LNR: Povlačenje predstavnika OEBS-a je priprema provokacije u Donbasu

„Opoziv predstavnika EU, SAD i Britanije iz sastava posmatračke misije OEBS-a je svestan korak Zapada da blokira protok zvaničnih informacija iz Ukrajine. Ovo je priprema neke velike provokacije“, istakao je Mirošnik

Povlačenje predstavnika Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije iz Specijalne posmatračke misije OEBS-a nije povezano sa vojnom opasnošću, već može biti priprema za veliku provokaciju u Donbasu od strane Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja, izjavio za predstavnik samoproglašene Luganske Narodne Republike Rodion Mirošnik.

„Opoziv predstavnika EU, SAD i Britanije iz sastava posmatračke misije OEBS-a je svestan korak Zapada da blokira protok zvaničnih informacija iz Ukrajine i vojna opasnost nema nikakve veze sa tim. Ovo je priprema neke velike provokacije“, istakao je Mirošnik za Sputnjik.

Predstavnik LNR je precizirao da provokacije spremaju „Kijev i njegovi zapadni pokrovitelji“. Mirošnik je dodao da bi realizacija namere o opozivu predstavnika OEBS-a lišila misiju mogućnosti da ispunjava svoje dužnosti u skladu sa mandatom.

„Bez odluka OEBS-a, Zapad će zatvoriti svoje, ne baš svevideće, ali međunarodno posmatračko oko koje saopštava zvanične podatke o situaciji u Ukrajini. To se nije desilo od marta 2014. godine, čim je doneta odluka OEBS-a o formiranju Specijalne posmatračke misije. Njeni predstavnici nalazili su se na teritoriji u periodima teških borbenih dejstava i 2014. i 2015. Dakle, nije reč o vojnoj opasnosti“, objasnio je sagovornik agencije.

Ranije je televizija „Si-En-En“, pozivajući se na informisane izvore, javila da američka administracija u svetlu krize oko Ukrajine namerava da povuče svoje posmatrače iz misije OEBS-a.

Kako je kasnije izjavio lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin, američki predstavnici u posmatračkoj misiji već su spakovali kofere, ali za sada nisu napustili Ukrajinu, njihov odlazak bi značio da je Kijev spreman za provokacije u Donbasu.

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.

Ukrajinska vojska je u poslednje vreme koncentrisala polovinu snaga u Donbasu i redovno granatira ustanike, između ostalog korišćenjem i zabranjene tehnike – turskih udarnih bespilotnih letelica „Bajraktar“, kao i sistema „Smerč“ i „Uragan“. Osim toga, na raspolaganju imaju protivtenkovske raketne sisteme „Džavelin“ koje su isporučile Sjedinjene Američke Države kao vojnu pomoć. Moskva je više puta skretala pažnju Vašingtona i evropskih zemalja da ukrajinske vlasti na sve moguće načine pokušavaju da sabotiraju primenu Minskih sporazuma.

 

Izvor Sputnjik, 13. februar 2022.

 

Kremlj: Histerija dostigla vrhunac

Histerija povodom „invazije“ Rusije na Ukrajinu dostigla je vrhunac, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov posle telefonskog razgovora Vladimira Putina i predsednika Amerike Džozefa Bajdena. Dodao je i da je američki lider rekao da dve zemlje treba da učine sve kako bi se u slučaju Ukrajine izbegao najgori scenario.

„Pritisak povodom teme invazije je vršen koordinisano i histerija je dostigla vrhunac“, rekao je Ušakov novinarima.

Kada je reč o premeštanju jedinica ruske vojske na teritoriji Rusije više meseci se podiže tenzija, a poslednjih dana i sati situacija je dovedena do apsurda, konstatovao je Putinov pomoćnik.

Ukazao je i da je američka strana inicirala razgovor sa Putinom bazirajući se na verovatnoći „invazije“ Rusije na Ukrajinu.

„Bazirajući se na tako katastrofičnom scenariju, američka strana je tražila današnji telefonski razgovor iako je bilo planirano da se on obavi početkom naredne nedelje, tačnije u ponedeljak“, objasnio je Ušakov.

Naveo je i da je Putin je tokom razgovora podsetio na istorijat odnosa SAD, NATO i Rusije.

„Putin je prošao kroz istoriju odnosa SAD, NATO i Rusije, šta je na kraju dovelo do aktuelne krize. Ukazao je da su SSSR i Amerika u vreme Hladnog rata bili apsolutni protivnici, ali da su, na primer, 90-tih godina bili nešto poput prijatelja, ali da su čak i tada SAD i NATO imali krajnje nekonstruktivan odnos prema Rusiji. Upravo tada je počelo praktično širenje sfere aktivnosti NATO, upravo tada su primljene nove članice i Alijansa se približila granicama Rusije“, prepričao je Ušakov.

Kako je naveo, Bajden je tokom razgovora rekao da su Amerika i Rusija konkurenti, ali da moraju da učine sve kako bi se izbegao najgori scenario u vezi sa Ukrajinom.

„Bajden je rekao da su naše dve velike zemlje i sada konkurenti, ali da moraju da učine sve da podrže stabilnost i bezbednost u celom svetu, kao i da daju sve od sebe da se izbegne najgori scenario u kontekstu aktuelne situacije oko Ukrajine“, naveo je on.

Američki predsednik je tokom razgovora sasvim očekivano pomenuo moguće antiruske sankcije, ali akcenat nije bio na tom pitanju.

Ušakov je dodao da je razgovor dvojice lidera bio izbalansiran i poslovan, da je trajao više od sata, a da je do njega došlo u okolnostima napetosti bez presedana i histerije američkih zvaničnika o navodno neminovnom napadu Rusije na Ukrajinu..

Prema njegovim rečima, brojni svetski lideri su u svetlu eskalacije oko navodne invazije Rusije na Ukrajinu zatražili telefonski razgovor s Putinom.

Garancije bezbednosti

Rusija nije dobila suštinski odgovor od SAD u vezi sa garancijama bezbednosti, a mnogi koraci pomenuti tokom telefonskog razgovora već su deo pisanog odgovora koji je ruska strana 26. januara dobila od SAD, rekao je Putinov pomoćnik.

On je dodao da je Bajden izneo više stavova u vezi sa garancijama bezbednosti, navodeći da je njima obuhvaćeno dosta toga na šta Rusija ukazala u svojim predlozima.

Predsednik Rusije je odmah reagovao, ističući da će ruska strana pažljivo proanalizirati to o čemu je Bajden govorio i uzeti u obzir, ali da to ne obuhvata srž, ključne elemente ruske inicijative.

„Ni kada je reč o širenju NATO, ni o raspoređivanju udarnih snaga na ukrajinskoj teritoriji, ni o vraćanju konfiguracije snaga Alijanse na stanje od 1997. godine suštinski odgovor nismo dobili“, naveo je Ušakov.

Ušakov je dodao i da će Rusija uskoro proslediti svoj odgovor SAD i NATO povodom garancija bezbednosti.

 

Izvor Sputnjik, 12. februar 2022.

 

Borel: EU i zemlje članice neće zatvoriti svoje misije

Šef diplomatije EU, Žosep Borel saopštio je večeras da EU i zemlje članice neće zatvoriti svoje diplomatske misije u Ukrajini.

„One će ostati otvorene u Kijevu i nastaviti sa podrškom EU građanima i saradnjom sa vlastima u Ukrajini. Prisustvo osoblja i preporuke za putnike iz EU prilagođavaju se po potrebi u odnosu na bezbednosne okolnosti“, naveo je Borel u saopštenju.

Žosep Borel je još jednom potvrdio podršku EU ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu kao i diplomatskim naporima u cilju deeskalcije.

„Ponavljamo, svaka naredna vojna akcija protiv Ukrajine imaće masivne posledice i visoku cenu kao odgovor“, zaključio je Borel.

 

Izvor RTV Vojvodine/NSPM, 12. februar 2022.

 

Lavrov: SAD žele da izazovu sukob u Ukrajini

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je SAD da žele da izazovu sukob u Ukrajini optužujući Rusiju da priprema invaziju na tu zemlju.

Lavrov je u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom rekao da je propagandna kampanja koju su pokrenule SAD i njeni saveznici o „ruskoj agresiji“ na Ukrajinu provokacija koja podstiče vlasti u Kijevu da se upuste u vojno rešavanje problema Donbasa.

 

Naslovna fotografija: Anatolii Boiko/Getty Images

 

Izvor Beta/NSPM, 13. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u