CEFTA nedelja u Skoplju – rezultati i dometi

Krajem prošle godine u Skoplju je održana CEFTA nedelja, godišnji događaj koji je okupio mnoge učesnike. Koja su ključna dostignuća u okviru sporazuma za 2021. i šta su najveći problemi?

Godišnji događaj – CEFTA nedelja (CEFTA week), koji je okupio preko 300 učesnika, visoke zvaničnike CEFTA članica, predstavnike privrede, diplomate i predstavnike Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija, održana je u Skoplju od 13. do 16. decembra 2021. godine, čime je obeležena 15. godišnjica od potpisivanja ovog sporazuma.

To je bila prilika da se sumiraju godišnji rezultati i dostignuća sedam članica CEFTA sporazuma (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija i UNMIK/Kosovo), koja su ostvarena pod predsedavanjem Severne Makedonije u 2021. godini.

U 2022. godini, po sistemu rotacije, godišnje predsedavanje CEFTA sporazumom prešlo je na Moldaviju, uz obećanje da će nastaviti sa radom na promociji ambicioznih planova vezanih za trgovinu.

Protekla 2021. godina ujedno je bila i prva godina implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište. Fokus je bio na promovisanju napora za unapređenje kretanja robe i usluga kroz CEFTA tržišta. Učinjeni su ozbiljni koraci u približavanju zajedničkom evropskom tržištu uz podršku Evropske komisije i Saveta za regionalnu saradnju.

Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA (Central European Free Trade Agreement), kao zona slobodne trgovine, potpisan u Bukureštu 2006. godine, stupio je na snagu 2007. godine i značajno je unapredio trgovinu u regionu. Članice CEFTA sporazuma su Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN (UNMIK/Kosovo). Pošto su kasnije Bugarska, Rumunija i Hrvatska primljene u EU, one su istupile iz CEFTA.

CEFTA sporazum zamenio je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope, koji su bili u primeni od 2001. godine i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine robama. On predstavlja izmenjenu i modernizovanu verziju ranijeg CEFTA sporazuma, koji su primenjivale zemlje centralne Evrope.

Ključna dostignuća

CEFTA nedelja u Skoplju počela je zvaničnim sastancima CEFTA tela i radionicama, koje su organizovane u saradnji sa partnerima iz Kancelarije EU za intelektualnu svojinu, GIZ, USAID Severna Makedonija i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana i uz podršku Evropske komisije.

U okviru ove CEFTA manifestacije održana je i konferencija pod nazivom „Već 15 godina činimo trgovinu lakšom“ i bila je posvećena temama vezanim za trgovinu, koje proizilaze iz Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, kao što su e-trgovina, priznavanje sertifikata i procedura, kvalifikacije, licence, prava intelektualne svojine.

Tri panel diskusije pod nazivima „Olakšanje trgovine kroz priznavanje sertifikata i procedura“, „Trgovina uslugama i licence, kvalifikacije i dozvole“ i „Prava intelektualne svojine u promociji trgovine i investicija“ akcenat su stavile na prepoznavanje programa koji imaju za cilj da integrišu sedam tržišta u jedno i obezbede efikasne i jeftine metode pristupa tržištu od oko 20 miliona ljudi i konsolidovanoj privredi, vrednoj 120 milijardi dolara.

Makedonski ministar ekonomije otvorio je konferenciju i naglasio značaj CEFTA za razvoj regionalnog tržišta i ekonomski oporavak od posledica pandemije virusa COVID-19.

„Ove godine uspeli smo da započnemo i završimo važan posao u okviru makedonskog predsedavanja organizacijom CEFTA i implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište. Na nama je da nastavimo da ispunjavamo obaveze i dalje razvijamo Sporazum kroz stvaranje povoljnih uslova za trgovinu za poslovni sektor i stimulaciju konkurencije. U okviru našeg predsedavanja brojnim CEFTA telima i kroz vođenje pregovora za uspostavljanje mehanizma za rešavanje sporova, unapredili smo slobodan protok robe kroz eliminaciju barijera, ostvarili napredak u slobodnom protoku usluga i unapredili institucionalne kapacitete u okviru CEFTA struktura“, izjavio je tada ministar.

Direktor CEFTA Sekretarijata naglasio je važnu ulogu CEFTA u promociji boljih uslova za trgovinu u poslednjih 15 godina:

„Studije su pokazale da je CEFTA sporazum doprineo rastu izvoza članica između 40 i 80 odsto. Ono što je sada najvažnije jeste budućnost i potencijali koje ona donosi, a to je povećanje BDP-a od oko 6,7 odsto ukoliko CEFTA dovedemo do nivoa integracije koji postoji u EU. U 2021. godini napravili smo prve korake u tom pravcu.“

Ključna dostignuća u okviru CEFTA sporazuma za 2021. godinu su sledeća:

– Promena pravila o poreklu roba, što je uticalo na veću fleksibilnost i donelo dodatne benefite za privredu.
– Odluka o elektronskoj trgovini u okviru CEFTA je finalizovana.
– Odluke o priznavanju AEO programa i profesionalnim kvalifikacijama, koje su usaglašene na ekspertskom nivou.
– Značajan napredak je napravljen u pregovorima vezanim za Dodatni protokol 7, koji predstavlja mehanizam za rešavanje sporova, i Odluku o uklanjanju radnih dozvola za lica koja nude usluge i intrakompanijske transfere.
– Zelene trake su proširene na sve prelaze u okviru CEFTA, što je omogućilo brži i bezbedniji protok roba osnovne namere. Otvoren je novi portal koji prikazuje podatke vezane za Zelene trake i vreme čekanja na prelazima, što će doprineti još boljoj kontroli trgovinskih politika. Započet je dijalog o proširivanju inicijative na susedne zemlje, članice EU.
– Lansirana je platforma za elektronsku razmenu podataka – SEED+, koja će podržati razmenu sertifikata neophodnih za prolaz robe, poput elektronskih sertifikata, sa ciljem uspostavljanja „trgovine bez papira“. Takođe, SEED+ će doprineti bržoj razmeni podataka iz neusaglašenih pošiljki za poljoprivredne proizvode, sa ciljem potpune zaštite potrošača.
– Izvedena su tri pilot projekta Zajedničkih carinskih aktivnosti vezanih za prazne kamione, ilegalnu trgovinu duvanom i IPR žig, kao korak ka uspostavljanju Strategije za upravljanje carinskim rizicima.

Prištinske blokade

Zajednički komitet CEFTA odbio je zahtev tzv. Kosova da u Sporazumu o slobodnoj trgovini na Zapadnom Balkanu ono bude predstavljeno samostalno, bez UNMIK. Zahtev je u pisanoj formi još krajem septembra prošle godine uputila ministarka za industriju i preduzetništvo privremenih prištinskih institucija. Uprkos protivljenju srpske strane i predstavnika Crne Gore da se to pitanje razmatra, predsedavajući CEFTA, ministar iz Severne Makedonije, dozvolio je da se pismo uvrsti u dnevni red, ali zahtev nije prošao, jer nije postignut konsenzus.

Usledila je osveta Prištine – protivljenje usvajanju ministarskih zaključaka i tri nacrta odluka, uključujući i odluku koju je predložila Srbija o priznavanju programa ovlašćenih ekonomskih operatera i budžeta iz kojeg se plaća osoblje CEFTA.

„Potez tzv. Kosova u CEFTA nije ništa novo i uopšte poslednjih nekoliko godina svedoci smo da je praktično skoro svako odlučivanje u okviru CEFTA blokirano nerešenim statusom, odnosno razgovorima i normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine. Ono što je činjenica jeste da su ovim nastavkom blokade najviše ugroženi praktično kompanije i iz Srbije i sa KiM, pa samim tim i građani“, saopštila je tada Privredna komora Srbije.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež sa svojim saradnicima tokom jedne konferencije u prostorijama Komore (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Srbija Danas)
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež sa svojim saradnicima tokom jedne konferencije u prostorijama Komore (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Srbija Danas)

Iako iz Prištine kažu da zahtev nije političko pitanje već način rešavanja nerešenih trgovinskih pitanja, poruke su drugačije. Nova vlada u Prištini (predvođena Kurtijem) nastoji da reciprocitet bude njeno glavno obeležje odnosa prema svim centrima u regionu, ali prema Beogradu posebno, bilo da se radi o političkim i ekonomskim temama ili obrazovanju. Pošto je odbijen zahtev da u CEFTA sporazumu bude predstavljena samostalno, iz Prištine su najavili da će se protiviti svakom aktu Zajedničkog komiteta CEFTA, sve dok zahtev za ravnopravan status ne bude prihvaćen.

Priština je krenula sa uvođenjem tzv. antidamping mera na stočnu hranu i građevinski materijal iz centralne Srbije. Najavljene su iste mere i na konditorske proizvode radi, kako kažu, zaštite lokalnih proizvođača. Do uvođenja taksi, proizvođači iz centralne Srbije su na Kosovo i Metohiju plasirali robu u vrednosti od 450 miliona evra godišnje. Tri godine kasnije taj iznos je prepolovljen. Prema podacima Agencije za statistiku u Prištini iz oktobra 2021. godine, iz članica u okviru CEFTA sporazuma nabavljeno je robe za 90 miliona evra, od čega sedam odsto iz centralne Srbije. Takse blokiraju i dinamiku u čitavom regionu, jer ni druge države članice CEFTA ne mogu da imaju od toga pozitivne koristi, pa je važno da se sve strane drže svojih međunarodnih obaveza i sporazuma koji su postignuti, naglasila je PKS.

Glavni problemi

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za deset meseci 2021. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ukupnom iznosu od 48.400 miliona dolara, bila je najveća sa zemljama sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 61 odsto ukupne robne razmene.

Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije jesu članice CEFTA, sa kojima smo imali suficit u razmeni od 2.138 miliona dolara, koji je rezultat, uglavnom, izvoza: nafte i naftnih derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Izvoz Srbije u CEFTA članice iznosio je 3.288, a uvoz 1.150 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 286 odsto. Izraženo u evrima, izvoz je iznosio 2.759, a uvoz 965 miliona evra. Suficit je bio 1.794 miliona evra. U 2020. godini izvoz Srbije u CEFTA iznosio je 3.107, a uvoz 1.001 miliona dolara. U evrima, izvoz je iznosio 2.719, a uvoz 875 miliona evra, a suficit je bio 1.844 miliona evra.

Necarinske barijere i način odlučivanja u CEFTA – glavni su problemi u funkcionisanju ovog regionalnog sporazuma, zbog čega je region još uvek daleko od jedinstvenog tržista. CEFTA Sekretarijat zvanično je evidentirao veći broj različitih barijera, kojima se ometa slobodna trgovina u regionu. Među članicama CEFTA, znači, postoje mnoge vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa, sistem zaštite prava nije još dovoljno efikasan.

Detalj sa jedne panel diskusije tokom CEFTA nedelje u Skoplju 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/CEFTA - Central European Free Trade Agreement)
Detalj sa jedne panel diskusije tokom CEFTA nedelje u Skoplju 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/CEFTA – Central European Free Trade Agreement)

Zona slobodne trgovine koja postoji u okviru CEFTA sporazuma trebalo bi da bude unapređena na taj način što bi se, pre svega, necarinske barijere smanjile ili eliminisale. Ali one se teško otklanjaju što blokira punu implementaciju zone slobodne trgovine u regionu.

Zajednički (Mešoviti) komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ CEFTA, ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi ovih barijera, i da se potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali. Pošto se odluke donose konsenzusom, dakle jednoglasno, do sada nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou CEFTA, već isključivo bilateralno između strana u sporu.

„Otvoreni Balkan“

Na temelju CEFTA sporazuma dogovorena je inicijativa „Otvoreni Balkan“, koja predviđa okupljanje svih država Zapadnog Balkana. Do sada je postignut dogovor između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, pa, kako kažu lideri ovih zemalja, i dalje stoji poziv zemljama koje se nisu priključile da to učine.

Regionalna inicijativa pod prvobitnim nazivom „Mali Šengen“ pokrenuta je 2019. godine u Novom Sadu, a u julu prošle godine u Skoplju promenjeno je ime u „Otvoreni Balkan“. Cilj je da se saradnja u regionu uspostavi na pravilima EU o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala i usluga, uz unapređenje ekonomske saradnje i međusobnih bilateralnih odnosa.

Stupanje na snagu sporazuma „Otvoreni Balkan“ ide u korist više od 600 izvoznika iz Srbije, koji posluju na tržištu Severne Makedonije i Albanije, kao i prevoznika koji su, do sada, morali satima da čekaju na granici.

Počela je primena ovog sporazuma, koji je u decembru prošle godine potpisan u Tirani. Tada je, u stvari, potpisano ukupno šest sporazuma, koji omogućavaju jednostavnije carinske procedure, ubrzani proces prolaska kamiona preko granica i brži prekogranični protok robe, a stupili su na snagu 1. januara 2022. godine.

Prema izjavama privrednika, promet prehrambenih proizvoda između Srbije, Severne Makedonije i Albanije od početka ove godine je znatno lakši i brži. Kamioni sa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima ubuduće bi prelazili granicu bez nepotrebnih zadržavanja, jer se roba neće iznova kontrolisati prilikom ulaska u zemlju.

U Severnu Makedoniju i Albaniju Srbija je do sada najčešće izvozila kukuruz, pšenicu, krompir, bezalkoholna pića, suncokretovo ulje, dok se od njih kupovalo rano povrće, grožđe, vino, mešavina bilja za industriju i dr. Prostora za unapređenje saradnje ima, jer je robna razmena sa Severnom Makedonijom u 2020. godini bila oko 260 miliona evra, a sa Albanijom oko 70 miliona. Srbija je u ovoj robnoj razmeni uvek ostvarivala suficit.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev tokom zajedničke konferencije za medije povodom inicijative „Otvoreni Balkan“, Tirana, 21. decembar 2021. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

Iako SAD i EU podržavaju ovu ideju koja vodi ka većoj regionalnoj saradnji, „Otvoreni Balkan“ i dalje ostaje nepotpun, jer BiH, Crna Gora i tzv. Kosovo još uvek ne žele da budu deo ovog novog projekta. On bi trebalo da bude most ka ulasku u EU, i zato je ocenjeno da ova inicijativa treba da zaživi u punom kapacitetu.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik – nekadašnji pomoćnik saveznog ministra za ekonomske  odnose sa inostranstvom SRJ i SCG i naš glavni pregovarač za bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u regionu JIE, na osnovu kojih je nastala CEFTA. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/CEFTA – Central European Free Trade Agreement

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija, Kolumna
Pratite nas na YouTube-u