviđanja) i da ograniči vidljivost uvredljivih komentara. Procenjeno je da ta vrsta udružene i koncentrisane verbalne agresije izuzetno negativno utiče na mentalno zdravlje i samopouzdanje mladih osoba, kao i da u ekstremnim slučajevima može da dovede do tragedija poput samoubistva.

Aktivan rad sa decom

Problem je, takođe, što u ovom novom medijskom pejzažu ne postoji nikakva mogućnost provere ili nadzora onoga što se deci servira, jer jutjub i tiktok materijali ne prolaze kroz ruke nikakvih urednika, redaktora ili cenzora pre nego što se pojave u etru. U tom smislu, jutjub zvezde su anarhični protagonisti svojevrsne internet „proletarizacije slave“, koju je proročki najavio još Endi Vorhol kada je izneo svoje predviđanje da će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave. Da bi danas neko postao poznat nije potrebno više da ume da peva, glumi ili da je vešt u šutiranju lopte, on takođe ne mora strpljivo da traži svoju šansu kroz razgranati i višestepeni sistem lovaca na talente, menadžera i agenata u industriji zabave. Samo treba da otvori jutjub kanal ili tiktok nalog, ponudi dovoljno šokantan, intrigantan ili vrcav sadržaj, pa da se, ako ima sreće, u ekspresnom roku broj pratilaca milionski umnoži.

Naravno, javna je tajna da su algoritmovi društvenih mreža nabaždareni tako da favorizuju kontroverzne i senzacionalističke sadržaje na granici dobrog ukusa, koji izazivaju konfrontacije i prepucavanja, jer se na taj način povećava tzv. angažovanost (engagement) korisnika, što povećava vreme provedeno onlajn i donosi veći profit od reklama za mreže i za same kreatore sadržaja. Tada se dobija prilika za ozbiljnu zaradu kroz monetizaciju broja pregleda koju nudi Jutjub, ali i kroz različita sponzorstva i promociju proizvoda za novac. Ako uzmemo u obzir da mlada američka rijaliti zvezda Kajli Džener, koja ima 200 miliona pratilaca na instagramu, uzima skoro milion dolara za samo jednu sponzorisanu objavu na svom profilu, onda i iznose od po nekoliko hiljada evra koje dobijaju za reklamu neki najpopularniji lokalni, balkanski internet-influenseri treba shvatiti krajnje ozbiljno.

Zbog toga je iluzorno očekivati da će neki lukavi i uspešni mladi digitalni preduzetnik, poput Bogdana Ilića, osetno promeniti svoj nastup na mrežama, bez obzira na posledice koje proizvodi, odnosno da će naprasno postati odgovoran i početi da promoviše tzv. prave vrednosti kako to neki roditelji priželjkuju i zahtevaju od njega, jer bi na taj način klincima brzo postao dosadan i izgubio svoju publiku, pa samim tim i zaradu. Isto tako, ako bi neka od peticija za ukidanje njegovog kanala urodila plodom, virtuelni prostor koji je on zauzimao ubrzo bi preuzeo neki drugi lajavi i razmetljivi krelac, vrlo sličan njemu, možda čak i gori.

Dakle, nije problem u Baki Prasetu kao simpatičnom ili nesimpatičnom pojedincu već u uvezenom duhu vremena odavno trasiranom od nekih viših globalnih instanci, i koji stvara potražnju za niskim senzacijama koje emituje. Jedini delotvoran način za suzbijanje negativnih uticaja ove vrste jeste aktivno učešće u odrastanju sopstvene dece, učešće koje nije nužno vezano za kvantitet provedenog vremena s njima već pre za kvalitet tog vremena, odnosno za pomno praćenje onoga što oni prate i vole, ma koliko nam to možda delovalo odbojno i plitkoumno, kao i za otvorene razgovore o tome, s doziranom upotrebom humora i bez apriori osuđivanja, ali s jasnim etičkim smernicama.

Roditelji sa detetom tokom školovanja na daljinu (ilustracija) (Foto: sofatutor on Unsplash)

Samo tako ćemo im, u osetljivim godinama u kojima se nalaze i u kojima imaju tendenciju da predimenzioniraju značaj onoga što vide i pročitaju na internetu, te pojave i fenomene smestiti u odgovarajući kontekst, dopuštajući im da ih tretiraju kao bezazlenu i prolaznu zabavu koju će u jednom trenutku prerasti na svom putu do punog duhovnog i intelektualnog razvoja. Drugim rečima, ako roditelji rade svoj posao kako treba, neka ga slobodno rade i Baka Prase i njemu slični, neće zbog toga nastupiti smak sveta.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Baka Prase

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Društvo
Pratite nas na YouTube-u