Krajem prošle nedelje u okviru 60. skupa slavista Srbije i dvodnevnog onlajn rada seminara „Zimska škola“ iz oblasti unapređivanja profesionalnih kompetencija za nastavnike ruskog jezika, u Ruskom domu održan je zanimljiv okrugli sto na temu „Ruski jezik u Srbiji danas“.
Učesnicima okruglog stola, među kojima su bili predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasade Rusije u Srbiji, ogranaka Slavističkog društva Srbije, univerzitetske rusistike, preduzeća i organizacija koje se bave aktivnostima vezanim za ruski jezik i obrazovanje (Ruska humanitarna misija, NIS), pozdravnu reč uputio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Okrugli sto organizovalo je Slavističko društvo Srbije, uz podršku Predstavništva Rosotrudničestva u Srbiji – Ruskog doma u Beogradu.
Interesovanje u porastu
Predstavnici obrazovnih institucija, stručnjaci koji se bave nastavom ruskog jezika, njegovom popularizacijom i promocijom u Srbiji, govorili su o trenutnom stanju i trendovima u izučavanju ruskog jezika u našoj zemlji. Ukazano je na niz problema sa kojima se suočavaju rusisti u Srbiji. I pored toga što se posle višegodišnjeg perioda ravnodušnosti prema najvećem slovenskom jeziku i četvrtom najzastupljenijem jeziku u svetu poslednjih godina u Srbiji javlja sve veća želja i potreba za učenjem ruskog jezika, postoji niz objektivnih prepreka sa kojima se susreću kako škole tako i pojedinci.
O posebnom mestu ruskog jezika u obrazovnom sistemu Srbije svedoči i činjenica da se ruski jezik u srpskim školama pojavio pre 296 godina, kada je otvorena slovenska škola Maksima Suvorova i Emanuila Kozačinskog u Sremskim Karlovcima daleke 1726. godine. Zvanično, kao obavezan nastavni predmet, ruski jezik prvi put uvela je beogradska Bogoslovija 1849. godine. Srbija je zemlja sa najdužom tradicijom učenja ruskog jezika.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da je jačanje položaja ruskog jezika za Moskvu jedan od prioritetnih pravaca delovanja, koji se tiče svih zemalja, ne samo Srbije, gde je, s obzirom na jezičku, kulturnu, duhovnu i bliskost tradicija, to značajno lakše. On je dodao da ne treba ni pominjati koliki je značaj učenja ruskog jezika i za jačanje naših tradicija i očuvanje našeg istorijskog sećanja.[1]
Interesovanje za učenje ruskog jezika u Srbiji je u porastu, posebno kod mladih. Ruski biznis je sve privlačniji i raste razumevanje da ruske kompanije koje posluju u Srbiji daju mogućnost zapošljavanja i široku i zagarantovanu perspektivu, a zaloga za to je dobro vladanje ruskim jezikom.[2]
Ambasador se zahvalio na doprinosu koji tome daju predavači na fakultetima, nastavnici u školama, ali i predstavnici ruskog biznisa u Srbiji, navodeći kao primer NIS, ali i „Lukoil“ i kompaniju „Silovie mašini“. Ruski diplomata je primetio da je situacija u Srbiji i na ovom planu znatno povoljnija nego, recimo, u mnogim drugim evropskim zemljama gde Rusi nailaze na pritiske i, kako je konstatovao, ušančenu rusofobiju, izražavajući nadu da će profesionalna zajednica dati nove predloge kako da se dalje povećava interesovanje za ruski jezik u Srbiji, a sa svoje strane obećao svesrdnu pomoć.[3]
Osim ruskog ambasadora, o aktuelnom stanju i tendencijama u izučavanju ruskog jezika u Srbiji govorili su i drugi učesnici okruglog stola.
Direktor Ruskog balkanskog centra i akademik SANU, prof. dr Slavenko Terzić, mišljenja je da ne možemo da budemo zadovoljni rasprostranjenošću izučavanja ruskog jezika u Srbiji, ali ni srpskog u Rusiji. „Ruski jezik je danas put ka ruskoj umetnosti, nauci, kulturi i ruskom društvu. Potpuno je neprirodno kada se Srbin i Rus sretnu da razgovaraju na engleskom jeziku. To je toliko strano. Potpuno je prirodno da mi izučavamo rusku književnost, umetnost, nauku i kulturu i naša Vlada i Ministarstvo trebalo bi da posvete veću pažnju izučavanju ruskog jezika“.[4]
Zapostavljenost u Srbiji
Ruski jezik je u prethodne dve decenije postepeno istiskivan iz obrazovnog sistema favorizovanjem drugih jezika poput engleskog, nemačkog i francuskog, tačnije, organizovano se radilo na njegovom proterivanju iz obrazovnog sistema, svekolikoj marginalizaciji i svođenju na mesto na kojem se sada nalazi.
Nakon brojnih faza u kojima je ruski jezik u obrazovnom sistemu Srbije imao različit status, shodno kojima je i njegova upotreba varirala, u Srbiji je nakon NATO agresije 1999. godine ruski jezik doživeo krajnju marginalizaciju, istakao je naučni savetnik Instituta za političke studije dr Zoran Milošević analizirajući status ruskog jezika u obrazovnom sistemu Srbije nakon petooktobarskih promena 2000. godine.
Ostavljajući na trenutak po strani marginalizaciju koju je upotreba ruskog jezika u obrazovnom sistemu Srbije pratila u prošlosti, u kontekstu svega potrebno je steći uvid u trenutne podatke i saznanja na ovom polju, a radi budućih pokolenja. Prema podacima Ministarstva prosvete, u osnovnim i srednjim školama engleski uči – 715.816 đaka, nemački – 165.986, francuski – 99.562, ruski – 68.042, italijanski – 16.159, španski – 5.909, kineski – 101, japanski – 61, dok norveški uči 12 učenika. Engleski se u skoro svim školama uči kao prvi strani jezik, a kao drugi uglavnom nemački, francuski, ruski, italijanski i španski. Engleski se uglavnom u svim školama uči kao prvi strani jezik, dok se drugi strani jezik uči od petog razreda, i to uglavnom nemački, francuski, ruski, italijanski i španski. Društvo za strane jezike i književnosti Srbije zalaže se, kako se navodi, za što veću raznovrsnost ponude jezika u školama na nivou opština i okruga.[5]
Ovi podaci deluju deprimirajuće ako se svedu na procente. Naime, prema istraživanju Jelene Ginić, ruski jezik kao drugi strani u osnovnoj školi uči 20 odsto učenika, dok ruski kao prvi strani jezik uči svega jedan odsto učenika.[6] Ukoliko obratimo pažnju na upotrebu ruskog jezika na fakultetima srpskih univerziteta nailazimo na podjednako nezadovoljavajuću sliku. Prema rečima profesorke Marijane Paprić, opšti utisak je da je prisutna tendencija ka opadanju broja časova jezika struke na fakultetima društveno-humanističkog profila, to jest tendencija ka njegovoj marginalizaciji i svođenju na dvosemestralni, odnosno jednosemestralni predmet. Ova tendencija, svakako, nije u skladu sa aktuelnim stanjem u savremenom društvu, internacionalizacijom ekonomskih i naučno-kulturnih odnosa, kao i rastućom potrebom za stručnjacima koji pored profesionalnih i stručnih kompetencija vladaju bar jednim stranim jezikom. Stoga rezultati ovog istraživanja, osim što prikazuju realno stanje nastave stranog (ruskog) jezika na društveno-humanističkim fakultetima u Srbiji, treba da posluže kao upozorenje i signal za početak promena i reorganizacije nastave stranih jezika na našim nefilološkim fakultetima.[7]
Slaba je uteha što ruski jezik još uvek ima zadovoljavajući status na Bogoslovskom fakultetu (na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu nedeljni broj časova u toku sva četiri semestra je dva […], s time što se nastava ruskog jezika izvodi i na diplomskim [master] akademskim studijama u trajanju od jednog semestra sa nedeljnim fondom od četiri časa).[8]
Naravno, stanovništvo Srbije želi da uči ruski jezik, ali „neidentifikovane snage“ u Ministarstvu obrazovanja to ne dozvoljavaju. Poslednjih godina u srpskim medijima možemo uočiti pojačan interes mladih da uče ruski jezik. U privatnim školama za učenje stranih jezika evidentan je porast interesovanja za ruski jezik. Oni navode da se, posle mnogo godina zapostavljanja najvećeg slovenskog jezika i četvrtog jezika u svetu po rasprostranjenosti, u Srbiji sve više uviđa potreba za učenjem ruskog jezika.[9]
U sopstvenu odbranu Ministarstvo prosvete navodi „da oni ne propisuju školama koji će se jezik učiti, nego da to isključivo zavisi od volje samih đaka, a obavezni uslov je i to da škola mora imati već zaposlenog nastavnika koji može da predaje taj jezik“.[10] Problem se sastoji u tome što je posle 2000. godine izveden radikalni obračun sa kadrovima koji su predavali ruski jezik, a novi nastavni kadar nije stvoren. Na ovaj način, u stvari, Ministarstvo prosvete „prebacuje loptu“ u dvorište dece i roditelja, a da pritom ne čini ništa kako bi obezbedilo nastavni kadar za ruski jezik. Naravno, ostaju nesagledane i druge nijanse, kao što je uticaj popularne kulture (TV serija koje su podstakle učenje španskog, odnosno holivudskih filmova koji podstiču učenje engleskog jezika). Istovremeno, na srpskim TV kanalima „uopšte ne može da se čuje savremena ruska zabavna muzika, niti, na primer, da se vide filmovi iz najnovije ruske produkcije koji po svim parametrima mogu uspešno da se porede čak i sa holivudskim“.[11]
Osim toga, kako ističu gimnazijski profesori, problem je i u tome što su nemoćni da izađu u susret učenicima koji nisu učili ruski jezik u osnovnoj školi, a žele da uče ruski jezik, jer zakon propisuje da drugi strani jezik mora da bude onaj koji su učenici učili od petog razreda. Drugim rečima, time što je uvedeno pravilo da srednjoškolci uče samo jezik koji su već savladali u osnovnoj školi, ruskom jeziku oduzima se još jedna šansa.[12]
Situacija je nešto drugačija u malobrojnim privatnim školama u Srbiji, gde se povećava broj polaznika kurseva ruskog jezika. Naravno, ovaj podsticaj za učenje ruskog jezika došao je iz ekonomske sfere, nakon što je „Gaspromnjeft“ kupio Naftnu industriju Srbije, nakon izgradnje gasovoda „Južni tok“ (danas zamenjen „Turskim tokom“), nakon što su ruski turisti masovnije počeli da dolaze u Srbiju i Crnu Goru, te su mnogi poslovni ljudi iz Srbije pronašli sopstvenu budućnost u saradnji sa pomenutim ruskim kompanijama.
Jezik civilizacije
Ruski jezik je i dalje, uprkos svim progonima kojima je izložen, najpopularniji jezik u Evropi. Lingvistički gledano, Rusija dominira u Evropi, sudeći po platformi za učenje jezika Babbel. Ovaj portal je u aprilu 2018. godine sastavio rang-listu evropskih jezika koji su najzastupljeniji među govornicima. Ono što bi moglo da predstavlja iznenađenje za mnoge jeste da se ruski nalazi na čelu te liste kao jezik sa najviše govornika u Evropi – na kraju krajeva, na evropskom kontinentu se nalazi 120 miliona izvornih govornika ovog jezika.[13]
Prema mišljenju profesora ruskog jezika i književnosti sa Permskog nacionalnog istraživačkog politehničkog univerziteta, Ivana Golušina, postoji velika potreba za učenjem ruskog jezika. Golušin navodi da je „zbog rastućeg ekonomskog, vojnog i političkog uticaja Rusije, ruski jezik sve više tražen. Primetno je da se geopolitička situacija u svetu drastično menja, uloga Rusije je sve veća, i u mnogim neslovenskim zemljama, posebno zapadnoevropskim, a takođe u SAD i Kanadi, znanje ruskog jezika je velika prednost za svakog čoveka. Znanje ruskog jezika može obezbediti odličan posao u velikim ruskim, ali i zapadnim kompanijama, koje sarađuju sa mnogim firmama, institucijama, državama“.[14]
Ruski jezik je jedini slovenski jezik koji je i svetski – zvanični jezik Ujedinjenih nacija. Upravo ova činjenica govori u prilog tome da je ruski jezik veoma poštovan u svetu i da ga sve više ljudi govori, naročito u Evropi i Aziji. Iznenađujuće je i da je ruski jezik zastupljen u većini ekskluzivnih (i manje ekskluzivnih) turističkih mesta – bilo da su u pitanju muzeji, hoteli, restorani. Ruski jezik je nepravedno zapostavljen u našem obrazovnom sistemu – insistiranjem na učenju zapadnoevropskih jezika i forsiranjem zapadne kulture, sistematski se ruše mostovi prema Istoku. Ljudi u Srbiji često izgovaraju fraze na engleskom jeziku koje ne mogu da reprodukuju na srpskom. Učenje ruskog pravi ravnotežu, pomaže i da srpski jezik ne iščezne sa svetske jezičke scene usled agresivnog uticaja zapadnih jezika, prvenstveno engleskog jezika. Učenjem ruskog jezika čovek mnogo nauči i o srpskom jeziku, kao i o slovenskoj jezičkoj i kulturnoj prošlosti.[15]
Uprkos tome što je ruski jezik bio jedan od dva dominantna strana jezika koji su se izučavali u srpskim školama, u poslednje dve decenije on je skoro nestao iz nastavnih programa. Kako se to desilo i zbog čega je nama srodan ruski jezik zanemaren i sveden na nivo egzotike, kao kineski, u svom dramatičnom apelu za njegov povratak u škole, opisala je grupa od stotinak profesora ruskog jezika i književnosti još pre deset godina. List Tabloid objavio je tada pomenuti apel u nadi da će na taj način pomoći njihovoj plemenitoj nameri, ali se ni deceniju nakon toga stvari po ovom pitanju nisu pomerile sa mrtve tačke.
U apelu za povratak ruskog jezika u škole Srbije navodi se da su položaj i prisutnost ruskog jezika u školstvu Srbije neprihvatljivi za jedno društvo koje teži da bude civilizovano, uz činjenicu da se ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom.[16]
Ruski jezik je blizak našem nacionalnom genetskom kodu, on je jezik umetnosti, istorije, književnosti, kulture i civilizacije najveće i najznačajnije slovenske i evroazijske nacije, i bilo bi najnormalnije da se izučava u osnovnim školama.
Sa istorijske tačke gledišta, ruski jezik je u školama Srbije neophodan. Sveti Sava je svojim postrigom u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon dao Srbima osnovni verski i civilizacijski putokaz, koji danas vodi do Kosova i Metohije koje Rusija kao država priznaje samo kao srpsku teritoriju.
Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Podsećanja radi, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere, bežali su od unijaćenja i u osamnaestom veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji (Novaja Serbija i Slavjano-Serbija).
Rusija je bila i jedini srpski spoljnopolitički saveznik od 1804. do 1813. godine. U Srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega je bilo 1.000 oficira.
Dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24. jula 1914. godine, regent Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova koji 27. jula šalje čuveni odgovor da „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva, preko dvadeset šest miliona žrtava za oslobođenje od fašizma ugrađeno je u temelje slobode celog slobodoljubivog sveta. Samo za slobodu Beograda je dalo svoje živote preko hiljadu Crvenoarmejaca.
I na kraju, preko hiljadu ruskih dobrovoljaca borilo se na strani Srba u svim građanskim ratovima za vreme raspada Jugoslavije, a oko pedeset njih dali su svoje živote za slobodu srpskog naroda.[17]
Činilac svetske baštine
Na opštem svetskom, civilizacijsko-kulturnom planu gledano, ruska nauka, kultura, umetnost, duhovne visine naroda koji je nosilac ruskog jezika su nezaobilazan činilac svetske baštine, i onaj ko se barem dotakne tog blaga je sigurno duhovno bogatiji i plemenitiji.
Sa ekonomske strane gledano, zbog snažnog privrednog razvoja ruske države i njenog prodora na zapadno tržište, kao privredno-energetskog činioca, ruski jezik je nezaobilazan faktor svih tih poslova.
Naši đaci su u prilici da u toku svog redovnog školovanja (osnovno i srednje) besplatno nauče dva strana jezika i usvoje kulturne tekovine dva nova sveta i veoma je važno da jedan od tih svetova bude svet ruske kulture i civilizacije, odnosno ruski jezik.
Usvajajući ruski kao strani jezik učenici istovremeno osvajaju i usvajaju drugi svet. Taj novi svet postaje deo njihovog sveukupnog mikro i makro kosmosa. Nema logike da je za srpskog đaka važnije da upozna dve zapadne civilizacije, a da o najvećoj slovenskoj kroz svoje školovanje ne sazna ništa.[18]
Srpski đaci bi, učeći ruski jezik, trebalo da nauče i to da je ruski narod naš bratski narod, a ruski jezik put koji pomaže da se bolje upoznamo i ne zaboravimo jedni druge.
„Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo – svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika – svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost – svet bi zanemeo…“[19]
Ostoja Vojinović je istoričar i publicista. Ekskluzivno za Novi Standard.
________________________________________________________________________________________________
Uputnice:
[1] https://rs.sputniknews.com/amp/20220114/sansa-za-mlade-znanje-ruskog-postaje-zalog-za-dobar-posao-1133328279.html
[2] Isto
[3] Isto
[4] Isto
[5] Zoran Milošević, „Jezik, literatura i slovenski identiteti u XVIII – XXI veku“, Zbornik „Jezik i identitet“ (priredio Kiril Ševčenko, a objavili kao zajedničko izdanje Institut za političe studije u Beogradu i Centar evroazijskih istraživanja iz Minska (2020), str. 260-269)
[6] Jelena Ginić, Nastava ruskog jezika u osnovnoj školi: aktuelno stanje i perspektive, Jezici obrazovanja, Edicija Filološka istraživanja danas, Beograd, Vol. 8 (2018), str. 109.
[7] Marijana N. Paprić, Savremena nastava ruskog jezika struke: problemi i perspektive, Inovacije u nastavi, XXXI, Beograd, 2018/1, str. 49.
[8] Isto
[9] Ruski jezik je sve popularniji među Srbima, iako ga uči malo osnovaca, https://srbin.info/drustvo/ruski-jezik-je-sve-popularniji-medu-srbima-iako-ga-uci-malo-osnovaca/
[10] Isto
[11] Isto
[12] Isto
[13] Oleg Jegorov/Irina Baranova, Kako to da je ruski jezik najpopularniji u Evropi?, https://rs.rbth.com/arts/85751-kako-to-da-je-ruski-jezik-najpopularniji-u-evropi
[14] Zašto treba učiti ruski jezik?, http://www.cirilica-beograd.rs
[15] Isto
[16] https://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=267&cl=19
[17] Isto
[18] Isto
[19] Isto
Naslovna fotografija: ITAR-TASS/Valeriй Matыcin
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
