M. Ković: Oslobođenje i ujedinjenje moraju da budu naš glavni strateški cilj

„Samo naše postojanje za neke susedne zemlje predstavlja problem. Potrebno je da to shvatimo i da naučimo da, kao istorijski narod dugog pamćenja, planiramo na duže staze, koje prevazilaze životni vek jednog naraštaja“

Istoričar prof. dr Miloš Ković čestitao je Dan Republike Srpske.

Trideset godina u savremenoj istoriji, koja ima izrazito ubrzan ritam, predstavlja srazmerno dug period. Toliko izdržati, pa čak i ojačati, pod takvim pritiscima, ogroman je uspjeh i podvig. Republici Srpskoj želim da svaki sljedeći rođendan proslavi u sve većoj slobodi i snazi.

Da li očekujete nastavak pritisaka ili se radi o farsi, s obzirom na otupelu oštricu zapadnih sila?
– Zapadne sile su, zaista, sve slabije, dok su Rusija i Kina sve jače. To je proces koji može brzo da nam donese slobodu, ali može i da potraje. Ne bih potcijenio nijednu prijetnju zapadnih sila i bio bih spreman na povremena taktička popuštanja. Ali mi bi trebalo da budemo kao voda, koja uvijek nađe svoj put. Vidjeli smo i ispratili na onaj svijet mnogo velikih sila tokom naše duge istorije. Neka carstva smo i svojeručno srušili. Mi znamo svoj cilj i zato nema razloga da odustajemo niti da se predajemo.

Ko ruši BiH – Bakir Izetbegović, Milorad Dodik ili strani faktor?
– Zapad već dugo pokušava da za svoje interese iskoristi islamiste – od Avganistana, preko Bosne i Kosova, do Iraka i Sirije. Čak ni katastrofa od 11. septembra 2001, niti nedavno poniženje u Avganistanu nisu im bili dovoljni da nauče staru lekciju o tikvama koje će im se uvek obijati o glavu.

Da li su moguće sankcije Republici Srpskoj ili bi to značilo podjelu BiH?
– Kako rekoh, ne bih potcijenio ni jednu prijetnju koja dolazi sa Zapada.

Šta mislite da znači pomoć mađarskog premijera Viktora Orbana?
– Pragmatičnu politiku od koje bi i Srpska i Srbija mogle da imaju veliku korist.

Koliko je bitno srpsko jedinstvo i da li ga vidite?
– Oslobođenje i ujedinjenje moraju da budu naš glavni strateški cilj. Slično Izraelu, okruženi smo neprijateljskim zemljama koje nas, uprkos našoj želji da živimo u miru, neće ostaviti na miru. Samo naše postojanje za neke susjedne zemlje predstavlja problem. Potrebno je da to shvatimo i da naučimo da, kao istorijski narod dugog pamćenja, planiramo na duže staze, koje prevazilaze životni vijek jednog naraštaja.

Kakva je trenutno situacija na Filozofskom fakultetu i vašim izborom u zvanje redovnog profesora?
– Moja sudbina, pitanje da li ću biti, uprkos naučnim rezultatima, protjeran sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, nema preveliki značaj. Javnost je, uostalom, rekla svoje, a i Rektorat Univerziteta se nedavno umešao da bi odbranio akademska pravila i zakonitost. Ovde se, međutim, vodi mnogo veća borba za istoriju. Tržište školskih udžbenika, seminari za nastavnike, sve je to već odavno u njemačkim rukama. Iznenađujući broj mojih kolega u tome učestvuje, pri čemu prihvataju hašku interpretaciju srpske istorije po kojoj su Srbi, narod tri puta podvrgnut genocidu samo u 20. veku, u stvari svesno izazivali ratove i vršili genocide nad drugim narodima. Objektivnu nauku zamenila je ratna NATO propaganda, koja ima za cilj da opravda uništenje srpskog naroda u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji, ali i da pripremi nove krstaške pohode Zapada na Bliski istok i Rusiju. Tome se treba suprotstavljati svuda i na svakom mestu. Šta su moji sudski procesi zbog delikta mišljenja ili proterivanje sa fakulteta u poređenju sa žrtvama koje je podneo i podnosi moj narod u Srpskoj i Federaciji BiH, Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji? Zašto bih ja kroz ovo odsudno vrijeme, u kome moj narod strada, prošao neokrznut?

 

Autor S. Rajković

 

Naslovna fotografija: presscentar.uns.org.rs

 

Izvor Večernje novosti, 09. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u