A. Nikolić: Bajdenovih prvih 365 dana u Beloj kući

Rezultati merenja rejtinga pokazuju da je započeo mandat uz pozitivan stav 56 odsto Amerikanaca, ali godinu dana kasnije situacija je značajno drugačija – sada ga podržava 42 odsto sugrađana

Pre tačno godinu dana, Džozef Bajden je na Kapitol hilu, pred 200.000 američkih zastava zabodenih u tlo na kojem je još bilo svežih tragova Trampovih pristalica koje su 13 dana ranije tuda besno vršljale, položio zakletvu i postao 46. i do sada najstariji predsednik Sjedinjenih Država. Pred inauguraciju je na „Tviteru“ poručio svojoj supruzi Džil da je voli, a Amerikancima, nakon podizanja ruke sa Biblije, da slave demokratiju a ne jednog kandidata. Pozvao je na novi početak i obećao da će ujediniti SAD i popraviti odnose sa saveznicima.

„S obzirom na to u kakvom je danas stanju naša nacija, nemamo vremena za gubljenje. Odmah se bacamo na posao“, odlučan je bio Džozef Bajden koji je već prvog dana po ulasku u Ovalni kabinet potpisao 15 predsedničkih ukaza i dve naredbe federalnim agencijama, od kojih su pojedine direktno poništile odluke bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Među odlukama koje je Bajden poništio bila je i zabrana ulaska u SAD građanima zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Nije slutio da će pola godine kasnije njegov najveći poraz biti mnogo onih koji će iz jedne takve odluke pokušati da se dokopaju Sjedinjenih Država.

Sajgon 21. veka

Kada bi pitali Bajdena koji bi od prethodnih 365 dana voleo da izbriše iz sećanja, verovatno bi bez mnogo razmišljanja izabrao onaj u kojem su službenici američke ambasade u Avganistanu navrat-nanos helikopterom evakuisani sa krova zgrade u Kabulu, prema kojem su nezaustavljivo nadirali talibani.

Scene koje su Amerikance asocirale na povlačenje iz Sajgona, loša procena snage i ornosti avganistanske vojske koja im je prethodila, i tragični pokušaji brojnih Avganistanaca da po svaku cenu uhvate neki od poslednjih aviona iz Kabula, debakl je Bajdenove administracije koji je obeležio prvu godinu mandata.

U ponedeljak, 30. avgusta, poslednji avion američke vojske napustio je aerodrom u Kabulu, kojim su zagospodarili talibani. Time je završena operacija evakuacije civila, ali i dvadesetogodišnje američko prisustvo u Avganistanu.

Nekoliko dana ranije, 13 američkih vojnika i najmanje 170 civila ubijeno je u napadu terorista Islamske države koji se nisu libili da iskoriste gužvu i pometnju koja je danima trajala ispred aerodroma u Kabulu.

Bajden je priznao da se situacija na terenu odvijala brže nego što je procenio, ali je više puta ponovio da čvrsto stoji iza odluke o povlačenju američkih vojnika i da ne želi da ponovi greške iz prošlosti i ostane u ratu koji nije u američkom interesu. To ipak nije mnogo popravilo utisak da su novac američkih građana i životi američkih vojnika bačeni u vetar bez postignutog cilja, ako je cilj ikada i postojao.

Dan nezavisnosti koji nikad nije došao

Kako je dužnost preuzeo u jeku pandemije koronavirusa, borba protiv virusa COVID-19 i njegovih pogubnih posledica bila je na samom vrhu Bajdenovih prioriteta po ulasku u Belu kuću.

Sjedinjene Države su još tada bile (a i danas su), zemlja sa zvanično najviše zaraženih i preminulih od COVID-19, a situacija je u pojedinim delovima zemlje, uključujući i Njujork, često bila gotovo apokaliptična, a uvek zabrinjavajuće konfuzna.

Donald Tramp se nije libio da koronavirus i epidemiološke mere izvrgava ruglu, da i rečima i delima prkosi medicinskim stručnjacima, sa doktorom Entonijem Faučijem na čelu. Faučija je svrstao među osobe koje smatra „idiotima“, često ga je javno kritikovao, čak i zbog izbora maske koju nosi i manjka talenta za bejzbol.

Bivši predsednik SAD je novinaru Bobu Vudvordu priznao da je svesno u javnim nastupima umanjivao opasnost koja preti od koronavirusa jer nije želeo da stvara paniku, iako je znao koliko je kovid opasan i zarazan nedeljama pre nego što je u SAD zabeležen prvi smrtni slučaj.

Od prvog dana na funkciji, Bajden je namerio da bude odgovorniji od svog prethodnika. Nije prkosio nauci, bespogovorno je prihvatao savete stručnjaka. Zagovarao je opreznost, strpljenje i nošenje maski, a taktiku za borbu protiv virusa zasnovao pre svega na pokušajima da se poveća dostupnost i obuhvat testiranja i vakcinacije.

Postavio je ambiciozan cilj da tokom prvih sto dana njegove administracije Amerikancima bude podeljeno sto miliona doza vakcine, što je i postignuto značajno pre isteka zadatog roka. I broj testiranih eksponencijalno je povećan u prvim Bajdenovim mesecima na funkciji.

Danas je potpuno vakcinisano 63 odsto Amerikanaca, 75 odsto je primilo makar jednu dozu, a u skoro svim školama nastava se održava redovno.

Iako je Vrhovni sud sprečio Bajdenovu administraciju da nametne velikim kompanijama obavezu da svoje zaposlene vakcinišu ili testiraju jednom nedeljno, mnoge su samoinicijativno uvele takva ili slična pravila.

Ipak, njegovo obećanje da će Dan nezavisnosti prošle godine biti poseban jer SAD neće obeležiti samo svoju nezavisnost kao nacija, već će „početi da obeležavaju nezavisnost od virusa“, daleko je od ispunjenog, pogotovo nakon pojave delta i omikron soja koji su broj inficiranih, hospitalizovanih i umrlih, koji je Bajdenova administracija obuzdala, ponovo značajno podigli.

Bela kuća je najavila da će Amerikancima podeliti 400 miliona maski N95, a vladin veb-sajt omogućio je i naručivanje besplatnih testova za kućnu upotrebu, ali sve su češće kritike da su Bajdenove mere uglavnom reaktivne, a retko proaktivne.

Socijalizam na američki način

Opasnost po zdravlje i život nije jedina sa kojom su se Amerikanci suočili zbog pandemije, jer je tokom 2020. stopa nezaposlenosti iz nedelje u nedelju obarala rekorde, pošto je ekonomija u više navrata morala na pauzu.

Kao odgovor na tešku ekonomsku situaciju, Bajdenova administracija je uspela u Kongresu da „izgura“ usvajanje paketa pomoći vrednog 1,9 biliona (hiljada milijardi) dolara, kao i Zakon o infrastrukturi od 1,2 biliona dolara.

Jedan od najvećih ikada usvojenih paketa pomoći bio je usmeren ka podsticanju ekonomije i saniranju ekonomskih posledica pandemije među građanima, a veliki deo paketa usmeren je i na direktnu borbu protiv pandemije – vakcinaciju, proizvodnju vakcina i testova.

Predviđeno je da milioni Amerikanaca dobiju direktnu novčanu pomoć, u pokušaju da se poveća potrošnja. Opredeljena je i pomoć za savezne države, opštine, škole i vrtiće. Porodice sa decom i ljudi sa niskim primanjima dobili su poreske olakšice. Pomoć za nezaposlene je povećana…

Opozicioni republikanci kritikovali su paket pomoći kao preskup i nedovoljno precizan, ali je uz podršku više od 10 republikanskih senatora, usvojen Zakon o infrastrukturi koji je predvideo ulaganje u obnovu i izgradnju puteva, mostova, vodovoda, železnica i ostale infrastrukture. Zakon treba da omogući i razvoj javnog prevoza i brzog interneta.

S druge strane, Zakon o socijalnoj zaštiti koji predviđa pristupačniju zdravstvenu negu za starije, finansijsku podršku za one sa malim primanjima, veće poreze za bogate pojedince i kompanije, kao i sredstva namenjena za borbu protiv klimatskih promena, ostao je zaglavljen u Senatu, pošto Bajden čak ni sve senatore iz redova svojih demokrata nije ubedio da to nije uvođenje na mala vrata socijalizma kojeg se Amerikanci smrtno plaše.

Američka ekonomija se u značajnoj meri oporavila tokom prošle godine i zahvaljujući otvaranju rekordnih 6,4 miliona novih radnih mesta.

Iako je procenat nezaposlenih i dalje veći nego pre pandemije, broj prijava za dobijanje naknade značajno je smanjen. Sa skoro 15 odsto, koliko je iznosila u najkritičnijim trenucima pandemije, Bajdenova administracija je nezaposlenost do decembra spustila na četiri odsto.

Ipak, brzina oporavka ekonomije dovela je do problema u lancu snabdevanja i stope inflacije od 6,8 odsto, koja nije viđena decenijama, čemu je doprinelo i to što se pojedine grane industrije suočavaju sa nedostatkom radne snage.

„Amerika se vratila“

U spoljnopolitičkim aktivnostima, Bajden je nastojao da „ispegla“ sve Trampove nestašluke i vrati na poznat i predvidiv kolosek američku spoljnu politiku koju je njegov prethodnik naglavačke okrenuo, prkoseći tradicionalnim saveznicima i flertujući sa Kinom, Rusijom, pa čak i Severnom Korejom, sa čijim je liderom, po sopstvenim tvrdnjama, prilikom susreta u Singapuru „razvio specijalnu vezu“.

Dva puta je Bajden putovao u Evropu i uveravao saveznike da se „Amerika vratila“, reafirmišući tradicionalne savezničke odnose i vraćajući SAD pod okrilje međunarodnih organizacija i sporazuma poput Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog sporazuma.

Učestvovao je na samitu lidera grupe G7 u Kornvolu na kojem je promovisan globalni plan pomoći siromašnim zemljama kako bi izgradile infrastrukturu, u nastojanju da se odgovori na kinesku inicijativu „Pojas i put“.

„Kao što su Sjedinjene Države već rekle, vratili smo se. Čvrsto smo opredeljeni za jedinstvo NATO-a. Rekao bih i da je Evropska unija neverovatno snažna i živa organizacija, sposobna ne samo da se bavi ekonomskim pitanjima, već i da obezbedi podršku NATO-u“, rekao je tada Bajden.

Takođe, ministri finansija zemalja G7 podržali su američki predlog o uvođenju minimalne globalne poreske stope od najmanje 15 procenata, što je prvi uspešan korak Bajdenove administracije u nameri da uz pomoć međunarodne saradnje stane na put multinacionalnim kompanijama koje izbegavaju plaćanje poreza na dobit u Sjedinjenim Državama.

Lideri su se tada dogovorili i o ambicioznim klimatskim ciljevima, a obavezali su se da će narednih godinu dana donirati preko milijardu doza vakcina, direktno ili preko programa „Kovaks“.

Kao redovan i glasan zagovornik borbe protiv klimatskih promena, Bajden je bio prisutan i na Samitu Ujedinjenih nacija „COP26“ u Glazgovu, gde je istakao da će akcije za obuzdavanje klimatskih promena preduzete u ovoj deceniji biti odlučujuće u sprečavanju patnji budućih generacija.

Upozorio je da niko ne može pobeći od najgoreg scenarija koji predstoji ako svet ne uspe da iskoristi pravi trenutak, ali i demonstrirao da niko ne može pobeći od umora pošto je (ne prvi put u javnosti) zadremao u sali slušajući govore drugih učesnika.

Odnosi sa Moskvom na najnižem mogućem nivou

Dok žonglira uvek zategnutim odnosima sa Kinom i Severnom Korejom i zagovara postizanje konsenzusa o borbi protiv klimatskih promena, Bajden se poslednjih meseci suočava sa još jednim ozbiljnim spoljnopolitičkim izazovom – vojnim jačanjem Rusije na granici sa Ukrajinom.

Intenzivni diplomatski napori da se kriza reši su u toku. Bajden preti oštrim sankcijama i odlučnom reakcijom ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu, dok iz Moskve stižu upozorenja da je neprihvatljivo da se na ruskim granicama pojavi NATO.

„U slučaju ruske invazije, obezbedićemo dodatnu vojnu pomoć. Nastavićemo diplomatske napore da bismo sprečili agresiju na Ukrajinu i da se promoviše dijalog i mir. Nastavićemo i da jačamo ukrajinsku odbranu, a uvešćemo kaznene mere ako ne uspe diplomatski put“, poručio je Bajdenov državni sekretar Entoni Blinken.

Bajden je u decembru dva puta razgovarao sa Putinom. Pozvao je na deeskalaciju tenzija i uveravao kolegu da SAD ne planiraju da rasporede ofanzivno naoružanje u Ukrajini, ali rešenje krize nije na vidiku.

Odnosi dve sile su i pre najnovijih sporenja bili na najnižem mogućem nivou pošto Vašington ne odustaje ni od optužbi za špijunažu, hakovanje, trovanje političkih protivnika i mešanje u izbore.

Šef poljske diplomatije Zbignjev Rau, predstavljajući prioritete poljskog predsedavanja OEBS-u, ocenio je da je rizik od rata na prostoru od Vladivostoka do Vankuvera veći nego ikada u poslednje četiri decenije.

Šta sa migrantima

Jedna od velikih Bajdenovih dilema bio je i pritisak na američkoj granici sa Meksikom i postupanje prema migrantima.

Bajden je obećao da će okončati razdvajanja porodica migranata i zadržavanja dece na granici. Održao je reč o okončanju takozvane politike „nulte tolerancije“, broj maloletnika u pritvorskim centrima je naglo opao, ali se broj migranata na granicama ne smanjuje.

Pokušao je da ukine Trampovu politiku „Ostani u Meksiku“, prema kojoj migranti koji traže azil moraju da čekaju nedeljama, a ponekad i godinama u Meksiku na datum saslušanja, umesto da im bude dozvoljeno da čekaju u Sjedinjenim Državama. Ipak, nakon tužbe Teksasa i Misurija, odredba je morala biti vraćena.

Tako se Bajden našao između dve vatre – čestih kritika da ne štiti dovoljno odlučno američke granice, ali i kritika zbog deportacije hiljada Haićana sa američko-meksičke granice u septembru, obeležene nejasnim kriterijumima i nehumanim postupanjem pripadnika Granične patrole koji su na konjima gotovo lovili i gazili migrante.

Rejting u slobodnom padu

Iako je deo američke javnosti naklonjen Trampu veoma teško prihvatio Bajdenovu pobedu, Džo je na mesto predsednika došao osvojivši 80 miliona glasova – više od bilo kog kandidata u istoriji Sjedinjenih Država.

Rezultati merenja rejtinga pokazuju da je započeo mandat uz pozitivan stav 56 odsto Amerikanaca, ali godinu dana kasnije situacija je značajno drugačija – sada ga podržava 42 odsto sugrađana.

Bajdenova zvezda počela je da pada u vreme haotičnog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, ali i sa pojavom delta soja koronavirusa, kada je postalo jasno da je pandemija daleko od kraja.

U poređenju sa drugim predsednicima, samo je Donald Tramp nakon prve godine mandata imao manju podršku – sa već „kilavih“ 45 odsto na dan inauguracije, 365 dana kasnije pao je na 35.

„Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako, ali ne znamo kako“

Ako se Bajdenov učinak za godinu dana svede na gole brojeve i utisak koji je ostavio na Amerikance, evidentno nije položio ispit, ali retko koji od prethodnika je 365. dana u Beloj kući bio popularniji nego prvog.

Samo je Džordž Buš mlađi svoj prvi mandat započeo rejtingom sličnim Bajdenovom, a podigao ga je do neslućenih visina tek nakon terorističkih napada 11. septembra.

Posle rasnih nemira, podizanja zidova, stotina hiljada umrlih od virusa COVID-19 i izbora koji su okončani sukobima i optužbama za krađu, rekli bi neki da je od Bajdena dovoljno već i to što sličnih prilika za dokazivanje i podizanje rejtinga nema, ali izgleda da Amerikanci od Džoa ipak očekuju više od toga da ne bude Donald.

Pre 365 dana, na inauguraciji mu je američku himnu pevala Lejdi Gaga, a deluje da bi Bajden prvu godinu života u Beloj kući mogao sa svojom administracijom prikladno da proslavi uz grupu Blok-aut: „Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako, ali ne znamo kako“.

 

Autor Aleksa Nikolić

 

Naslovna fotografija: Reuters/Tom Brenner

 

Izvor RTS, 20. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u