Церемонија потписивања Споразума о нормализацији економских односа између Београда и Приштине у Овалном кабинету Беле куће, Вашингтон, 04. септембар 2020. (Фото: Official White House Photo by D. Myles Cullen)

Prikaz knjige „Sporazum iz Vašingtona i pravni poredak“

Sporazum iz Vašingtona predstavlja doprinos nepriznatom entitetu u pravcu realizacije elemenata države – u ovom slučaju sposobnosti stupanja u međunarodne odnose

U izdanju izdavačke kuće „Ukronija“ januara 2022. godine objavljena je pravna studija „Sporazum iz Vašingtona i pravni poredak“. Studija predstavlja pravnu analizu ovog sporazuma s aspekta međunarodnog javnog prava, sudske prakse međunarodnih sudova i ustavnog prava.

***

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da je sporazum iz Vašingtona izmenio postojeću, ne samo faktičku nego i pravnu situaciju. Dovoljno je podsetiti na sporazume koji su potpisani nakon 04. septembra 2020. godine. Prema tome, ovim se aktom na opšti način uređuje i menja postojeća objektivna situacija koja je već regulisana u okvirima važećeg pravnog poretka. Akt „Ekonomska normalizacija“ od 04. septembra 2020. godine predstavlja opštu normu kojom se na obavezujući način uređuju odnosi u više različitih, konkretno navedenih objektivnih situacija, koje su proizvele i objektivne i subjektivne promene u okviru postojećeg pravnog poretka.

***

Sasvim je sigurno da sporazum iz Vašingtona predstavlja doprinos jednom nepriznatom entitetu u pravcu realizacije elemenata države – u konkretnom slučaju sposobnosti stupanja u međunarodne odnose. Ovaj akt daje dodatni impuls legitimitetu tzv. Kosova u međunarodnim odnosima, bez obzira na činjenicu što ono ne predstavlja subjekat međunarodnog prava. Ovim jednostranim pravnom aktom Republika Srbija priznaje poseban status jednom entitetu prepuštajući mu kontrolu nad određenom teritorijom, i to ne samo u vojnom, već i u civilnom smislu (kroz priznanje postojanja civilnih i sudskih  organa vlasti), a osobito u vidu prihvatanja kapaciteta delovanja u međunarodnim odnosima. Ako ništa drugo, tzv. Kosovo se pojavljuje kao korisnik obećanja navedenih u ovom aktu. Drugim rečima, jedan pravni poredak (tzv. Republike Kosovo) prihvata se kao suveren, i kao takav dobija od strane Republike Srbije priznanje „pravno relevantne konstrukcije“ na određenoj teritoriji kroz konstituisanje partnerskog odnosa, odnosno kroz jedan transfer suverenih ovlašćenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SAD Donald Tramp tokom potpisivanja Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, Vašington, 04. septembar 2020. (Foto: Anna Moneymaker/Pool/Getty Images)

***

Ovaj sporazum – po svojoj prirodi, načinu nastanka, cilju, a posebno prema posledicama – dovodi u pitanje samo načelo podele vlasti u ustavnom poretku Republike Srbije, preteći da potpuno poništi ovu civilizacijsku tekovinu. A to je samo jedan segment naše zaskočene ustavnopravne stvarnosti. Vašingtonski sporazum predstavlja opasan presedan jer njegovi efekti se ispoljavaju na mnogim nivoima, sa jednakom razornom snagom. U situaciji kada je Ustav faktički već stavljen van snage, ovaj akt predstavlja dvostruku opasnost: spolja, prihvatanjem tzv. Kosova kao entiteta koji stupa u međunarodne odnose, u formatu koji je prouzrokovao međunarodnopravne posledice po Republiku Srbiju, i iznutra, i to ne samo kao suprotstavljanje Ustavu RS, međunarodnim ugovorima i većem broju sistemskih zakona, nego i kao otvoren sukob između političke vlasti i pravnog poretka.

***

Mrlja napravljena prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti tzv. Briselskog sporazuma (2013) oduzela je Ustavnom sudu devet desetina njegovog dostojanstva. Poslednju desetinu uzeće mu štampanje ove knjižice. Pasivnost Ustavnog suda jasno ukazuje na prihvatanje postojanja jednog poretka koji je iznad i van ustavnog poretka, a koji se predstavlja (ili nameće) kao originaran. Ovakvo stanje podriva Ustav i ujedno vodi rastakanju celokupnog pravnog sistema. Sporazum iz Vašingtona je otvorio – i u tome je njegovo fokalno značenje – svojevrstan sukob između političke vlasti i pravnog poretka. Izoštren pogled otkriva i da svaki protivustavni akt (u ovom slučaju „Ekonomska normalizacija“) sadrži u sebi i početnu tačku delegitimizacije političke vlasti.

Naslovna stranica knjige „Vašingtonski sporazum i pravni poredak“ (Foto: Novi Standard)

***

Potpisivanjem ovakvih međunarodnih akata, odnosno odricanjem od suvereniteta, teritorije i, u krajnjoj liniji, od istorije, neće se sačuvati ni mir, ni dostojanstvo, ni sloboda našeg naroda. Ozbiljnija pretnja od one sadržane u Vašingtonskom sporazumu leži u rasprostranjenoj pritvornosti i kukavičluku da se tekući procesi prepoznaju i da se njima suprotstavi.

 

Goran Đorđević je advokat iz Niša i član Srpskog demokratskog saveza. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Official White House Photo by D. Myles Cullen

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Kolumna, Politika
Pratite nas na YouTube-u