G. Nikolić: Zapadne sankcije i ruska ekonomija

Teško je proceniti kako bi se eventualni rat odrazio na rusku ekonomiju, ali jasno je da NATO saveznici imaju moć da u velikoj meri naškode ruskom finansijskom i privrednom sistemu

Mnogi analitičari smatraju da potencijalne nove sankcije Zapada neće naterati Rusiju da odustane od svojih ambicija u pogledu ukrajinskog pitanja, jer bi šteta mogla biti podnošljiva, pored ostalog i zato što Kremlj misli da na njih ima spreman odgovor.

Naime, dugogodišnji napori Rusije da smanji svoje oslanjanje na globalni finansijski sistem učinili su zemlju bolje pripremljenom da izdrži moguće snažne sankcije na koje SAD i EU upozoravaju će uslediti ako dođe do vojnog konflikta sa Ukrajinom. Relativni uspeh onoga što investitori nazivaju strategijom Moskve („Fortress Russia“), verovatno će učiniti zapadne pretnje manje odvraćajućim, iako su one predviđene da budu daleko opsežnije od onih iz 2014. Rusko ministarstvo finansija, koje je godinama testiralo najgore scenarije, smatra da bi ekonomija zemlje mogla da izdrži čak i takve mere.

Naime, od 2014. povećane su devizne rezerve i pokrenut je proces „de-dolarizacije“ ruske ekonomije. Rezerve centralne banke porasle su za više od 70 odsto od kraja 2015. premašujući 638 milijardi dolara sredinom januara 2022. Promenila se i njihova struktura na štetu dolara čiji je udeo u stalnom padu, čineći 16,4 odsto ukupnih rezervi krajem 2021. (22,2 odsto juna 2020), dok je oko trećine rezervi u evrima, 13,1 odsto u juanima, te 21,7 odsto u zlatu.

Naravno, sankcije iz 2014. i napori da se sankcije ublaže imali su svoju cenu: ruska privreda je od 2013. rasla skromnih 0,8 odsto u proseku, u poređenju sa 3 odsto rasta svetske ekonomije. Konzervativna fiskalna politika, koja je stvorila neku vrstu stabilnosti u postsovjetskom stilu (delimično žrtvujući ekonomski rast), ograničila je ulaganja u infrastrukturu i socijalnu potrošnju, te su realni raspoloživi prihodi danas 10 odsto niži nego 2013.

Rusija se takođe manje oslanja na strane investiture, što je zemlju učinilo manje ranjivom na buduće spoljne šokove. Ministarstvo finansija prodalo je većinu kasnijih emisija državnih obveznica nakon zapadne zabrane rada državnim bankama 2014. I ruske kompanije su naučile lekciju iz prvih sankcija; sada su korporativni zajmovi od stranih zajmodavaca skoro prepolovljeni – 80 milijardi dolara 2021. u odnosu na 150 milijardi dolara marta 2014.

Dok je Rusija radila na smanjenju svoje zavisnosti od inostranog finansiranja, EU je, iako je 2014. imala za cilj da se energetski diverzifikuje u odnosu na Rusiju, učinila malo da smanji svoje oslanjanje na ruski izvoz energije.

Zapad se takođe oslanja na Rusiju za druge važne prirodne resurse kao što je titanijum, što bi moglo da spreči bilo kakve sankcije protiv ruske korporacije VSMPO-AVISMA, najvećeg dobavljača titanijuma za Boingove avione. Ta međuzavisnost otežava zajedničke napore Vašingtona i Brisela da donesu šire sankcije protiv Ruske Federacije.

Indikativna je ideja izbacivanja Rusije iz SVIFT-a (globalnog platnog sistema). Budući da je Rusija glavni snabdevač energijom EU, čija je zavisnost samo rasla tokom protekle decenije – EU iz Rusije dobija 41 odsto svog prirodnog gasa, 27 odsto nafte i 47 odsto čvrstih fosilnih goriva – njeno eliminisanje iz SVIFT-a biće otežano, te se mora pronaći kreativno rešenje za plaćanje nafte i gasa.

Mogući set sankcija Zapada

Smatra se da bi SAD i Zapad generalno mogli da kazne Rusiju sankcijama na ne-vojne tehnologije ili blokiranje pristupa stranim finansiranjima za kompanije, zatim zabranom pristupa zapadnim fondovima za prodaju državnog duga, retroaktivnom zabranom stranog učešća u lokalnim državnim dugovima (vrednim oko 60 milijardi dolara), te pomenutim zaustavljanjem pristupa SVIFT-u, što bi Rusiji znatno otežalo naplatu oko 500 milijardi dolara procenjenog izvoznog prihoda godišnje (SAD de fakto mogu da zabrane ruskim bankama da obavljaju dolarske transakcije).

Sankcije, koje bi bile uvedene odjednom a ne u fazama, pogodiće ruski finansijski sektor, odbrambenu i vazduhoplovnu industriju, razvoj veštačke inteligencije i kvantnih računara. Sankcije 2014, daleko manje stroge od onih koje sada razmatra Vašington, koje su obivatale pre svega ograničenja ulaganja stranog kapitala u Rusiji, dovela su do njegovog rekordnog kapitalnog odliva i praktično prepolovljavanja vrednosti ruske valute prema dolaru, dok je ruska centralna banka bila primorana da potroši 25 odsto svojih rezervi za održavanje kursa rublje.

Evropska centralna banka (ECB), koja je supervizor za 115 najvećih banaka evrozone, upozorila je finansijske institucije sa značajnom izloženošću u Rusiji da se pripreme za uvođenje međunarodnih sankcija Moskvi. ECB je zatražila od banaka da izveštavaju o tome koliko su spremne za različite scenarije, među kojima je i isključenje Rusije iz sistema SVIFT. Moguće sankcije bi značile značajne rizike za međunarodne banke sa velikom izloženošću u Rusiji, uključujući francuski Sosijete ženeral, austrijski Rajfajzen, italijanski Unikredit, Dojče Bank, holandski ING, kao i američki Siti.

Jedna od najslabijih tačaka Rusije je složena tehnologija – ako Vašington progura embargo na mnoge vrste visokotehnoloških proizvoda, Rusija će biti u veoma teškoj poziciji. Činjenica je da za neke vrste opreme uvozna zavisnost dostiže 60-70 odsto, a za opremu za obradu metala – 90 odsto. Naravno, postoje alternativni izvori snabdevanja iz zemalja koje se neće pridružiti američkom embargu, ali njihovi proizvodi su lošijeg kvaliteta i skuplji. Prema kritičnoj nomenklaturi baze elektronskih komponenti, isporuke iz SAD u Rusiju se praktično ne vrše, ali bi zabrana korišćenja američkih čipova i softvera mogla dovesti do nedostatka proizvoda poput laptopova.

SAD još nisu odlučile da li da ograniče nove sankcije na strateške sektore ili da ih prošire i na „svakodnevne uređaje“. Eventualna potpuna zabrana izvoza iz SAD u Rusiji će, prema mišljenju analitičara, uticati na osnovnu elektroniku, kao i na delove za avione, telekomunikacije i softver, ali je američki izvoz u Rusiju, uključujući ove oblasti, „relativno mali“ tako da bi takva zabrana „imala ograničen efekat“.

Nova ograničenja mogla bi da naškode „strateškoj ruskoj industriji“, a takođe i da utiču na isporuku pametnih telefona, tableta i konzola za igre. Restrikcije će dovesti do poskupljenja potrošačke elektronike u Rusiji, budući da skoro svi elektronski uređaji imaju poluprovodnike napravljene sa američkim inputima ili američkim softverom (stoga Vašington i može da zabrani izvoz svih ovih uređaja u Rusiju).

Vlasti SAD takođe razgovaraju sa evropskim i azijskim saveznicima o zabrani snabdevanja „bitnim komponentama“ za glavne ruske industrije kao što su civilno vazduhoplovstvo, pomorski transport i visoka tehnologija. Takva kontrola izvoza bi oslabila sposobnost ovih sektora da postanu ključni izvor rasta za rusku ekonomiju, budući da Rusija ne proizvodi visokotehnološke proizvode, posebno čipove „u velikim količinama“, odnosno ne proizvodi high-tech poluprovodnike potrebne za složeno računarstvo.

Nove sankcije bi mogle da „zadaju udarac ruskoj vojsci“ koja koristi Elbrus čipove, koji su dizajnirani u Rusiji ali se proizvode na Tajvanu (korporacija TSMC). Naime, SAD su već zabranile TSMC-u da isporučuje čipove Huaveiju koji je pod sankcijama, a ako se zabrana odnosi i na isporuke Rusiji, to bi imalo „razarajući efekat“.

Sankcije SAD mogu naići na neodobravanje američkih i evropskih poslovnih krugova. Biznis strahuje da će takve mere dovesti do ruskih uzvratnih akcija u drugim oblastima, a to će na kraju „naterati strane kompanije da odustanu od upotrebe američkih tehnologija u svojim proizvodima“. Dodatno, Rusija može da računa na isporuke Kine (koja je protivnik sankcija), budući da je ova zemlja glavni dobavljač elektronike za Rusiju čineći oko 70 odsto ruskog uvoza računara i pametnih telefona u 2020. Pored toga, Rusija sama proizvodi mnoge elektronske komponente.

Svaka zemlja EU pokušava da izoluje svoju ekonomiju od negativnih reperkusija sankcija prema Rusiji. Nemačka vlada insistira na tome da sankcije u slučaju invazije na Ukrajinu ne bi trebalo da se odnose na ruski energetski sektor, a sličan stav imaju i druge velike zapadnoevropske zemlje. Naime, nemačke vlasti su zabrinute da bi snabdevanje Evrope energijom moglo biti ugroženo. Ipak, takav „izuzetak“ od sankcija neće sprečiti moguće mere protiv ruskog gasovoda Severni tok 2.

Generalno, prirodni gas (ali i nafta) sada je posebno osetljiva stvar, s obzirom da je Rusija usporavala isporuke poslednjih nekoliko meseci. Cene su se utrostručile, što je povećalo cenu električne energije širom EU, a rat sa Ukrajinom pogoršao bi situaciju. Naime, kada bi se uvele sankcije na ruski izvoz energenata ili bi Rusija koristila izvoz gasa kao instrument poluge, evropske cene prirodnog gasa bi verovatno znatno porasle daleko premašujući vrhunac postignut 2021. Shodno tome, Bela kuća radi na šemama za snabdevanje Evrope gasom ako se Rusija odluči da ”veponizuje” svoje isporuke prirodnog gasa i sirove nafte, tako što će se EU obezbediti alternativne isporuke gasa .

Nekoliko drugih velikih evropskih zemalja predložilo je da se ograničenja ne proširuju na već postojeće poslovne ugovore, a takođe su se zalagali za „prelazni period“ pre nego što sankcije u potpunosti stupe na snagu.

Nemačka je spremna da podrži paket sankcija, koji može uključivati: potpuno zamrzavanje sredstava i zabrana poslovanja za ruske banke; dodatne restrikcije vezane za ruski državni dug i ograničenja na tržištu kapitala za državna preduzeća; zabrana trgovine nekim ruskim državnim firmama, koje bi praktično bile izbačene sa berzi; ograničenja na uvoz pojedinih ruskih metala i hemikalija, kao i na izvoz određenih luksuznih i visokotehnoloških dobara; pooštravanje ograničenja na robu koja se može koristiti u civilne i vojne svrhe; zabrana putovanja i zamrzavanje imovine za ruske oligarhe; ograničenja ulaganja u Rusiju. Na kraju, malo je verovatno da će Zapad uvesti embargo na naftu i gas Rusiji, kao što je to učinio Iranu. Naime, Rusija je najveći izvoznik nafte (posle Saudijske Arabije) i suštinski snabdevač gasa za Evropu.

Divergentni interesi EU i SAD

Sa porastom inflacije i velikim dodatnim pritiskom zbog porasta cena energije, zvaničnici EU pažljivo vagaju mogućnost sankcija, želeći da Rusija podnese više štete nego EU, uz zabrinutost da bi rat mogao da iscrpi zalihe prirodnog gasa usred zime, te da dramatično podigne cene energije. Za kazne nametnute Rusiji 2014. visoku cenu su platile privrede EU, a ne SAD. Naime, energija ostaje najveća tačka sukoba; SAD su neto izvoznik, a EU uvoznik, sa Rusijom kao vodećim dobavljačem nafte i prirodnog gasa.

Dok se Rusija pozicionira kao peti najveći trgovinski partner EU i kao i njen najveći snabdevač energijom – ona je za SAD marginalan ekonomski partner, jedva među prvih trideset. Sličan jaz postoji i u oblasti investicija, s tim što Rusija privlači novac od evropskih najpoznatijih kompanija, među kojima su Ikea, Rojal dač šel i Folksvagen. Jednostavno, EU kompanije mogu više da izgube jer su uložile više u Rusiju od američkih korporacija, te EU verovatno neće uvesti sankcije tamo gde su njeni direktni ekonomski interesi ugroženi.

Neke od velikih američkih kompanija upozoravaju Vašington na negativne reperkusije sankcija Rusiji. Trgovinska grupa koja predstavlja Ševron, Dženeral elektrik i druge velike američke korporacije koje posluju u Rusiji, traži od Bele kuće da razmotri mogućnost omogućavanja ovim kompanijama da ispune svoje obaveze i da pažljivo odmere koji bi proizvodi mogli imati izuzeće od eventualnih sankcija.

Takođe, velike energetske kompanije lobiraju u američkom kongresu da se ograniči obim i vremenski okvir sankcija. Traži se razmatranje perioda zatvaranja kako bi se omogućilo kompanijama da ispune postojeće ugovore i obaveze, kao i izdvajanje lekova i drugih humanitarnih aspekata iz programa sankcija, u skladu sa dugogodišnjom politikom SAD. Dodatno, energetske kompanije se plaše da bi njihova imovina mogla biti zaplenjena ako ne budu u stanju da ispune poslovne sporazume u Rusiji. Inače, naftne kompanije iz SAD su godinama osećale posledice američkih sankcija na neke od većih ruskih bušotina, nakon što je Rusija pripojila Krim 2014.

Studija Kiel instituta (2017) pokazala je da, iako je Rusija pretrpela najveće trgovinske gubitke nakon sankcija 2014, Nemačka je takođe snažno pogođena, kao i druge ekonomije EU. Naime, izgubljena trgovina Nemačke od 2014. do kraja 2015. zbog sankcija Rusiji iznosila je 23,2 milijarde dolara, što je relativno smanjenje od 27 odsto u odnosu na projektovani izvoz u Rusiju (što je ekvivalentno gubitku od 0,91 odsto od ukupnog izvoza Nemačke). Totalni izvozni gubitak Rusije bio je 35,8 milijardi dolara, čineći čak 5,35 odsto od ukupnog izvoza zemlje.

Celokupan gubitak usled sankcija i kontrasankcija procenjuje se na 114 milijardi američkih dolara, i to u periodu od 2014. do kraja 2015, od čega 44 milijarde dolara snose zemlje Zapada. Zanimljivo je da najveći deo negativnog uticaja na Zapad potiče od proizvoda koji nisu direktno na meti ruskih kontrasankcija (embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda), već da su zapadne sankcije, odnosno prekid pružanja usluga finansiranja trgovine, tu odigrale ključnu ulogu

Makroekonomska pozicija Ruske Federacije

Kao što primećuju i određeni američki eksperti (Kofman i Kendal-Tejlor, 2021), narativ o Rusiji kao opadajućoj sili je precenjen, budući da veliki deo dokaza za to, kao što je smanjenje stanovništva Rusije i njena resursno zavisna ekonomija, nisu toliko važni za Kremlj. Putinova spoljna politika uživa široku podršku vladajuće elite zemlje. Umesto da na Rusiju gledaju kao na silu u opadanju, američki lideri bi trebalo da je vide kao perzistentnu silu.

Istina, ruska ekonomija praktično stagnira, korupcija je sveprisutna, privrednom dominiraju neefikasna preduzeća u državnom vlasništvu ili pod državnom kontrolom, dok međunarodne sankcije ograničavaju pristup kapitalu i tehnologiji. Država hronično nedovoljno finansira naučna istraživanja, dok loše upravljanje ometa tehnološke inovacije, te Rusija znatno zaostaje za SAD i Kinom u većini parametara naučnog i tehnološkog razvoja.

Međutim, ekonomski, demografski i vojni potencijal Rusije ostaje značajan. Na primer, iako se ističe da je BDP Rusije, korišćenjem tržišnih kurseva, od oko 1.700 milijardi dolara uporediv sa onim u Teksasu, po paritetu kupovne moći on iznosi, grubo, 4.100 milijardi dolara, te je Rusija druga po veličini ekonomija u Evropi i šesta u svetu. Dodatno, makroekonomski pokazatelji su dovoljno stabilni da omoguće Moskvi da projektuje moć u budućnosti.

Makroekonomska pozicija Rusije za 2021. ne izgleda loše, ali ipak treba imati u vidu da poboljšanje dolazi posle pandemijske 2020. godine i sa tim uzrokovanog pogoršanja ekonomskih indikatora. Međugodišnji rast BDP-a u trećem kvartalu 2021. je 4,3 odsto, međugodišnje povećanje industrijske proizvodnje u novembru 2021. bilo je 7 odsto, dok je u istom mesecu 2021. stopa nezaposlenosti po ILO metodologiji iznosila 4,3 odsto. U prvih deset meseci 2021. robni izvoz izražen u dolarima porastao je za 12,8 odsto u odnosu na isto razdoblje u pred-pandemijskoj 2019. (i čak 45,3 odsto u odnosu na 2020).

Investicije u osnovni kapital u prvih devet meseci 2021. povećane su za sedam odsto, ali posle pada u 2020. od 1,4 odsto, dok je realni međugodišnji promet robe u trgovini na malo povećan za 7,3 odsto u prvih 11 meseci 2021. (posle pada od 3,2 odsto u 2020). Neto prosečna plata u trećem tromesečju 2021. iznosila je 556 evra, nešto manje nego u Srbiji novembra iste godine (588 evra).

Međugodišnja inflacija iznosila je 8,4 odsto u decembru 2021. iako je targetirani nivo upola manji (četiri odsto). Vrednost rublje prema evru i dolaru lagano slabi poslednjih meseci, mada rublja još uvek nije dostigla minimum s početka 2021. Na pad rublje prema dolaru i evru, pored ratne psihoze, poslednjih dana uticao je i poziv ambasade SAD u Ukrajini svojim građanima da odmah napuste zemlju. Donekle je ohrabrujuće da su mnogi stranci već prodali imovinu denominovanu u rubljama, čime se ograničava mogućnost daljeg pada ruske monete.

Geopolitički faktor će još dugo vršiti pritisak na rublju i rusku berzu, čiji je glavni indeks u snažnom skoro konstantnom padu od oktobra 2021. I najava podizanja kamata od strane FED-a, počevši od marta 2022, negativno je uticala na kurs rublje prema dolaru. Ipak, makroekonomska situacija u Rusiji je stabilna; državni dug je jedan od najnižih u svetu (18 odsto BDP-a), dok se očekuje da će u 2022. neto izvoz verovatno premašiti 220-230 milijardi dolara, a da će rast BDP-a biti 2,6-2,8 odsto. Rast cena nafte ublažava pritisak na rusku valutu.

Nova politika supstitucije uvoza, osmišljena kao odgovor na međunarodne sankcije, udahnula je novi život poljoprivrednom sektoru, čiji izvoz sada iznosi više od 30 milijardi dolara godišnje. Kremlj je takođe preusmerio trgovinu sa Zapada na Kinu, koja će premašiti 200 milijardi dolara do 2024, dvostruko više nego 2013.

Prodaja nafte i gasa i dalje čini oko 30-40 odsto vladinog budžeta, što znači da će budući prelazak sa fosilnih goriva biti bolan. Međutim, Rusija proizvodi energiju po tako niskoj ceni da će druge zemlje izvoznice verovatno biti stisnute pre nego što ruski budžet bude smanjen. Naravno, resursi Rusije nisu beskonačni. Proizvodnja nafte u Rusiji dostići će vrhunac u narednoj deceniji.

Iako Rusija zaostaje za SAD u tehnološkim inovacijama, ona se i dalje nalazi među prvih deset u svetu po potrošnji na istraživanje i razvoj. U slučaju veštačke inteligencije, možda nije ni važno da li je zemlja lider ili sledbenik: s obzirom na mnoge aplikacije i komercijalnu korisnost ove tehnologije, Moskva će verovatno shvatiti neke prednosti „pratioca“, dozvoljavajući SAD i Kini da preuzimaju troškove i rizike pionirskog razvoja. Moskva ima problematičan ali održiv tehnološki sektor i razvila je sopstvene analoge Fejsbuku, Guglu i drugim popularnim onlajn platformama, koje su sve prilično uspešne u Rusiji.

Rat bi mogao puno da košta Rusiju

Da se Rusija priprema za mogući rat sugeriše i istraživanje javnog mnjenja agencije Levada, koje ukazuje da su poruke državnih medija uspele da utiču na javnost. Naime, u decembarskoj anketi te organizacije, samo četiri odsto Rusa je reklo da veruje da je njihova zemlja kriva za eskalaciju tenzija; oko 50 odsto okrivilo je SAD i NATO, dok je 16 odsto optužilo Ukrajinu.

Društvo je spremno za rat, jer je apsorbovalo stav Kremlja, odnosno državnih medija, iako pomenuta anketa Levade pokazuje da 53 odsto ispitanika smatra da se oružani sukob neće desiti ili da je malo verovatan. Dodatno, fokus grupe sugerišu da su ljudi umorni od egzistiranja u stalnom stanju konfrontacije sa Zapadom i Ukrajinom.

Jasno je da Moskva prirodno zainteresovana za radikalno rešenje problema vojne bezbednosti na svojim zapadnim granicima. Ipak, otvoreni rat sa Ukrajinom neće rešiti postojeće bezbednosne probleme, čak i ako su nove teritorije pod kontrolom. Ekonomski trošak rata može biti jednostavno neprihvatljiv zbog kvalitativno novih sankcija.

Ipak, veća je verovatnoća da će Rusija imati koristi od same mogućnosti ratnog scenarija, koji može poslužiti kao signal Zapadu o potencijalno visokoj ceni ignorisanja bezbednosnih interesa Moskve, kao i podsticaj, barem kratkoročno, da se izbegne vojna integracija Ukrajine i vojna aktivnost u blizini ruskih državnih granica. U interesu Moskve je da ne dozvoli preterano zaoštravanje odnosa sa Zapadom, uz održavanje stalne napetosti, i pored toga što takvo balansiranje neće doneti dugoročno rešenje bezbednosnog problema na zapadnim granicama.

Teško je proceniti kako bi se eventualni rat odrazio na rusku ekonomiju, ali jasno je da NATO saveznici imaju moć da u velikoj meri naškode ruskom finansijskom i privrednom sistemu. U slučaju invazije, Rusija će verovatno biti suspendovana iz SVIFT-a, njene najveće banke biće stavljene pod pune sankcije, a imovina njenih najbogatijih građana zamrznuta.

Dok Rusija ima značajne rezerve i sopstvenu nacionalnu (iako nesavršenu) zamenu za SVIFT, ona će doživeti dalje finansijske probleme i bankrotstva, što će uticati na kupovnu moć običnih građana.

Slabljenje rublje, koju je 24. januara 2022. centralna banka Rusije morala da podrži svojom intervencijom, pad cena ruskih državnih obveznica, stropoštavanje glavnih berzanskih indeksa sugeriše negativnu reakciju ruskog tržišta na potencijalne sankcije Zapada. Sve to i pored toga što je prema Fiskalnom monitoru MMF-a Rusija jedina velika ekonomija koja je izbalansirala svoj budžet za 2022, sa predviđenim fiskalnim suficitima u 2023. i 2024. Ruski državni fond iznosi 12 odsto BDP-a, ali uprkos visokim cenama nafte odliv kapitala je visok. Srednjoročno projektovane stope ekonomskog rasta su znatno ispod globalnog proseka, dominantno zato što tržišta veruju da najgore tek dolazi, te da bi pravi rat mogao mnogo koštati Rusiju.

 

Autor Goran Nikolić

 

Naslovna fotografija: Gavriil Grigorov/TASS

 

Izvor oko.rts.rs, 28. januar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u