Амерички председник Џо Бајден и руски председник Владимир Путин са члановима својих делегација током састанка, Женева, 16. јун 2021. (Фото: ТАСС/kremlin.ru)

Šta donosi sastanak SAD – Rusija u Ženevi

Sergej Rjabkov je trenutnu situaciju uporedio sa kubanskom raketnom krizom iz 1962. godine kada je svet stajao na ivici nuklearnog rata

Pesimizam je dominantno osećanje u diplomatskim krugovima uoči početka pregovora Vašingtona i Moskve u Ženevi u vezi sa tenzijama na granici Rusije i Ukrajine za koje NATO krivi Rusiju.

Zbog gomilanja ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom Sjedinjene Države smatraju da Moskva planira invaziju na tu nekadašnju republiku Sovjetskog Saveza.

Iz Moskve, čini se, stižu pozitivniji tonovi. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je da je moguće da se sporna pitanja reše posle jednog sastanaka.

Rjabkov, koji predvodi rusku delegaciju u Ženevi, takođe poručuje da Moskva neće davati nikakve ustupke pod pritiskom.

Američki državni sekretar Entoni Blinken ne očekuje bilo kakav napredak tokom ove nedelje.

Pregovori će se iz Ženeve preseliti u Brisel i Beč, u trenutku kada su odnosi SAD i Rusije na najnižem nivou od kada je Hladni rat završen pre tri decenije. U Briselu će 12. januara biti održan sastanak Saveta NATO – Rusija.

Skoro 100.000 ruskih vojnika nalazi se na granici sa Ukrajinom u pripremi za ono što Vašington i Kijev vide kao za invaziju, osam godina pošto je Rusija prisajedinila poluostrvo Krim.

Rusija poriče planove za invaziju i kaže da reaguje na ono što naziva agresivnim i provokativnim ponašanjem NATO-a i Ukrajine, koja se naginje ka Zapadu i teži članstvu u Alijansi.

Prošlog meseca Rusija je iznela širok skup zahteva koji uključuju zabranu daljeg širenja NATO-a i okončanje aktivnosti Alijanse u zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su mu se pridružile nakon 1997. godine.

Kolika je prava mera kompromisa

Sjedinjene Države i NATO odbacile su veliki deo ruskih zahteva kao neprimerene za početak pregovora, tražeći srednji put gde bi se Vašington i Moskva mogli „naći“.

Predsednik SAD Džozef Bajden je više puta pretio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu da bi Sjedinjene Države i evropski saveznici mogli uvesti sankcije bez presedana ako bi Rusija odlučila da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Putin je odgovorio da bi takve sankcije mogle dovesti do potpunog prekida diplomatskih odnosa.

Sergej Rjabkov je trenutnu situaciju uporedio sa kubanskom raketnom krizom iz 1962. godine kada je svet stajao na ivici nuklearnog rata.

Sjedinjene Države i NATO saveznici su rekli da su spremni da razgovaraju o mogućnosti da svaka strana ograniči broj vojnika i raspoređivanje raketa u regionu.

Ako pregovori propadnu, sankcije protiv Rusije mogle da obuhvate rusku odbrambenu industriju, uključujući i civilno vazduhoplovstvo, kao i visokotehnološke sektore poput veštačke inteligencije, čak i potrošačke elektronike.

Stoltenberg: Pregovorima se neće rešiti sve

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je da pregovori između Rusije i Zapada možda neće rešiti sva pitanja tokom ove nedelje, ali bi mogli da obezbede da se izbegne sukob.

„Moguć je dogovor sa Rusijom“, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa potpredsednicom vlade Ukrajine Olgom Stefanišinom, prenosi Rojters.

Dodao je da se nada da je moguć dogovor o nizu novih sastanaka i o samom procesu.

 

Naslovna fotografija: TASS/kremlin.ru

 

Izvor Rojters/RTS, 10. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u