In this image provided by The White House, President Joe Biden speaks as he meets virtually via a secure video conference with Russian President Vladimir Putin from the Situation Room at the White House in Washington, Tuesday, Dec. 7, 2021. At far left is White House national security adviser Jake Sullivan along with Secretary of State Antony Blinken, right, national security council senior director for Russian and Central Asia, Eric Green. (Adam Schultz/The White House via AP)

G. Mirzajan: Bajdenova nagodba sa Putinom može podriti jedinstvo Zapada

Problem je u psihologiji zapadnih lidera. Kompromis sa Moskvom može se postići samo ako zapadne elite napuste ideološki narativ kojeg se drže već 30 godina

Ako se Amerika i Rusija ne dogovore o uzajamnim bezbednosnim garancijama – SAD više neće moći da zadrže svoje pozicije.

Ni Bajden to neće moći jer će, uostalom, Tramp će odmah početi da govori da nije uspeo da obuzda Rusiju, da je izgubio od Putina i pokazao ruskom vođi američku slabost.

Problem je u psihologiji zapadnih lidera. Kompromis sa Moskvom može se postići samo ako zapadne elite napuste ideološki narativ kojeg se drže već 30 godina. „Kraja istorije“ i principa Napoleonove svinje: „Sve životinje su jednake, ali su neke životinje jednakije od drugih“.

Moskva u suštini želi ravnopravnost.

„U odnosima sa Zapadom, Putin se više ne zamara nikakvim nejasnoćama. Odlučan je da natera Evropu da preispita formulu za sfere uticaja, tako da Rusija dobije ključni glas o ekonomskim i bezbednosnim pitanjima koja utiču na ceo kontinent“, ocenio je poznati američki politički analitičar Endrju Mihta.

Taj model, prema Mihti, podrazumeva prelazak Ukrajine i Belorusije pod rusku kontrolu (ili čak uključivanje u Rusiju), kao i „transformaciju ostatka Evrope u prostor gde se interesi i prioriteti Moskve uvek moraju uzeti u obzir“.

Čini se da u ovome nema ničeg posebnog. Rusija je velika evropska sila i na kontinentu uvek treba da se vodi računa o njenim interesima (ako su, naravno, kontinentu potrebni stabilnost i odsustvo sukoba).

Međutim, zapadne elite nisu psihološki spremne da prihvate takvu ravnopravnost.

Mihta naglašava i da će takvo respektovanje ruskih interesa potkopati evropsko jedinstvo. I, on je u pravu jer elite nekih evropskih zemalja (Poljske, baltičkih državica…) suštinski nisu spremne da prihvate takav model odnosa sa Rusijom.

Takve elite će – dođe li do dogovora – morati da se „presvuku“ – da promene odnos prema Rusima i ruskosti, ili da odu. A oba procesa će izazvati nestabilnost i sukobe unutar NATO.

Neki eksperti su uvereni da će nakon stvaranja modela saradnje u svetu nekako postati pretesno.

„Rusija, Iran i Kina su nekada bile imperije – a sadašnji lideri tih zemalja nameravaju da povrate njihov imperijalni status“, piše Vašington tajms. A na toj listi može se naći i Turska – „hartlend Otomanskog carstva, država koja je postala najmanje pouzdan i najproblematičniji saveznik Sjedinjenih Država nakon što je Erdogan došao na vlast i postao novi sultan“.

Ako SAD naprave kompromis sa Rusijom i priznaju joj veoma široku sferu uticaja, onda bi u okviru ovog modela interakcije trebalo da budu spremne na slične ustupke drugim velikim silama.

SAD će takođe izuzetno teško da to prihvate. I sa moralne i sa psihološke tačke gledišta.

Zato Džozef Bajden (tačnije kolektivni Džozef Bajden – odnosno američka elita), još pre januarskih razgovora sa Putinom mora da odluči šta mu je važnije.

Kompromis sa Moskvom – ili psihološka stabilnost zapadnih elita, koja se može poljuljati usled tog kompromisa.

Kinezi govore da prvim korakom počinje i put od hiljadu lija. A kakav izbor Amerika sada napravi – to će odrediti njene dalje korake na putu od hiljadu lija.

 

Autor Gevorg Mirzajan

 

Naslovna fotografija: Adam Schultz/The White House via AP

 

Izvor Fakti, 30. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u