Kada javnost na društvenim mrežama, ali i šire „otkazuje” poznate, zbog njihovih izjava i postupaka je „cancel kultura”. Tako idoli postaju idealni za šikaniranje i stavljanje na stub srama na društvenim mrežama. Još strašnije je da orkestrirane kampanje, kao u nedavnom slučaju Novaka Đokovića, utiču na odluke zvaničnih sudskih organa.
Profesor Dalibor Petrović za RTS objašnjava da u „kulturi otkazivanja”, nema mogućeg tzv. fabričkog podešavanja.
Događaji u vezi sa najboljim teniserom sveta Novakom Đokovićem u Australiji, su prema mišljenju sociologa Dalibora Petrovića delovali kao jedan globalni rijaliti, drama koja je trajala nekih desetak dana.
Drama, koje je, kaže, imala svoj uvod i predistoriju upravo kroz spekulacije, što se i na društvenim mrežama dešavalo o tome da li će se Novak vakcinisati ili ne. Onda smo, navodi, dobili njegovu potvrdu i opet društvene mreže gde javne ličnosti to koriste kao jedan lični kanal, zapravo da bi ostvarili jednu vrstu neposredne veze sa svojim pratiocima.
„To je sve drugačije u odnosu na neki period ranije, kada mi zapravo ne bismo imali tu vrstu informacija koje dolaze u trenutku kada se i stvar dešava. Mi imamo taj utisak da smo neposredni pratioci, da smo akteri iz minuta u minut. To je još ideja kao od Trumanovog šoua da smo uključeni u neki rijaliti. I tu je nama zanimljivo”, objašnjava sociolog.
Ističe da su mreže odigrale važnu ulogu u smislu našeg neposrednog povezivanja sa čitavim događajem.
Došlo je do jedne vrste sinergije između tradicionalnih medija i novih medija, gde su, kako naglašava, tradicionalni igrali važnu ulogu u toj jednoj vrsti orkestrirane, pre svega negativne kampanje, kada se govori o zapadnim medijima.
Kakav bi bio ishod bez društvenih mreža
Smatra da bi, da nije bilo društvenih mreža, teško bilo reći da li bi ishod bio drugačiji. Svakako da bi praćenje događaja i dinamika bili drugačiji. Oni bi, ocenjuje, bili na neki način usmeravani od strane medija a javnost ne bi imala toliko veliku ulogu u usmeravanju samih događaja. Međutim, druge strane je pitanje da li bi ishod bio različit.
„Ovde neko kaže da Novak nije objavio tog dana da poleće za Australiju verovatno se ne bi ništa od toga desilo. A zapravo verovatno bi. On bi verovatno ušao u zemlju ali bi onda opet postojali mehanizmi kao što su i postojali kad je on oslobođen da bi vlasti Australije reagovale”, ukazuje Petrović.
Podseća na slučajeve u istoriji. Muhamed Ali je bio veliki šampion i s druge strane protivnik rata u Vijetnamu i nije hteo da ide u vojsku. Njemu je oduzeta i titula, čak je osuđen i na zatvor.
„Tako da su države čak nekada bile i moćnije. Mi sada imamo situaciju da država na neki način i uticaj slabi i pojedinci, selebriti, influenseri postaju sve značajniji. Mi imamo utisak da oni zapravo imaju moć da izazovu državu”, ističe Petrović.
U tom smislu, smatra da je Novak i poslužio kao jedna vrsta oglednog primera, a da je javnost danas direktna i neposredna. Samim tim, kaže, da ona dosta zvuči grubo, oholo, kao jedna svetina, masa, koja je zapravo željna krvi.
Kakofonija u ulozi sudije
Objašnjava da postoji jedna vrsta kakofonije, puno zvukova na društvenim mrežama, i misli da postoji jedna ideja da većina ljudi zapravo staje iza te ideje i da se zapravo vidi pregršt sukoba. Osnovna uloga društvenih mreža, negativna uloga da dovodi do sve jače polarizacije ljudi koji imaju suprotna mišljenja.
„Uloga javnosti kao takve i jeste da vrši pritisak i na državne organe pa čak i na sudstvo. To naravno nije uvek dobro”, upozorava sociolog.
Ukazuje i da u našem zakonodavstvu postoji nešto što je definisano kao uznemirenost javnosti, kao faktor koji se uzima u obzir kod određivanja pritvora i to naravno važi za teže prekršaje.
„I ovde je to ono što je zapravo presudilo presudilo da na neki način naravno političari zbog svoji interesa i predstojećih izbora prate glas javnosti, izgleda da je uticalo i na sud i da je on morao da podrži čvrstu politiku koja se odnosi na vakcinisanje”, istakao je Petrović.
Šta je „kultura otkazivanja”
„Cancel kultura”, „kultura otkazivanja” najbliža je pojmu bojkota, ljudi iz određenih razloga pozivaju na bojkot.
„Mi smo devedesetih iz određenih razloga bojkotovali proizvode iz Slovenije, Hrvatske. Sada se to prenelo na teren javnih ličnosti koji imaju tu moć, oni su ti koji prave poznate poznatim. Javnost sada kaže da ako mi činimo da ste vi uticajni, vi imate i određenu odgovornost prema nama, vaša odgovornost je da se ponašate na određeni način”, objašnjava Petrović.
Najčešće to što su neka merila, ne propisuje javnost, već određene vladine politike ili određeni influenseri.
Problem je, upozorava, i to što javnost na mrežama nema urednike, nema cenzuru, odloženost reakcije, to je gomila ljudi koja često na jedan neprilagođen način iskazuju svoju frustraciju i oni traže definitivne odluke – ili si dobar ili si loš, proglašavamo te lošim i želimo da nestaneš bukvalno.
Bez fabričkog podešavanja
Petrović ukazuje da u društvu nema tzv. fabričkih podešavanja, zato što je društvo jedan dinamičan fenomen, gde se ono što se dešava, danas prihvata kao uobičajeno i normalno, a nekada to nije bilo. Možda će, kaže, stvari u budućnosti biti drugačije.
Dodaje i da praksa, da javnost na neki način osuđuje člana zajednice, da ga ekskomunicira postoji od kada postoji ljudsko društvo – kada vas zajednica otpiše, to je praktično smrtna presuda.
„I mi imamo danas na neki čudan način vraćanje tom modelu tradicionalnog društva. Mi imamo sve tehnologije, živimo u 21. veku a na neki način se ponašamo po metodi kako bi rekao Konstatinović (Radomir) palanački. To je jedna vrsta filozofije palanke gde svi mi želimo da imamo uvid u živote svih drugih i na neki način imamo pravo i da sudimo i presuđujemo”, zaključio je Petrović.
Naslovna fotografija: Getty Images/Dean Mouhtaropoulos
Izvor RTS, 24. januar 2022.
BONUS VIDEO:
