Odnosi Rusije i SAD definitivno su došli do kolapsa nakon beskrajne serije ljubaznih „crvenih“ upozorenja koja su dolazila iz Moskve. Vojna supersila, Rusija, kojoj je dosta maltretiranja SAD/NATO-a, sada diktira uslove novog aranžmana.
„Potrebne su nam dugoročne pravno obavezujuće garancije čak i ako znamo da im se ne može verovati, jer se SAD često povlače iz sporazuma koji im postaju nezanimljivi. Ali to je nešto, a ne samo verbalna uveravanja.“
Dolazeći direktno od predsednika Putina, zvučalo je kao grom iz vedra neba. Putin je još jednom morao da precizira da Rusija traži „nedeljivu, pravičnu bezbednost“ princip uspostavljen od Helsinkija 1975. iako je svima jasno da on više ne vidi SAD kao pouzdanog „partnera“, tu diplomatsku lepotu koju je Imperija toliko unizila od kraja SSSR-a.
Odlomak o „često povlačenju iz sporazuma” lako se može nazvati Vašingtonom 2002. godine pod Bušom mlađim koji se povukao iz sporazuma o ABM potpisanim između SAD i SSSR-a 1972. Ili bi se mogao nazvati kao SAD pod Trampom koji je uništio takozvani nuklearni sporazum potpisan sa Iranom i bio je garantovan od strane UN. Presedana ima mnogo.
Putin je još jednom pokazao istočnjačko strpljenje tako karakteristično za ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Objašnjavajući očigledno ne samo ruskoj, već i globalnoj publici. Globalni jug može lako da razume ovu referencu; „Kada se mešaju međunarodno pravo i Povelja UN, oni [SAD] sve to proglašavaju zastarelim i nepotrebnim“.
Ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško bio neuobičajeno asertivan, ne ostavljajući ništa mašti. „Samo jasno stavljamo do znanja da smo spremni da razgovaramo o prelasku sa vojnog ili vojno-tehničkog scenarija na politički proces koji će ojačati bezbednost svih zemalja na prostoru OEBS-a, evroatlantskog i evroazijskog regiona. Ako to ne uspe, mi smo im (NATO) signalizirali da ćemo takođe preći na stvaranje kontrapretnji, ali će tada biti kasno da nas pitaju zašto smo doneli ove odluke i zašto smo primenili ove sisteme“. Izvor : www.strategic-culture.org
Dakle, na kraju se svodi na to da se Evropljani suočavaju sa perspektivom da se kontinent pretvori u polje vojne konfrontacije. To će biti neizbežna posledica „odluke“ NATO-a zapravo donete u Vašingtonu. Uzgred, sve moguće, buduće „kontrapretnje“ biće koordinirane između Rusije i Kine.
Svako razumno biće od atlantističkih obala do evroazijskih stepa do sada zna sadržaj ruskih nacrta sporazuma o bezbednosnim garancijama predstavljenih Amerikancima, kako je detaljno objasnio zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Ključne odredbe uključuju izostanak daljeg širenja NATO-a, nema ulaska u Ukrajinu; nema NATO smicalica u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i Centralnoj Aziji, Rusija i NATO se slažu da neće raspoređivati rakete srednjeg i kratkog dometa u oblastima odakle mogu da pogode teritoriju jedna druge i Savet NATO-Rusija aktivno uključen u rešavanje sporova.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je opširno ponovilo da su Amerikanci dobili detaljna objašnjenja logike ruskog pristupa, tako da je lopta u dvorištu Vašingtona.
Pa, činilo se da je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan isprva to pogodio, kada je u zapisniku priznao da Putin možda neće želeti da napadne/uništi Ukrajinu.
Zatim se čulo da će se Amerikanci ove nedelje vratiti u Moskvu sa sopstvenim konkretnim bezbednosnim predlozima, nakon što su de fakto napisali scenario za svoje NATO miljenike, koji je na spektakularno osrednji način uvek prenosio generalni sekretar Jens Stoltenberg.
Ukrajinski narativ se nije promenio ni za milimetar. Oštre mere, ekonomske i finansijske prirode, ostaju u planu ako se Rusija uključi u dalju (kako oni tvrde) agresiju u Ukrajini.
Moskva se nije prevarila. Rjabkov je još jednom morao da precizira da su ruski predlozi bili na bilateralnoj osnovi. U prevodu, razgovaramo samo sa onima koji imaju moć odlučivanja, a ne sa slugama. Uključivanje drugih zemalja, rekao je Rjabkov, „će ih lišiti njihovog značenja“.
Odgovor NATO-a je od samog početka bio predvidljivo očigledan. Rusija sprovodi „značajno, ničim izazvano i neopravdano” vojno jačanje duž svoje granice sa Ukrajinom i iznosi „lažne tvrdnje o ukrajinskim i NATO provokacijama”. Izvor : www.strategic-culture.org
To je još jednom pokazalo poentu da je monumentalno gubljenje vremena razgovarati sa činovnicima tipa Stoltenberg, za koje će se širenje NATO-a nastaviti, sviđalo se to Rusiji ili ne.
U stvari, sviđalo se to američkim i NATO funkcionerima ili ne, ono što se zaista dešava u realpolitik carstvu je da Rusija diktira nove uslove sa pozicije moći. Ukratko, novu igru možete naučiti u gradu na miran način, uključujući civilizovani dijalog, ili ćete naučiti na teži način kroz dijalog sa gospodinom Iskandrom, gospodinom Kalibrom, gospodinom Kinžalom i gospodinom Cirkonom (oružje uvedeno u upotrebu u zadnje dve godine).
Neprocenjivi Global research je već godinama opširno analizirao sve detalje ogromne vojne dominacije Rusije, hipersonične i druge, širom evropskog prostora, kao i strašne posledice ako američki i NATO privrženici odluče da žele da nastave da se prave gluvi, da ne vide i ne čuju šta se u realnom svetu oko njih dešava .
Global research je takođe primetio da Rusija razume razlaz sa Zapadom i da je spremna da preuzme sve posledice, uključujući već opadajuće smanjenje trgovine, pa čak i smanjenje isporuke ugljovodonika u EU (što uprkos svim sankcijama, pokušajima vlade u Vašingtonu ipak još uvek nije došlo na dnevni red).
Tu se cela igra oko bezbednosnih garancija ukršta sa ključnim ulogom novoizgrađenih gasovoda i terminala za izvoz ugljovodonika na pacifičko i azijsko tržište. Da sumiramo sve, neko “ko pušta vodu u Kremlju” ima mogućnost da javno kaže, izađite iz „Severnog toka 2“, uđite u „Snaga Sibira 2“.
Dakle, hajde da ponovo pogledamo zašto preteća energetska katastrofa u EU ne tera nikoga u Rusiji da izgubi san.
Jedan od najvažnijih zaključaka nedavne strateške video konferencije Putin – Si bila je neposredna budućnost „Snage Sibira 2“, koji će se provući širom Mongolije i isporučivati Kini do 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Tako da nije bilo slučajno što je Putin primio mongolskog predsednika u Kremlju, dan nakon što je razgovarao sa Sijem, da razgovaraju o „Moći Sibira 2“. Ključni parametri gasovoda su već postavljeni, studija izvodljivosti će biti završena početkom 2022. godine, a dogovor bez podešavanja cena u poslednjem trenutku je praktično već postignut.
„Snaga Sibira 2“ prati 2.200 km dugu „Snagu Sibira 1“, koja je pokrenuta 2019. od istočnog Sibira do severne Kine i koja je u fokusu ugovora vrednog 400 milijardi dolara između Gasproma i kineske CNPC. Puni kapacitet „Snaga Sibira 1“ biće dostignut 2025. godine, kada će isporučivati 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje za kineske potrošače, a gasovod će biti u mogućnosti da na Pacifik prenese čitavih 63 milijarde kubika gasa na godišnjem nivou.
„Snaga Sibira 2“, mnogo veća operacija, planirana je godinama unazad, ali je bilo teško postići konsenzus po mnogo pitanja. Trasa/ruta, cena, mogućnost izvoza na pacifički region… Gasprom je želeo Zapadni Sibir u Sinkjang preko planina Altaja. Kinezi su želeli tranzit preko Mongolije pravo u centralnu Kinu. Kinezi su dobili rutu koja im više odgovara, Rusi mogućnost da gasovodima „Snaga Sibira 1“ i „2“ trguju i sa drugim državama. Izgradnja bi trebalo da počne 2024. godine.
Ovo je velika geoekonomska promena u igri, potpuno u skladu sa sve sofisticiranijim ruskim i kineskim strateškim partnerstvom. Ali to je takođe izuzetno važno geopolitički (zapamtite Sija: Kina podržava „ključne interese“ Rusije).Izvor : www.globalresearch.nz
Gas za „Snagu Sibira 2“ dolaziće sa istih polja koja trenutno snabdevaju tržište EU. Kakve god lude izmišljotine koje Evropska komisija i nova nemačka vlada mogu da primene na odugovlačenje rada „Severnog toka 2“, glavni fokus Gasproma biće Kina. Kapaciteti oba direktna gasovoda ka Nemačkoj su 110 milijardi kubika, ka Kini 113 !!!
Za „Gasprom“ nije važno što Kina kao kupac u bliskoj budućnosti neće u potpunosti zameniti celo tržište EU (na tržište EU Rusija na godišnjem nivou izveze oko 200 milijardi kubika gasa, naravno ne samo ruskog već i gas kupljen u Srednjoj Aziji). Ono što je bitno jeste stabilan poslovni tok i odsustvo infantilnog politikantstva. Za Kinu je ono što je važno dodatno, zagarantovano kopneno snabdevanje koje jača njenu strategiju „bežanja iz Malake“ tj. mogućnost, u slučaju da Hladni rat 2 postane vruć, da američka mornarica na kraju blokira pomorsku isporuku izvora energije preko jugoistočne Azije do Kine .
Peking je, naravno, posvuda kada je u pitanju kupovina ruskog prirodnog gasa. Kinezi imaju 30 odsto udela u Novatekovom projektu Jamal od 27 milijardi dolara i 20 odsto u projektu Arktik od 21 milijardu dolara. A ruski projekti Jamal te Arktik, trebaju da do 2030 preuzmu 25 odsto svetskog tržišta tečnog naftnog gasa.
Dakle, dobrodošli u 2022. i novu realpolitičku veliku igru sa visokim ulozima.
Američka elita bila je usplahirena idejom igranja Rusije protiv Kine, te kinesko – nemačkog rata, ali se to nije dogodilo. Sa predsednikom Sijem u Pekingu do toga i ne može da dođe. Ono što sada plaši stratege sa one strane Atlantika je iznuđeno savezništvo Nemačke i Rusije (kako se upravo nedavno dogodilo na relaciji Moskva – Peking).
A to vodi do „misterije“ unutar enigme čitavog ukrajinskog pitanja. Ratovati do poslednjeg Ukrajinca i iskoristiti Ukrajinu je da biste EU naterali da se udalji od ruskih prirodnih resursa.
Rusija je ipak ceo proces okrenula naglavačke. Kao energetska supersila, umesto unutrašnje korodirane EU koju diktira NATO, Rusija će se uglavnom fokusirati na svoje azijske kupce.
Paralelno, vojna supersila Rusija, kojoj je dosta siledžijstva SAD/NATO-a, sada diktira uslove novog aranžmana. Lavrov je potvrdio prvu rundu razgovora Rusija-SAD. Razgovori o bezbednosnim garancijama biće održani početkom 2022. godine.
Da li su to ultimatumi? Jesu, iako se Rusi trude da to prikažu drugačije, otprilike kako je Zapad decenijama unazad objašnjavao svoje stavove. Ruski će narativ biti obojen činjenicom da su ruski građani u bliskoj prošlosti bili prevareni, opljačkani, poniženi i osiromašeni, te da generacije koje dolaze sadašnjim donosiocima odluka nastavak takve politike nikada neće da dozvole. Lavrov će samo hladno da izjavi otprilike sledeće…. Imamo odgovoran odnos prema sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti drugih. Poenta nije u tome da smo postavili ultimatum, uopšte, već da se ozbiljnost našeg upozorenja ne sme potceniti.
Autor Miloš Zdravković
Naslovna fotografija: kremlin.ru
Izvor Iskra, 30. decembar 2021.
BONUS VIDEO:
