D. Drobnjicki: Priča o „upadu u Kongres” služi da se kriminalizuje trampizam

Demokrate, koje bi mogle izgubiti većinu u oba doma Kongresa na izborima u novembru 2022, nemaju drugog izbora. Njima je potrebno da dokažu da su Tramp i njegove pristalice kriminalci, da je i sam trampizam zločin

Pre godinu dana, 6. januara 2021, kada su američki kongresmeni raspravljali o odluci elektorskog kolegijuma da izabere Džoa Bajdena za 46. predsednika Sjedinjenih Država, u Vašingtonu se bilo okupilo najmanje 40 hiljada ljutih pristalica Donalda Trampa.

Nekoliko hiljada posebno aktivnih demonstranata tada je opkolilo zgradu Kongresa SAD na Kapitol Hilu, a potom je u nju ušlo njih nekoliko stotina.

Ovi događaji su već ušli u modernu američku istoriju pod nazivom „juriš na Kapitol“.

Nije prošlo bez žrtava. U hodnicima Kongresa ubijena je iz vatrenog oružja veteran američkog ratnog vazduhoplovstva Ešli Bebit. Mediji pominju i druge žrtve. Ali, tu govori o srčanim udarima i slučajevima predoziranja. Pored toga, 138 policajaca i nekoliko desetina Trampovih pristalica zadobilo je povrede različite težine, 15 lica je poslato u bolnicu, ali su otpuštena 11. januara.

Protiv policajca koji je upucao nenaoružanu gospođicu Bebit nije ni pokretan krivični postupak. Nije čak ni disciplinski kažnjen.

To se, međutim, ne može reći za učesnike „juriša“. Protiv njih je dosad podignuto više od 700 optužnica i izrečeno nekoliko desetina presuda, uglavnom u okviru priznanja krivice i nagodbi sa istragom.

Demonstranti su po pravilu optuživani da su ušli u zaštićenu federalnu zgradu i ometali obavljanje zakonskih funkcija državne vlasti. Zvanično još niko nije optužen za „unutrašnji terorizam“ ili pobunu, iako liberalni mediji Trampiste koji su došli na Kapitol nazivaju upravo „pobunjenicima“ i „teroristima“.

Američko  Ministarstvo pravde nastavlja da kopa. Agenti FBI nastavljaju sa hapšenjima, uglavnom tako što iz video snimaka koje su sami učesnici događaja pravili i objavljivali ih na društvenim mrežama i slali  prijateljima putem instant-mesindžera.

Međutim, bilo je i drugih izvora.

Nekoliko učesnika vašingtonskih događaja komšije su agentima FBI otkucali i predali čak i njihovi rođaci. I to, avaj, ne čudi jer se raskol u američkom društvu sa izbacivanjem Donalda Trampa iz Bele kuće samo pojačao.

Sredinom februara 2021. godine, predsednica Predstavničkog doma (donjeg doma Kongresa SAD), Nensi Pelosi, pozvala je na formiranje komisije koja bi istražila događaje od 6. januara. U koju svrhu?

To niko nije krio od samog početka – da dokaže krivicu za „juriš“ Donalda Trampa i njegovog najužeg okruženja. Odnosno da se privede kraju ono što nije uspelo u okviru drugog impičmenta 45. predsednika.

Prvobitno se računalo da će to telo dobiti vanredna ovlašćenja ida će u njemu biti predstavnici obe kongresna doma i obe stranke. Uzor je bila komisija koja je istraživala događaje od 11. septembra 2001. godine.

Predlog zakona o toj komisiji, koji je bila predložila Demokratska partija, brzo usvojio Predstavnički dom, ali nije dobio potreban broj glasova u Senatu.

Zato je Pelosi ubrzo potpisala dekret o osnivanju komisije Predstavničkog doma. Prema pravilima, trebalo je da se u njoj nađu i demokrate i republikance – srazmerno broju poslanika.

Listu republikanaca podneo je njihov lider Kevin Makarti, ali je Pelosi lično izbrisala kongresmene Džima Benksa i Džima Džordana, navodeći da su oni „Trampovi prijatelji“.

Makarti je odgovorio tako što je proglasio republikanski bojkot „pretenciozne i politički motivisane istrage“.

Ali, u taboru Trampovih jednopartijaca našli su se i otpadnici.

Dugogodišnji Trampovi kritičari i mrzitelji – Liz Čejni i Adam Kincinger – ušli su u komisiju svojom voljom, a da ih rukovodstvo republikanaca u Kongresu nije imenovalo.

Ta komisija nastavlja sa radom sve do danas. Njen prvi, preliminarni izveštaj očekuje se u junu 2022.

Kongresmeni su značajan deo vremena u 2021. godine potrošili na saslušanje pripadnika policije i drugih službi Kongresa SAD.

Njihovi utisci i osećanja – „strah za život”, „stres” i „šok” – pažljivo su zabeleženi.

Usledilo je utvrđivanje redosleda događaja i „vremenske linije“. Istina, pažnja je uglavnom bila posvećena onome što bi moglo povezati „juriš“ sa Trampom.

Istovremeno, i dalje je nejasno zašto su policajci 6. januara uklonili barikadu na severoistočnoj strani Kapitola – u dva minuta do dva posle podne – dozvolivši stotinama demonstranata da uđu u unutrašnjost Kongresa SAD i priđu prozorima i vratima zgrade.

Ovaj trenutak snimljen je iz različitih uglova kamerama TV kanala i mobilnih uređaja.

A to dizanje rampe se dogodilo osam minuta nakon što je komandant obezbeđenja Kapitola zvanično saopštio da je došlo do bunta!

Takođe je nejasno kako su demonstranti ušli u Kongres.

Štampa je objavila da su izbijena dva prozora kroz koja su najradikalniji trampisti ušli u zgradu, probili se do vrata i otvorili ih. Međutim, mnogi video-snimci, koji su još uvek u opštedostupni, daju malo drugačiju sliku.

Na primer, na neki neshvatljiv način su se otvorila masivna drvena vrata iza kojih demonstrante nisu susreli nimalo trijumfalni izgrednici, koji su ušli kroz one prozore, već – policajci.

Još jedna misterija je prisustvo u gomili koja opseda Kapitol ljudi dobro opremljenih za sukobljavanje sa policijom.  A na brojnim snimcima marša Trampovih pristalica kroz Vašington nisu zabeleženi nikakvi ratoborni nasilnici.

Čak su i članovi Proud Boys, koji su u Sjedinjenim Državamaproglašeni za ekstremističku grupu, doputovali u Vašingtonbez ikakvih „priručnih sredstava“.

Uprkos svemu, ta komisija se sve više potkopava pod bivšeg predsednika koji će, moguće je, biti predsednički kandidat i na izborima 2024. godine.

Sve što je do sada uspela da mu inkriminiše jeste „ćutanje 187 minuta” (prema drugim izvorima – 120 ili 160 minuta), dok su trajali događaji odvijali na Kapitolu.

Tramp je na kraju apelovao na svoje pristalice da prekinu nemire i napuste Vašington, ali demokratski kongresmeni tvrde da je učinio prekasno i da je namerno odugovlačio.

To kao da potvrđuje tekstualna prepiska (putem mesindžera) između Trampovog šefa kabineta Marka Medousa i zvezda konzervativnog TV-kanala Fox News  Šona Henetija i Lore Ingram. Njih dvoje su tražili da Medous „primora predsednika“ da zaustavi demonstrante, „izda saopštenje i nešto uradi“. Medous im je odgovorio da se slaže sa njima i da „radi na tom pitanju“.

Mediji su do ove prepiske došli zahvaljujući „curenju“ iz kongresne komisije.

Na videlo izašao još jedan misteriozni detalj. Članovi predsednikove porodice, posebno Don Tramp mlađi, uputili su iste pozive Medousu. A to je već potpuno čudno. Hajde, Henneti i Ingram! Ali, sin!

Šta ga je sprečavalo da direktno pozove oca i porodično kaže: „Tata, hajde da prekinemo sa ovim“?

Ili se ne zna nešto o odnosima unutar veoma naizgled složne porodice Tramp, ili nešto nije u redu sa objavljenom prepiskom.

Zanimljivo je takođe da je Medouz, koji je ranije redovno sarađivao sa komisijom, odmah nakon što je prepiska izašla u javnost, rekao da više ne namerava da to čini, pošto su zakonodavci, po njegovim rečima, „konačno prešli granicu“.

Odgovor je bio gotovo momentalan: bivši šef administracije optužen je za nepoštovanje Kongresa SAD.

Takva optužba može da se pretvori u realnu zatvorsku kaznu jer je to potpuni analog nepoštovanju suda. Ali, ako u poslednjem slučaju relevantni sudija odmah donese odluku, onda Kongres, koji nema ovlašćenja za sprovođenje zakona, može samo da se žali Ministarstvu pravde sa zahtevom da preduzme mere.

To je već bilo 2021.

Komisija je, želeći da se približi Trampu, pozvala nekoliko njegovih pomoćnika i savetnika da svedoče, kao i javne ličnosti povezane sa američkim konzervativnim pokretom. Poziv su dobili bivši glavni strateg Bele kuće Stiven Benon, njegov kolega po fahu Stiven Miler, general Majkl Flin koji je bio torpedovan „ruskim slučajem“, Trampov savetnik Rodžer Stoun, bivši spiker Bele kuće Tejlor Budovič, konzervativni radio-voditelj Aleks Džons i mnogi drugi.

Benon je, pozivajući se na privilegiju izvršne vlasti, odbio da se povinuje pozivu Kongresa, pa je bio optužen za nepoštovanje suda.

On se dobrovoljno predao vlastima i nakon prvog sudskog saslušanja pušten je na uslovnu slobodu. Nije jasno kako će se njegov slučaj dalje razvijati, ali bi već pomenuti Medouz mogao da bude izveden pred sud.

Još jedna osoba je pozvana na saslušanje, službenik Trampovog Ministarstva pravde, Džefri Klark koji je iskoristio je Peti amandman i odbio da svedoči.

Rodžer Stoun namerava da uradi isto. Ali, šta ako komisija naglo poveća uloge i pozove samog Trampa na saslušanje?

Demokrate, koje bi mogle izgubiti većinu u oba doma Kongresa na izborima u novembru 2022, nemaju drugog izbora. Njima je potrebno da dokažu da su Tramp i njegove pristalice kriminalci. Štaviše, da je i sam trampizam zločin.

Samo, pokušaj optuživanja, a još više – hapšenja Trampa, gotovo sigurno će dovesti do masovnih demonstracija širom zemlje, u poređenju sa kojima će događaji od 6. januara izgledati kao dečja igra.

Nije stvar samo u tome što bi simbol borbe protiv liberalne elite bio poslat u zatvor.

Amerikanci ne tolerišu dvostruke aršine kada je u pitanju unutrašnja politika. A levi liberali su tokom 2018. godine – kada je odlučivano o izboru konzervativca Breta Kavana za sudiju Vrhovnog suda SAD – ne samo prekidali zasedanja Senata, nego čak i napadali na senatore-republikance, ali stotine tada privedenih nisu bile optužene nizašta ozbiljno.

Ni za šta nisu bili gonjeni ni pripadnici Antife i pripadnici BLM koji su tokom 2020. dovodili do užasa mnoge u Americi. A to nije zabroavio niko od 74 miliona onih koji su glasali za Trampa.

Sve u svemu, liberalna elita SAD je sada u cajtnotima u unutrašnjoj i spoljnoj politici na kojima joj niko ne zavidi.

Ako ublaži progon trampizma, opasnost revanša za 2020-tu postajaće sa svakim danom sve realnija. A ako nastavi pritisak na trampiste i bude pokušavala da samog Trampa smeste u zatvor – raskol i haos u SAD samo će se povećavati.

Da sve bude još gore, u glavama pripadnika „druge polovine Amerike“ – revanš po svaku cenu postaće pitanje života i smrti.

Ne treba potcenjivati američku elitu. Ona je ne jednom izlazila na kraj sa ozbiljnim izazovima. Ali, ne treba gubiti iz vida ni da se prošli građanski rat u SAD pretvorio u globalni konflikt. Bar po merilima sredine 19. veka.

A čime bi pretio u 21-om veku?

To pitanje, avaj, ostaje otvoreno…

 

Fotografija: Samuel Corum/Getty Images/VCG

 

Izvor Fakti, 6. januar 2022. 

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u