Zvanični dvanaestodnevni razgovori predstavnika Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) radi prvog razmatranja (revizije) sprovođenja ekonomskog programa koji je MMF podržao novim nefinansijskim i savetodavnim Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) obavili su se u oktobru 2021. godine.
Tokom ovih razgovora razmotrena su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa. Na osnovu preliminarnih nalaza tokom ove posete, misija MMF-a saopštila je da će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.
Saopštenje MMF-a
Izvršni odbor MMF-a zaključio je 20. decembra 2021. godine prvu reviziju programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike za Srbiju, i izdao sledeće saopštenje za medije (IMF Press Release, October 21 2021, no. 21/392):
PCI je odobren 18. juna 2021. godine i ima za cilj da podrži oporavak od pandemije, održi makroekonomsku stabilnost i učvršćivanje srednjoročnog okvira fiskalne politike, dok se nastavlja sa strukturalnim reformama za postizanje inkluzivnijeg i održivijeg rasta.
– Implementacija programa je na pravom putu i zamah strukturnih reformi je uglavnom održan.
– Uz snažan ekonomski oporavak, koji je u toku, predviđa se da će realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porasti za 6,5 odsto u 2021. i 4,5 odsto u 2022. godini
– Budžet za 2022. godinu na odgovarajući način podržava ekonomski oporavak kroz velike investicije, istovremeno označavajući postepeni povratak fiskalnim ograničenjima.
BDP je premašio nivo pre krize do prvog kvartala 2021. godine, a ekonomska aktivnost je ostala snažna tokom trećeg kvartala, podržana potrošnjom domaćinstava i investicijama. Brze političke akcije – zajedno sa niskim oslanjanjem na turizam i druge sektore sa visokim kontaktom i jakim zamahom rasta koji ulazi u krizu – pomogle su da se ograniče negativni efekti pandemije na privredu Srbije.
Međutim, Srbija je i dalje ranjiva na prelivanje iz spoljnih dešavanja, uključujući slabiji oporavak od očekivanog u ključnim evropskim trgovinskim partnerima, poremećaje u lancu snabdevanja i rastuće cene energije na globalnom nivou. Kvantitativni i reformski ciljevi za kraj juna 2021. su ispunjeni, kao i reformski ciljevi za kraj septembra 2021. godine, ali sa manjim kašnjenjima. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.
Inflacija je od septembra 2021.godine iznad 4,5 odsto gornje granice ciljnog opsega Narodne banke Srbije (NBS), ali se očekuje da će se vratiti na donju polovinu granice tolerancije inflacije u drugoj polovini 2022, kako efekti suše opadaju i cene energije se stabilizuju. U svetlu rasta inflacije i njenih neizvesnih izgleda, monetarne vlasti su početkom oktobra 2021. godine pooštrile monetarne uslove.
Budžet za 2022. godinu predviđa smanjenje fiskalnog deficita na tri procenta BDP-a, što će pomoći da se obezbedi da javni dug u procentima BDP-a ponovo krene jasnom putanjom nadole, a istovremeno će nastaviti da podržava oporavak kroz visoke javne investicije, zaključio je MMF.
Saopštenje NBS
NBS (odnosno kabinet guvernera) saopštila je 20. decembra 2021.godine da je odluka MMF-a o uspešnom završetku prvog razmatranja ekonomskog programa očekivana. Urađeno je mnogo tokom 2021. godine, koja će, takođe, ostati zapamćena kao pandemijska.
NBS dalje navodi:
– Kumulativno posmatrano, Srbija će ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi u pogledu privrednog rasta.
– Za vraćanje na pretkrizni nivo bila su potrebna tri tromesečja, dok je nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.
– Broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je povećan i u oktobru je bio za 6,4 odsto iznad pretkriznog nivoa, čime je postignut najviši nivo formalne zaposlenosti u privatnom sektoru.
– Uslovi finansiranja i privrede, i građana, i države su u odnosu na početak pandemije još povoljniji.
– Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na ispod 3,5 odsto, dok se putem kreditne aktivnosti nastavlja puna podrška privrednom rastu.
– Devizni kurs dinara prema evru je stabilan, promene su na drugoj decimali.
– Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće u odnosu na pretkrizni nivo. Pri nivou od 16,5 milijardi evra na kraju novembra, za oko tri milijarde evra više su nego na kraju 2020. godine, uprkos pandemiji.
Za NBS prioriteti su poznati – obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. U suočavanju sa izazovima iz međunarodnog okruženja, NBS nastavlja pažljivo da odmerava donošenje svake odluke, a fleksibilnost našeg monetarnog okvira, koju smo sami kreirali, omogućava nam da reagujemo u najkraćem roku ako bi uslovi to zahtevali.
Srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF procenjuje za Srbiju dosta je dobar i realan. Okvirom je u srednjem roku projektovan rast u rasponu od četiri do 4,5 odsto, kao i održive javne finansije, uz popravljanje svih fiskalnih parametara. Projektovano je i očuvanje eksterne pozicije zemlje, koja je u održivim okvirima, što je važno za odbranu od eksternih šokova, kontinuitet visokih kapitalnih investicija, kao i stranih direktnih investicija, kao odraz poverenja u makroekonomsku stabilnost i dobre izglede srpske ekonomije.
To znači da je jedna od najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija još jednom prepoznala kontinuitet vođenja odgovorne ekonomske politike u koordinaciji Vlade Srbije i NBS, kao i da očekuje nastavak dobrih politika, zaključila je NBS.
Blagonaklon stav
Može se reći da su i ovi razgovori sa misijom MMF-a protekli u njenom dosta blagonaklonom stavu. Ona je pažljivo saslušala izjave, procene i ocene srpskih zvaničnika o rezultatima koje je postigla Srbija u oblasti makroekonomske, monetarne i fiskalne politike. Pojedina izlaganja srpskih vlasti bila su preterano optimistička, nerealna, pa i netačna.
Pristup MMF-a odnosio se na mnoge pohvale koje je Srbija dobila u poslednje vreme, pa su se razgovori sveli na opšte konstatacije, upozorenja, sugestije, a malo kritike onoga što nije urađeno u raznim ekonomskim oblastima.
MMF nije, na primer, opomenuo Srbiju da već više godina vodi precenjenu i štetnu politiku (takoreći) fiksnog kursa dinara, koji nerealno prikazuje razne makroekonomske parametre, kao što je, recimo, visina BDP-a.
On se izražava u evrima, čija visina je naduvana zbog precenjenog dinara. Međutim, i pored toga vlasti iznose da se politika deviznog kursa neće menjati. Stav Vlade i NBS je da politika deviznog kursa ostaje ista, jer je to „najvažnije sidro u kontroli inflacije“?
Ali, MMF stalno upozorava da već više godina kasni suštinska reforma javnih preduzeća ili uvođenje koeficijenata za zaposlene u javnoj upravi (načelo „ista plata za isti posao“). Javna preduzeća postala su partijski plen stranaka na vlasti, na čijem čelu se biraju nesposobni i nestručni kadrovi u v. d. stanju, i ne poštuje se institucija javnih konkursa.
Ovakvo dosta uopšeno gledanje MMF-a na stanje u srpskoj ekonomiji možda je i razumljivo, ako se ima u vidu da je ovaj novi aranžman, kao i prethodni, savetodavni i finansijski neobavezujući, pa je i sam pristup MMF drugačiji, nego da se radi o klasičnom kreditnom odnosu kada se odobravaju određena finansijska sredstva kroz razne njegove programe, koji imaju određene „kriterijume izvršenja“ i moraju se ispuniti od zemlje zajmotražioca.
Može se reći da, pošto ne može da sprovede suštinske reforme međunarodnog monetarnog sistema i sebe samog, MMF je pokazao veliku maštovitost u kreiranju raznih „olakšica“ za svoje članice.
Na primer, 2020. MMF je uveo najnoviji tzv. Instrument za podršku politike (Policy Support Instrument), koji je namenjen „siromašnim zemljama koje ne traže njegovu finansijsku pomoć, već samo savete“.
Pre toga, 2017. uveo je, za Srbiju donekle već poznati, Instrument za koordinaciju politike – PCI savetodavnog karaktera. Radi se o dva veoma slična instrumenta – programa, sa vrlo specifičnim karakteristikama, dosta nejasnog naziva i funkcije, što izaziva određenu zbunjenost kod samih zemalja tražilaca njegove pomoći.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja se po drugi put obratila MMF-u sa željom da zaključi PCI aranžman. Pošto je dogovoren na 30 meseci, imaće pet polugodišnjih revizija – kontrola postignutih rezultata.
Postavlja se osnovno pitanje šta će Srbiji novi aranžman sa MMF-om kada je, kako kažu srpske vlasti, ona blizu „investicionog rejtinga“? U svom najnovijem decembarskom izveštaju za Srbiju, globalna američka kreditna rejting agencija „Standard and Poor’s“ povećala je izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa „stabilnih na pozitivne“.
Popravila je izglede za dalje povećanje kreditnog rejtinga Srbije i potvrdila ocenu na nivou BB +. Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. S&P je naglasila da će se u narednih godinu dana stvoriti objektivni uslovi za „povećanje kreditnog rejtinga na investicioni nivo“, ukoliko se nadmaše projektovana očekivanja priliva od stranih direktnih investicija, stope privrednog rasta i učešća javnog duga u BDP.
Vlasti očekuju da će Srbija biti na nivou „najrazvijenijih zemalja čim dostigne sledeći nivo kreditnog investicionog rejtinga (na nivou Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja), a to znači da će lakše privlačiti direktne strane investitore i imati sigurnost za svakoga ko dolazi u zemlju“?!
Nije poznato da je neka zemlja ušla u bilo kakav aranžman sa MMF-om, ako ima takav status, odnosno ako je na korak od dobijanja investicionog rejtinga.
Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
