M. Ković: Zašto Zapad ćuti na nacističke ispade?

„Vidimo da je to najupadljivije u zemljama koje su, ako tako mogu da kažem, davale SS divizije Adolfu Hitleru i to su vrlo često zemlje koje nisu kažnjene posle Drugog svetskog rata onako kako je kažnjena Nemačka“

Obnavljanje kuće Džafera Deve, vođe zloglasne „Skenderbeg“ SS divizije, u Južnoj Mitrovici, marš u Kijevu u čast ukrajinskog saradnika nacista Stepana Bandere, povremeni proustaški ispadi protiv Srba u Hrvatskoj samo su neka dešavanja pred kojima je Evropa ravnodušna. Zapad na to ćuti, a kako kaže istoričar Miloš Ković, ćutanje je znak odobravanja.

Srbija i Rusija su dugo i uzalud čekale da iz Evropske unije neko reaguje na otvoreno veličanje saradnika nacista i na relativizaciju fašističkih, nacističkih i ustaških zločina iz Drugog svetskog rata. Međutim, kako kaže za Sputnjik profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta, sada je jasno da je u pitanju ozbiljno preumljenje evropskog sveta.

Ćutanje Evrope na veličanje nacizma

Na pitanje kako to objašnjava, naš sagovornik daje sledeći odgovor:

„Vidimo da je to najupadljivije u zemljama koje su, ako tako mogu da kažem, davale SS divizije Adolfu Hitleru i to su vrlo često zemlje koje nisu kažnjene posle Drugog svetskog rata onako kako je kažnjena Nemačka. Praktično je Nemačka najviše kažnjena, a skoro pa možemo da kažemo i da je jedina. S druge strane, baltičke zemlje i deo ukrajinskog stanovništva, Bugarska, Rumunija, Albanija, zemlje koje su učestvovale u rasparčavanju Jugoslavije u Drugom sveskom ratu, Hrvatska, nikada nisu kažnjene“, navodi sagovornik Sputnjika.

Ković postavlja pitanje kako je moguće da su, u okviru međunarodnog poretka koji počiva na pobedi nad fašizmom i nacizmom, neke zemlje ostale nekažnjene, a upravo u tome vidi objašnjenje za najnovije slučajeve veličanja nacista.

„Vidimo da SS-ovci marširaju u baltičkim republikama, da se u Ukrajini slave saradnici nacista. Vidimo da se to događa i na Kosovu. U Crnoj Gori se pevaju pesme Tompsona koje su otvoreno proustaške i kojima se slavi genocid nad srpskim narodom u Jasenovcu. I naravno Hrvatska kao najupadljiviji primer, gde imamo otvoreno obnavljanje ustaškog diskursa“, nabraja Ković.

Na sve to, kaže on, Evropa ćuti. Po mišljenju Kovića, taj proces je počeo relativizacijom pitanja odgovornosti za izbijanje Prvog svetskog rata.

„Nekima od nas je bilo jasno već 2014. godine kada se obeležavala stogodišnjica od Prvog svetskog rata da je samo pitanje vremena kada će se relativizovati istorija Drugog svetskog rata. To vreme je došlo. Meni se čini da su ove države koje smo malopre pomenuli neka vrsta probnih balona, a da se ta stvar vodi iz samog srca EU“, napominje Ković.

Probni baloni

Probni baloni su tu, objašnjava on, da bi se videlo kakve će biti reakcije ostalih na otvoreno veličanje nacista i nacističkih zločinaca u Ukrajini, ovde kod nas…

„Evo, vidimo i na Kosovu primer sa slavljenjem Džafera Deve, albanskog nacističkog zločinca. Dakle, da se vidi kakva će biti reakcija sveta, a iza toga mislim da se valja nešto ozbiljnije“, veruje Ković.

On skreće pažnju da ovi procesi idu uporedo sa jačanjem Nemačke, a Nemačka je, podseća, motor EU, a kad je u pitanju Balkan i dobrim delom Istočna Evropa, Nemačka se za sve pita.

„Izgleda da u Nemačkoj postoje ljudi koji su toliko naivni da zaista veruju da će ta vrsta politike i narativa proći. U srpskom i u ruskom slučaju to direktno prate optužbe. Rusiju na primer sada krive za izbijanje Drugog svetskog rata. Kada su u pitanju Srbi, relativizuju se zločini genocida nad srpskim narodom. Smanjuju se brojevi žrtava u Jasenovcu, ili se porede Jasenovac i Srebrenica. A to niko pri zdravoj pameti ne može da poredi“, ističe Ković.

Sve su to signali za Srbe i za Ruse da vide šta se sprema, kaže on, dodajući da iako pominje Nemačku, jasno se vidi da i u anglosaksonskom svetu ovakvi projekti imaju podršku.

„Odakle dolaze relativizacije? Ne samo iz Berlina, već i iz Londona i Amerike. A ako uzmete da čitate Majn kampf, videćete da se Hitler divi američkoj kolonizaciji Divljeg zapada i britanskom kolonijalnom iskustvu u Indiji. Dakle, reč je o širem istorijskom fenomenu“, smatra Ković.

 

Autor Brankica Ristić

 

Naslovna fotografija: presscentar.uns.org.rs

 

Izvor Sputnjik, 07. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u