O. Milanović: Eskobar nam postavlja nove zadatke

Ovaj Bajdenov specijalni izaslanik, tvrde mnogi, izuzetan je poznavalac Balkana, a prešao je dugačak put i zatvorio krug – od Beograda u kojem je bio 2001, pa se preko Bolivije, Pakistana i Iraka ponovo obreo ovde

Donedavno je u Srba prva asocijacija na spominjanje živopisnog prezimena Eskobar bio onaj kolumbijski moćni lik, svetski poznat po nelegalnim radnjama. Pablo nije zaboravljen na ovim prostorima, ali sada je Gabrijel „glavni“, definitivno prva asocijacija. Nisu u srodstvu, provereno, samo su prezimenjaci.. Ovaj američki diplomatski činovnik krstari Balkanom, i kao poštar, zvoni, ali samo jednom. Da uđe, prisutne utiša, poruči i prenese poruke šta treba da rade.

Ovaj Bajdenov specijalni izaslanik, tvrde mnogi, izuzetan je poznavalac Balkana, a prešao je dugačak put i zatvorio krug – od Beograda u kojem je bio 2001, pa se preko Bolivije, Pakistana i Iraka, ponovo obreo ovde.

Koliko zna o Zapadnom Balkanu, Srbiji? Mnogi procenjuju da mu ne fali znanja .

Zvanična biografija kaže: imenovan je za zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. godine, a do dolaska ambasadora Entonija Godfrija bio je otpravnik poslova.

To mu, rekosmo, nije prvi boravak u Beogradu, jer je 2001. bio šef političkog odeljenja odmah nakon što su SAD ponovo otvorile ambasadu. U bivšoj Jugoslaviji je od 1998. do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici. Eskobar je bio jedan od desetak mladih diplomata koji su posle petooktobarskih promena došli u Srbiju i održavali veze sa civilnim društvom, ali i ljudima iz sveta politike.

Pre ponovnog dolaska u Beograd bio je viši savetnik ambasadora zadužen za sektor za ekonomska pitanja u američkoj ambasadi u Bagdadu, gde je tokom većine mandata bio na jednoj od najvažnijih funkcija – zamenika ambasadora.

Bio je i koordinator za kubanska pitanja u Birou za zapadnu hemisferu u okviru Stejt departmenta (2017. i 2018.), zamenik ambasadora u američkoj ambasadi u La Pazu u Boliviji (2014-2017.), generalni konzul u američkom konzulatu u Pešavaru u Pakistanu (2013-2014.) i vođa američkog tima za rekonstrukciju u oblasti Kirkuka u Iraku (2009-2010).

Svi koji ga iole poznaju koriste dva pojma u opisu – energičan i profesionalanac.

Doduše, uvek je bio u drugom planu, neeksponiran u javnosti, ali suštinski je obavljao mnoge poslove. Bavio se kako ekonomskim tako i političkim temama. Karijerni je diplomata.

Eskobar je u šest navrata dobio najviše priznanje Stejt departmenta za izuzetan doprinos i priznanje Stejt departmenta za poseban doprinos. Dobitnik je nagrade Stejt departmenta za izuzetan rad na terenu, kao i nagrade Ministarstva odbrane koja se dodeljuje civilima za izuzetan doprinos vojsci.

Govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik.

Njegovo imenovanje je, kako su tada ocenili pojedini mediji, pokazatelj jedne bitne stvari – da se Bela kuća pod komandom Bajdena „odlučila za energičniju, proaktivnu ulogu na prostoru Balkana“.

Među važnim temama koje Eskobar prati i podstiče jeste dijalog Beograda i Prištine.

U govoru pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD, Eskobar je rekao da bi Priština trebalo da razmotri moguće modele Zajednice srpskih opština (ZSO) koji ne bi ugrozili njen suverenitet.

„Mi podržavamo formiranje ZSO iz mnogo razloga. Početni sporazum o tome je postignut, a kosovski ustavni sud je proglasio da su neke njegove tačke neustavne, ali da sama ZSO nije neustavna i Amerika podržava njeno osnivanje. Tokom dijaloga, na Srbiji i Kosovu je da utvrde kako bi ta zajednica mogla da izgleda“, kazao je on, navela je prištinska Koha.

Precizirao je da su očekivanja Sjedinjenih Država da Kosovo dobije priznanje Srbije, kao i pet članica Evropske unije (Španije, Slovačke, Rumunije, Grčke i Kipra), koje to još nisu učinile, i da se on mnogo angažuje na tim pitanjima.

Pošto je on specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, meša se u ceo region. Izjavio je da su SAD uverene da mogu da poboljšaju stanje u BiH kroz ograničene promene pravnog okvira i vrate je na evropski put. Eskobar je u obraćanju u američkom Kongresu istakao da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik „jako težak akter“, ali da nije jedini problem.

Istakao je i da je vladavina prava sve slabija u BiH i da je obaveza domaćih aktera u BiH, ali i međunarodne zajednice da se to promeni.

Mi imamo plan za BiH i ostvarićemo ga, u BiH neće biti rata, ni Vojske Republike Srpske, ove Eskobarove tvrdnje mnogi su upamtili.

Izjavio je da SAD jačaju partnerstvo sa zemljama u regionu, posebno u sferi ekonomije, a posebno se, dodao je, osnažuje ekonomski dijalog za Crnom Gorom.

Eskobar je rekao da je borba protiv korupcije važan izazov širom regiona i istakao da sankcije protiv pojedinaca uključenih u korupciju i destabilizirajuće akcije – ostaju opcija.

A što se Srbije tiče, saopštio je Eskobar govoreći u jednom od podkomiteta za inostrane poslove američkog Senata, najnovija želja američke vlasti, uvijena u „zelenu agendu“, jeste da Srbija traži alternativu ruskom gasu i, kako smatraju u Vašingtonu, pokaže progres u tom pravcu.

„Uticaj Rusije i Kine na Zapadni Balkan je zlonameran“, tvrdi Eskobar.

„Što se tiče energetske bezbednosti, pozivamo Srbiju da razmotri alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore energije i tečni prirodni gas. Postigli smo određeni progres u tome“, nastavio je američki činovnik.

„Pitanje zavisnosti od ruskih energenata nije problem samo za Zapadni Balkan, to je problem za veliki deo Evrope. U situaciji sa Balkanom postoji dodatni problem: oni su u velikoj meri zavisni od energije uglja. Imamo sveobuhvatnu strategiju energetske bezbednosti u kojoj je posebna pažnja posvećena obnovljivim izvorima energije, tečnom prirodnom gasu, alternativnim snabdevačima i putevima (snabdevanja)… Blizu smo oslobađanja nekih zemalja od potpune zavisnosti od ruskog gasa. Dodajem da postoje ogromne mogućnosti za američke kompanije u ovom procesu“, primetio je Eskobar tokom podnošenja izveštaja o stanju na terenu.

„Što se tiče političkog uticaja (Rusije), Srbija se u poslednjih godinu dana više orijentiše na spoljnu politiku EU, što uključuje nepriznavanje Krima. Tako da napredujemo u tom pravcu“, rekao je Eskobar, preneo je Glas Amerike.

Govoreći uopšteno o Zapadnom Balkanu, on tvrdi da Rusija „pokušava da stvori ranjiva mesta na evroatlantskom prostoru“.

Ocenio je da je Srbija najranjivija u regionu po pitanju uticaja Rusije i Kine.

Kad kažu za njega da je energičan i da je profesionalac, izbegavaju da kažu da je pregovarač. Jer, on malo pregovara, a više saopštava. I preti, elegantno ili ne, sankcijama, kažnjavanjem.

„Moj posao još nije završen, on je tek počeo”, rekao je Eskobar.

Pa da vidimo na šta će to da liči, i kuda nas to vodi. Geopolitička situacija u svetu se iz dana u dan menja, sve manje je sigurnih „tiketa“.

 

Autor Ozren Milanović

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Izvor Politika, 17. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u