SAD i Britanija povlače porodice diplomata iz Ukrajine, NATO šalje pojačanje

Nakon Sjedinjenih Američkih Država i Velika Britanija je naložila porodicama zaposlenih u svojoj amabasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju u vreme sve većih strahovanja od „ruske invazije”

Nakon Sjedinjenih Američkih Država i Velika Britanija je naložila porodicama zaposlenih u svojoj amabasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju u vreme sve većih strahovanja od ruske invazije, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).

S druge strane, ukrajinska vlada i Evropska unija smatraju taj potez preuranjenim, a Nemačka ističe da je i dalje potrebno diplomatsko prisustvo te zemlje u Ukrajini, ali nudi pomoć porodicama u nemačkoj ambasadi koje žele da napuste Kijev.

Britanska ambasada u Ukrajini saopštila u ponedeljak da se neko osoblje i članovi porodice povlače iz Kijeva kao odgovor na „rastuću pretnju iz Rusije”.

„Britanska ambasada ostaje otvorena i nastaviće da obavlja suštinske poslove”, navodi se na Tviteru.

Nemačka: I dalje potrebno naše diplomatsko prisustvo u Ukrajini

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da će pomoći članovima porodica zaposlenih u ambasadi u Kijevu da napuste Ukrajinu ako to žele. To se odnosi i na nemačke organizacije u Ukrajini kao što je Gete institut, rekao je portparol Forin ofisa Kristofer Burger u Berlinu.

„Ovo je mera koju preduzimamo da bismo obezbedili bezbednost ljudi za koje smo tamo odgovorni”, rekao je on, dodajući da je sposobnost ambasade da funkcioniše u Kijevu zagarantovana čak i usred moguće pretnje od ruske invazije.

„Nama je i dalje potrebno naše diplomatsko prisustvo na terenu da bismo stali uz Ukrajinu u ovoj situaciji”.

Dan ranije, Ministarstvo inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država (SAD) je članovima porodica službenika u američkoj ambasadi u Kijevu saopštio da moraju da napuste zemlju.

Navedeno je da zaposleni, čije pozicije nisu vitalne za rad ambasade, mogu da napuste Ukrajinu o vladinom trošku.

„Bezbednosni uslovi, posebno duž ukrajinskih granica, na Krimu pod ruskom okupacijom i istočnoj Ukrajini koja je pod kontrolom Rusije su nepredvidivi i mogu lako da se pogoršaju. Demonstracije koje su povremeno prerastale u nasilje održavaju se širom Ukrajine uključujući i Kijev”, naveo je Stejt department.

Zvaničnici Stejt departmenta naglasili su da će ambasada u Kijevu ostati otvorena i da ova objava ne predstavlja evakuaciju. O ovom potezu se razmišljalo duže vreme i to ne znači da SAD smanjuju podršku Ukrajini, naveli su zvaničnici.

I Letonija je u ponedeljak saopštila da svoje građane savetuje da ne putuju u Ukrajinu i da takođe planira da evakuiše osoblje svoje ambasade u Kijevu ako bude potrebno.

„Ukoliko je potrebno da posetite Ukrajinu, pozivamo vas da se upišete u konzularni registar Ministarstva spoljnih poslova”, napisao je ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs na Fejsbuku.

Ovaj potez je usledio zbog povećanih tenzija oko gomilanja ruskih trupa na ukrajinskoj granici koje se nisu smanjile za vreme razgovora u petak između državnog sekretara Entonija Blinkena i ruskog ministra Sergeja Lavrova u Ženevi.

Šta kaže Ukrajina?

Ukrajina je u ponedeljak ocenila kao „preuranjen” potez Sjedinjenih Država da evakuišu porodice svog diplomatskog osoblja u Kijevu zbog straha od ruske invazije.

„Smatramo takav korak američke strane preuranjenim i ispoljavanjem preteranog opreza”, rekao je portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko u saopštenju.

EU ne prati potez SAD

Evropska unija (EU) je saopštila da ne prati SAD u povlačenju porodica svojih diplomata iz Ukrajine, izjavio je u ponedeljak visoki evropski diplomata Žozep Borel, dodajući da nema potrebe da se „dramatizuje” situacija dok se pregovori sa Rusijom traju.

„Nećemo da uradimo istu stvar jer ne znamo nikakve konkretne razloge”, rekao je Borel kada je stigao na sastanak ministara spoljnih poslova EU na kojem će putem video linka učestvovati američki državni sekretar Entoni Blinken.

„Mislim da nismo morali da dramatizujemo što se tiče pregovora – a oni traju”, rekao je on, dodajući „možda sekretar Blinken ima više informacija koje će podeliti sa nama”.

Očekuje se da na sastanku američki državni sekretar obavestiti kolege iz EU o svojim razgovorima održanim u petak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u Ženevi, gde su se dve strane složile da nastave da rade na ublažavanju tenzija, ali nisu uspele da obezbede veliki iskorak za smirivanje krize.

Stejt department je u saopštenju 23. januara ukazao na nedavne izveštaje prema kojima Rusija planira veću vojnu akciju protiv Ukrajine. Međutim, rusko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je NATO zemlje za eskalaciju tenzija oko Ukrajine dezinformacijama.

Iz Ministarstva inostranih poslova je saopšteno da bi „američki državljani u Ukrajini trebalo da razmotre da sada odu iz te zemlje komercijalnim ili drugim privatno dostupnim opcijama za prevoz”.

Uputstvo za putovanja koje je ranije upozoravalo sunarodnike da ne putuju u Ukrajinu zbog COVID-19 i zbog tenzija oko Rusije, promenjeno je u nedelju uveče u oštrije upozorenje.

„Nemojte putovati u Ukrajinu zbog povećanih pretnji od ruske vojne akcije i COVID-19. Budite povećano obazrivi u Ukrajini zbog kriminala i građanskih nemira, u nekim oblastima rizik je povećan”, navodi se u upozorenju Stejt departmenta.

Kremlj negira bilo kakvu ratobornu nameru, ali uslovljava smirivanje situacije ugovorima koji bi garantovali neširenje NATO, posebno na Ukrajinu, i povlačenje Alijanse iz istočne Evrope.

Zapadu je to neprihvatljivo i preti Rusiji razornim sankcijama ako napadne Ukrajinu.

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 24. januar 2022.

 

NATO gomila snage na istoku Evrope, stiže još brodova i aviona

NATO saveznici stavili su svoju vojsku u stanje pripravnosti i poslali dodatne brodove i avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope. Jačanje NATO snaga i odbrane dolazi, kako je saopšteno, „u vreme kada Rusija nastavlja gomilanje vojske kod ukrajinske granice”.

Brojne članice Severnoatlanske alijanse objavile su prethodnih dana procene o aktuelnoj situaciji ili predstojećem raspoređivanju snaga, navodi se na sajtu NATO-a.

Danska šalje fregatu na Baltičko more i spremna je da pošalje četiri aviona tipa F16 u Litvaniju, kao podršku NATO misiji u regionu. Španija će poslati brodove koji će se priključiti pomorskim snagama NATO-a i razmatra slanje aviona-lovaca u Bugarsku.

Francuska je izrazila spremnost da pošalje trupe u Rumuniju, koje su pod komandom NATO-a. Holandija, takođe, šalje od aprila dva aviona tipa F35 u Bugarsku, kako bi pomogla aktivnostima NATO-a u regionu i staviće brod i kopnene jedinice u stanje pripravnosti.

I SAD su stavile do znanja da razmatraju povećanje vojnog prisustva na istočnom kraku Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da pozdravlja napore saveznika da stave na raspolaganje dodatne trupe Alijansi.

„NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mere da zaštiti i odbrani sve saveznike, ujedno jačajući istočni deo Alijanse. Uvek ćemo odgovoriti na bilo kakvo bezbednosno pogoršanje u našem okruženju”, rekao je Stoltenberg.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Efrem Lukatsky

 

Izvor Tanjug/RTS, 24. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u