Zagrebu smeta ploča Milanu Tepiću u Banjaluci, uložili protestnu notu

Neprihvatljivo im je, kažu, da se veliča „teroristički čin osobe koja je u samoubilačkoj akciji svesno uzrokovala smrt velikog broja hrvatskih branitelja i civila, te ogromna materijalna razaranja grada Bjelovara”

Iako poslednji heroj bivše Jugoslavije, major Milan Tepić, već ima svoju ulicu u glavnom gradu RS, postavljanje spomen-ploče čoveku koji je život žrtvovao kako resursi JNA ne bi došli u ruke snagama koje su se borile za otcepljenje od zemlje kojoj se zakleo, uznemirilo je duhove u susednoj Hrvatskoj. Spomen-ploču su u istoimenoj ulici pre neki dan u Banjaluci svečano otkrili gradonačelnik Draško Stanivuković i Aleksandar Tepić, sin Milana Tepića.

U Hrvatskoj, međutim, tog jugoslovenskog i srpskog heroja smatraju „teroristom”, pa im se nije dopalo to što u drugoj državi drugačije vrednuju zbivanja iz devedesetih, zbog čega je Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske u Sarajevo poslalo protestnu notu. Neprihvatljivo im je, kažu, da se veliča „teroristički čin osobe koja je u samoubilačkoj akciji svesno uzrokovala smrt velikog broja hrvatskih branitelja i civila, te ogromna materijalna razaranja grada Bjelovara”.

Hrvatskog premijera Andreja Plenkovića „zgrozilo” je postavljanje „deplasirane” spomen-ploče. Korak dalje otišao je gradonačelnik Bjelovara Dario Hrebak, koji veruje da će „sve dok mladi političari na mitovima grade svoj politički put nama susedna zemlja biti zakopana u prošlosti”. On još kaže da „fanatizmu” nema mesta u EU, uz opasku da poginuli hrvatski vojnici (stradali u eksploziji) nikada neće biti zaboravljeni. Svoj stav, među ostalima, izneo je i bjelovarsko-bilogorski župan Marko Marušić, koji Tepića naziva „fanatikom” koji bi, tvrdi ovaj verski poglavar, da je mogao razneo i celi Bjelovar. U pomenu na majora JNA on vidi dokaz da „velikosrpska ideja još živi”.

U reakcijama iz Banjaluke podsećaju da na hrvatskim ulicama i dalje stoje table nacističkih ideologa NDH, poput Mileta Budaka, dok, s druge strane, u Zagrebu smatraju da je čin banjalučkih vlasti, kojim se, kako kažu, poistovećuju s „velikosrpskom politikom”, korak suprotan izgradnji dobrosusedskih odnosa. Dodikov savetnik Radovan Kovačević konstatuje da se s Hrvatskom ne razumemo kada je u pitanju protekli rat. „Isto tako, sve ljude koje oni doživljavaju i nazivaju herojima mi doživljavamo isključivo kao notorne i bezočne ratne zločince”, izjavio je za medije Kovačević.

Iz SPS-a podsećaju da je Tepić, „držeći svoju reč, spasao brojne Srbe da ne dožive sudbinu srpskog naroda u Pakracu, Gospiću, Sijekovcu”.

Hrvatski mediji nedavno su se pozabavili problemom usled kog se u toj zemlji još uvek baštini nacističko nasleđe. Došli su do zaključka da je nadležnost za imenovanje ulica na opštinama, uz konstataciju da do sada nije bilo volje u Zagrebu da se zakonski zabrani nazivanje ulica, trgova i naselja po vođama NDH. Navodilo se da je Mile Budak širom Hrvatske i dalje „najpopularniji” te da je tek Virovitica pre dve godine preimenovala ulicu koja je nosila ime po jednom od ustaških ideologa u periodu u kom su istrebljivani Srbi, Jevreji i Romi.

Major Tepić (34) je, podsećaju u Banjaluci, tokom ratnih dešavanja digao u vazduh sebe i skladište municije, kada je postalo jasno da magacin u sklopu kasarne u centru Bjelovara više ne može da se brani. Nije dozvolio da ono padne u hrvatske ruke, znajući da će svaki metak biti ispaljen na srpski narod. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković je na otkrivanju spomen-ploče izjavio da na herojsku odluku majora Tepića mogu biti ponosni svi vojnici, a na njegovu hrabrost čitav naš narod. Nakon reakcija iz Zagreba, Stanivuković odgovara da „ni mi ne određujemo koga će slaviti u Hrvatskoj”, iako, kako ističe, tamo sigurno ima ulica čiji se nazivi ne dopadaju srpskom narodu. „Major Tepić je postupio viteški, onako kako se očekuje od vojnika vernog svojoj državi i vojsci”, rekao je.

Naime, u septembru 1991. pripadnici Zbora narodne garde teškim naoružanjem napali su kasarnu „Božidar Adžija”. Posle teške borbe, pukovnik JNA Rajko Kovačević je naredio polaganje oružja. Potom pripadnik ZNG, u svojstvu predsednika Kriznog štaba Bjelovara, Jure Šimić, postrojava vojnike i oficire, pukovnike Rajka Kovačevića, Dragišu Jovanovića i kapetana prve klase Miljka Vasića izvodi iz stroja, odvodi ih 50 metara dalje i puca u njih sa po dva hica. Šestoricu vojnika zarobljavaju i vode u policijsku stanicu, a zatim odlaze do skladišta „Barutana”, koje je bilo minirano sa 170 tona eksploziva. Kada su „zenge” ušle u skladište, major Tepić aktivirao je prekidač, ali se prethodno uverio da su ostali vojnici na bezbednom mestu. Neposredno pre toga u borbi je poginuo devetnaestogodišnji Stojadin Mirković, koji nije želeo da se preda uprkos Tepićevoj naredbi. U borbama su stradali i brojni pripadnici ZNG.

Šestorica zarobljenih vojnika JNA streljana su 3. oktobra u šumi Česma kod mesta Malo Korenovo. Tepić je krajem 1991. proglašen za narodnog heroja od strane Predsedništva SFRJ.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Draško Stanivuković

 

Izvor Politika, 12. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u