Tomas Grem: Beloj kući i Kremlju je potrebna nova Jalta

„SAD moraju biti spremne da razgovaraju o pitanju širenja NATO. Takođe moramo da stavimo na dnevni red sukobe u Evropi. Ne govorimo samo o Ukrajini, već i o Kosovu, Pridnjestrovlju, sukobima na Kavkazu”

Bivši stariji direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Tomas Grem u intervjuu moskovskom dnevnom listu Komersant ocenio je izglede da se Kremlj i Bela kuća nagode o nekoj vrsti „nove Jalte”.

Grem je prvo naglasio da je važno „započeti proces sveobuhvatne rasprave o problemima evropske bezbednosti” i dodao:

„SAD moraju biti spremne da razgovaraju o pitanju širenja NATO. Takođe moramo da stavimo na dnevni red zamrznute i tekuće sukobe u Evropi. Ne govorimo samo o Ukrajini, već i o Kosovu, Pridnjestrovlju, sukobima na Kavkazu. Krim, Donbas, Kosovo, drugi sukobi – sve to utiče na evropsku bezbednost. Predlažem da Evropa, Sjedinjene Države i Rusija razviju dogovoreni set principa koji bi omogućili mirno odvajanje određenih teritorija pod uslovima prihvatljivim za države od kojih se određeni delovi odvajaju”.

Referendumi bi mogli, uveren je Grem, da postanu važan deo tog procesa jer bi omogućili da se pouzdano razume šta žele ljudi koji žive na spornim teritorijama. On predlaže i da se „razradi niz političkih i tehničkih sporazuma koji bi „regulisali pitanja između glavnog i razdvojenog dela”.

Upitan kako bi glasali ljudi na Kosovu i na Krimu, Grem je rekao:

„Siguran sam da bi ljudi na Kosovu glasali za nezavisnost. Verujem i da bi stanovnici Krima radije ostali u sastavu Ruske Federacije. Pitam se kakav bi sada bio rezultat referenduma u Donbasu?”

Povodom pitanja „zašto je sazrelo pitanje novog poretka u Evropi?”, rekao je:

„Rusija je nezadovoljna postojećim poretkom. Sadašnji poredak uspostavljen je na samom kraju Hladnog rata i doživeo je svoj vrhunac u prvih nekoliko decenija nakon njegovog završetka. Zasnovan je na proširenju NATO uz proširenje EU. Dve organizacije koje su imale fundamentalnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti u Evropi, trgovinskom i ekonomskom razvoju ovog regiona. U međuvremenu, u oba slučaja, reč je o strukturama u kojima je veoma teško zamisliti Rusiju koja je u međuvremenu povratila političku snagu i moć. I počela je da se opire poretku koji je formiran dok je bila veoma, veoma slaba. Sada Rusija insistira da se njeni interesi uzmu u obzir, stavljajući u prvi plan pitanja koja smatra ključnim za sopstvenu bezbednost”.

Grem smatra da je deo problema u tome što Rusija i Zapad imaju i veoma različite stavove o tome koliko je legitimna potreba Moskve za zonom uticaja:

„Ako se pogleda ruska istorija, očigledno je da je ona uvek pokušavala da obezbedi svoju bezbednost stvaranjem strateške dubine, pomeranjem granica što dalje od svog strateškog centra, tampon zona i tako dalje. Ovakav pogled na bezbednost proizlazi iz geografskog položaja Rusije na evroazijskom prostoru, odsustva fizičkih barijera i istorije invazija koje se i danas u Rusiji pamte”.

„Za Rusiju je kritično važno šta se dešava na njenim granicama. Problem je u tome što SAD to vide kao rizik kršenja interesa i prava zemalja koje bi Rusija možda želela da vidi u svojoj tampon zoni. Ali, SAD se takođe mogu nazvati ekspanzionističkom silom”.

Ove dve vrste ekspanzionističkih impulsa dolaze u sukob u Evropi, ukazuje Grem i nastavlja:

„To se dešava, mislim, nakon 120 godina. Ako se ne varam, za izradu Završnog akta iz Helsinkija bile su potrebne dve i po godine. Sada Rusija insistira na momentalnom zadovoljenju njenih zahteva za bezbednosnim garancijama. SAD i NATO neće se sledeće nedelje složiti sa neširenjem alijanse. Istovremeno, ne isključujem da će na kraju, u vrlo kratkom roku, SAD pristati da ovo pitanje iznese na diskusiju. Možda se ova tačka dnevnog reda neće zvati ‘neširenje NATO-a’, već se može označiti i kao ‘fundamentalna pitanja evropske bezbednosti’. Važno je da SAD jasno stave do znanja da su spremne da odu dalje od mehanizama kontrole naoružanja”.

Grem pretpostavlja da 2024. i 2025. mogu biti dobre godine da „sve isproba, pogotovo što će i u SAD u Rusiji 2024. biti predsednički izbori.

„Obe strane moraju da shvate, ističe Grem, da svoje zahteve neće moći da ostvare u kratkom vremenskom periodu i da će svaka od njih morati donekle da pravi kompromise. Ako želimo da izbegnemo vojni sukob, potrebno je da dođemo do konačnog rešenja nastalih pitanja, inače će se slične krize ponavljati iznova i iznova”.

Po njegovim rečima, za postizanje dogovora potrebni su mudri i dalekovidi državnici: „Imali smo takve ljude sedamdesetih godina prošlog veka. U stvari, to su bile ličnosti za koje u početku ne biste pomislili da su sposobne za ovo. Nadam se da će se isto desiti i sada”.

 

Odlomak iz intervjua Tomasa Grema, bivšeg direktora za Rusiju u Američkom savetu za bezbednost.

 

Naslovna fotografija: Mladen Antonov/AFP/Getty Images

 

Izvor Fakti, 25. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u