Ponovo razgovarali Putin i Bajden, američki mediji razočarani

Putinov spoljnopolitički pomoćnik Jurij Ušakov po završetku pregovora izjavio je da je Bajden „jasno rekao da SAD ne nameravaju da razmeštaju ofanzivno udarno oružje u Ukrajini“

Telefonski razgovor predsednika SAD i Rusije – Džoa Bajdena i Vladimira Putina – potrajao je 50 minuta.

Bela kuća je saopštila da je počeo u 15.35 časova po vašingtonskom vremenu, odnosno – u 23.35 po moskovskom.

Putinov pres-sekretar Dmitrij Peskov otkrio je da je ove pregovore inicirala ruska strana.

Naglasio je da je svrha razgovora bila – „postizanje kompromisa, sa uzimanjem u obzir principijelnih stavova obe strane“.

Bajden se u vreme razgovora nalazio u svojoj kući u Vilmingtonu, u državi Delaver, gde provodi vikend.

Putinov spoljnopolitički pomoćnik Jurij Ušakov po završetku pregovora izjavio je da je Bajden „jasno rekao da SAD ne nameravaju da razmeštaju ofanzivno udarno oružje u Ukrajini“.

On je pritom izrazio očekivanje da će „uspeh pregovora o bezbednosnim garancijama dovesti do izvesne normalizacije, možda čak i do poboljšanja odnosa između Rusije i SAD“.

Ušakov je otkrio da će dalji pregovori o zapadnim bezbednosnim garancijama Rusiji biti vođeni u Ženevi (direktni rusko-američki), u Briselu (između Rusije i NATO) i u Beču (u okvirima OEBS).

Neposredno uoči „telefonskog samita“, ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov upozorio je Zapad da će Rusija na nastavljanje kursa vojnih pretnji odgovoriti stvaranjem „ranjivosti“ na protivničkoj strani.

Još je dodao: „Neka niko ne sumnja u našu odlučnost da branimo svoju bezbednost. Za sve postoji granica. Ako naši partneri nastave da oblikuju vojno-stratešku realnost koja ugrožava postojanje naše zemlje, mi ćemo biti primorani da njima stvaramo slične ranjivosti“.

Prema rečima Antonova, politika SAD prema Rusiji podseća na „savijanje opruge“: „Ili se lomi ili puca u suprotnom smeru“.

Iz saopštenja Kremlja i Bele kuće

Kremlj je o toku i rezultatima razgovora još saopštio:

„Putin je poručio Bajdenu da će se Rusija ponašati onako kako bi se ponašale SAD u pitanjima osiguranja svoje bezbednosti.
Bajden je upozorio na sankcije, a Putin je rekao da u tom slučaju može uslediti prekid odnosa. Bajden je više puta naglašavao da se nuklearni rat ne sme otpočinjati i ne može dobiti“.

Pres-služba predsednika RF još je otkrila: „Januarski pregovori u Ženevi biće održani pod ličnom kontrolom dva predsednika. Lideri su se dogovorili da nastave dijalog posle Nove godine“.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki je izjavila:

„Predsednik Džozef R. Bajden mlađi razgovarao je danas sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Predsednik Bajden je pozvao Rusiju da deeskalira tenzije sa Ukrajinom. On je jasno stavio do znanja da će Sjedinjene Države i njihovi saveznici i partneri odlučno odgovoriti ako Rusija izvrši dalju invaziju na Ukrajinu. Predsednik Bajden je takođe izrazio podršku diplomatiji, koja počinje početkom sledeće godine bilateralnim dijalogom o strateškoj stabilnosti, preko Saveta NATO-Rusija i u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Predsednik Bajden je ponovio da se suštinski napredak u ovim dijalozima može dogoditi samo u uslovima deeskalacije, a ne eskalacije“.

Još je dodala:

„Predsednik je naglasio da SAD nastavljaju da prate kretanje ruskih snaga i da se pripremaju za svaku Putinovu odluku o Ukrajini. Sagovornici su se složili da bi u nekim oblastima pregovora moglo biti napretka, a u nekim – teško. Predsednik Bajden je rekao da će SAD pregovarati uz učešće saveznika i partnera, a Putin je izrazio razumevanje za to. Predsednik je najavio jačanje NATO snaga i dodatnu pomoć Ukrajini u slučaju eskalacije“.

 

Izvor Fakti, 31. decembar 2021.

 

Kako zapadni mediji vide razgovor Putina i Bajdena

Poslednjeg dana ove godine zapadni mediji su mnogo pažnje posvetili jučerašnjem razgovoru lidera Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena. Američke medije je više zanimalo koji od lidera je delovao sa pozicije sile, dok su se evropski mediji više bavili pitanjima cena gasa.

Kako navodi američki list Volstrit džurnal, Putin i Bajden su tokom razgovora upozorili jedan drugog „na mogućnost opasnog pogoršanja odnosa“, ali su zadržali otvorenom mogućnost za diplomatsko rešavanje situacije oko Ukrajine.

Drugi američki list Njujork tajms ističe da su obe strane pokušale da stvore „diplomatsku pozadinu“ za predstojeće pregovore o bezbednosti u Ženevi, a zatim u Briselu i Beču.

Iako je razgovor Putina i Bajdena trajao 50 minuta, list navodi da su „ostale nejasne namere Putina“. Autor članka ocenjuje da Putin deluje sa pozicije sile, što je pokazao u situaciji sa Krimom 2014. godine. Lider Rusije je, prema pisanju lista, siguran da SAD i njihovi NATO saveznici neće upotrebiti svoje snage da „pruže otpor“ u slučaju eskalacije.

Sa druge strane, ekspert lista Politiko strahuje da bi Putin mogao da iskoristi Bajdena u svoju korist. Bivša zamenica pomoćnika američkog ministra odbrane Evelin Farkaš plaši se da Putin kroz razgovor „pokušava da prikupi obaveštajne podatke o Bajdenu“ ili da pripremi osnovu za dalje delovanje.

Bez posebnog napretka

Gledano iz evropskog ugla, kako navodi francuski list Mond, predsednici Rusije i SAD su razgovarali o arhitekturi evropske bezbednosti, ali „bez posebnog napretka“.

Autor članka ističe da je razgovor lidera „pokrenuo novi diplomatski ciklus“, jer je bio usmeren na „ublažavanje tenzija, neviđenih od kraja Hladnog rata“.

Sa druge strane, britanski list Fajnenšel tajms navodi da se razgovor predsednika odvijao u pozadini „sporova o tome koliku ulogu ima Rusija u situaciji sa rastom cena gasa u Evropi“, koja se kreće oko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara. List podseća da pojedini evropski političari optužuju „Gasprom“ da odbija da isporuči dodatne količine gasa kako bi „Severni tok 2“ što pre bio pušten u rad. Međutim, kako je rekao Putin, „Gasprom“ isporučuje celokupnu količinu gasa prema postojećim ugovorima, pa čak i više od toga, jer su isporuke povećane.

Drugi britanski list Tajms, koji je ranije pisao da bi Rusija uz pomoć migranata sa teritorije Belorusije navodno mogla da odseče Baltik od NATO saveznika za par sati, skreće pažnju na to da je razgovor Putina i Bajdena održan nedugo nakon što su Moskva i Minsk objavili planove za održavanje zajedničkih vojnih vežbi. Autor članka podseća da je Kijev udaljen od granice sa Belorusijom „samo 50 milja“ (oko 80,5 kilometara).

Podsetimo, predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali su telefonom 30. decembra, drugi put u ovom mesecu. Razgovor je trajao 50 minuta, a održan je na inicijativu Rusije, saopštio je ranije portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Cilj razgovora bio je da se nastavi priča o pitanjima koja su pokrenuta u video-razgovoru dvojice lidera održanom početkom decembra.

Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. U Moskvi naglašavaju da se premeštanje trupa vrši u skladu sa Ustavom i unutar teritorije Rusije a da zapadne zemlje tu tezu koriste kao izgovor za dalje širenje NATO.

 

Naslovna fotografija: kremlin.ru

 

Izvor Sputnjik, 31. decembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u