Ukraine flag

Z. Čvorović: Ako zarate Moskva i Kijev – Ukrajina neće postojati

„Ako rata ne bude, ambasada SAD će se vratiti u Kijev, ali ako rata bude – sadašnja Ukrajina neće postojati, i to ne samo kao teritorija već neće postojati ni Ukrajina izgrađena na antiruskom identitetu“

Odluka SAD da privremeno premesti svoju ambasadu iz Kijeva u Lavov je višeznačna, i može se tumačiti kao rezultat procene da bi u slučaju sukoba Galicija bila bezbedna, ali i da u eventualnoj teritorijalnoj prekompoziciji ona više ne bi pripadala Ukrajini već Poljskoj

Odluka ambasade SAD da preseli osoblje iz Kijeva u Lavov, o čemu je javnost izvestila ukrajinska štampa, otvorila je niz pitanja, od toga zašto je izbor za privremeno sedište ambasade pao na rodno mesto Stepana Bandere, ukronacističkog vođe iz Drugog svetskog rata, do toga da li je pozadina ozbiljnija i upućuje na možda nove teritorijalne prekompozicije u kojima bi Galicija mogla da se vrati pod okrilje Poljske.

Jer, ako američke procene govore da Lavov neće biti zahvaćen sukobima, znači li to da bi Kijev mogao da se nađe u sastavu teritorije koju Amerikanci neće moći da kontrolišu, te da li bi u tom slučaju SAD mogle da zaigraju na Poljsku, i kako, razgovaramo sa pravnim istoričarem Zoranom Čvorovićem.

Poljska proširena za Galiciju?

Sama činjenica da je Vašington, kao tutor ukrajinskih vlasti i gospodar situacije, doneo odluku o preseljenju ambasade, što se donosi retko i u ozbiljnim situacijama, po mišljenju Čvorovića, znači da su oružana dejstva u Donbasu, isprovocirana od strane Kijeva, izvesna.

To što je za privremeno sedište izabran Lavov, na simboličkom planu, smatra, može da ukaže da američke procene govore da je moguće da će Ukrajina u sadašnjim granicama u bližoj budućnosti nestati sa geografske mape sveta.

„Ako rata ne bude, ambasada SAD će se vratiti u Kijev, ali ako rata bude – sadašnja Ukrajina neće postojati i to ne samo kao teritorija već neće postojati ni Ukrajina izgrađena na antiruskom identitetu. Ukoliko deo Ukrajine, pod pretpostavkom mogućih sukoba, bude uključen u ruski svet, mala je verovatnoća da bi Ukrajina na području Galicije mogla da nastavi svoju državno-pravnu egzistenciju, politički i identitetski uobličenu posle Majdana. U tom slučaju, instrument za destabilizaciju Rusije, umesto Ukrajine, mogla bi biti Poljska, dodatno proširena za Galiciju i tako duboko uklinjena u ruski svet. Poljska, uostalom, ne skriva svoje težnje da povrati teritorije koje su bile u njenom sastavu od 1921. do 1939. godina“, smatra Čvorović.

Uloga poverena Varšavi u okviru Intermarijuma

Galicija je pre Prvog svetskog rata i posle deobe Poljske, ukazuje Čvorović, bila pod kontrolom Austrije pa Austrougarske, da bi posle Prvog svetskog rata, Oktobarske revolucije, i ugovora potpisanog u Rigi 1921. zvanično ušla u sastav Poljske.

„Moguće da bi u slučaju eventualnih oružanih sukoba na teritoriji Ukrajine, taj deo Galicije, mahom naseljen unijatima, etnički šarolik, mogao pripasti Poljskoj, posebno s obzirom na ulogu koju je Poljskoj dodelio Vašington u okviru projekta Intermarijum (prostor centralne Evrope između Baltičkog i Crnog mora) koji za američke interese deli jedinstveni prostor Evroazije i trajno ga destabilizuje“.

Konverzija ruskog stanovništva

Iako je Galicija istorijski ruska zemlja, zbog viševekovnog procesa konverzije ruskog stanovništva, pre svega kroz unijatsvo, ona je, smatra Čvorović, sa sadašnjim identitetom teško zamisliva kao deo ruskog sveta.

On podseća da je odvajanje Galicije od ruskog sveta počelo još u vreme Danila Romanovića u prvoj polovini 13. veka kada je osnovan grad Lavov i kada je on, za razliku od Svetog Aleksandra Nevskog, odlučio da pred najezdom Mongola pomoć potraži od Rima.

Na formiranje antiruskog ukrajinskog identiteta kasnije je u velikoj meri uticao Beč koji je pomagao konverziju ruskog lokalnog stanovništva u novi rutenski identitet, koji je u verskom smislu bio uglavnom unijatski.

Alternativni plan SAD

U sadašnjim okolnostima, kada Amerika i NATO priznaju da nisu spremni da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu, već da će Ukrajinu braniti antiruskim sankcijama, jasno je da sadašnji kijevski režim ne može tu bitku da dobije, mišljenja je Čvorović.

Iz ugla ove činjenice preseljenje ambasade u Lavov on tumači kao odluku racionalne američke administracije da posle upotrebe ukrajinskog režima napravi alternativni plan za budućnost.

„Treba imati u vidu da sadašnja instrumentalizacija Ukrajine ima pre svega za cilj da natera Rusiju da između odbrane savezništva sa Kinom i zaštite zapadnog dela ruskog sveta prioritet da ovom drugom. Ako u tome ne uspeju, kao što po svemu sudeći neće, žrtva će biti ukrajinski režim. Kako SAD ne mogu sebi dozvoliti taj luksuz da ostanu bez ikakvog poligona sa koga će destabilizovati ruski svet, tu ulogu bi u slučaju kraha sadašnje Ukrajine verovatno dobila Velika Poljska proširena za Galiciju“.

Na ta način bi se, zaključuje Čvorović, jedan američki satelit duboko uklinio u ruski svet i preuzeo onu ulogu koju sada vrši Kijev.

 

Autor Nataša Jovanović

 

Naslovna fotografija: Reuters/Valentyn Ogirenko

 

Izvor Sputnjik, 15. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u