Bugarska i pitanje Holokausta u Makedoniji

Predsednik Bugarske Rumen Radev je 1. februara ove godine, bez prethodne najave, posetio Spomenik žrtvama komunizma u Bugarskoj u Sofiji. Ova poseta nije sporna, već skandalozna

Kome se bugarski predsednik poklonio u Sofiji, kome je on, u ime bugarske države, odao počast i šta ovaj njegov čin znači za makedonsko-bugarske odnose? Predsednik Republike Bugarske Rumen Radev je 1. februara ove godine, bez prethodne najave, posetio Spomenik žrtvama komunizma u Bugarskoj, izgrađen u samom centru Sofije i koji se nalazi u parku „Bugarska“. Datum je prikladan jer Bugarska slavi 1. februar kao Dan žrtava komunizma, izabran zato što na taj dan 1945. godine novoosnovani Narodni sud objavljuje prve presude regentima i političarima prethodnog fašističkog režima (proslava je ustanovljena 2011. godine).

Nemam nameru da ovde polemišem sa samom potrebom da se odredi datum na koji se odaje počast žrtvama komunizma. U ime crvene zastave sa srpom i čekićem počinjeni su mnogi zločini i nepravde širom sveta. Demokratizacija podrazumeva sveukupno obračunavanje sa lošim nasleđem bilo kog političkog režima – istorijskog, filozofskog, pravnog, moralnog i političkog. Očigledno je i da je moderna Bugarska otišla daleko ispred nas u obračunu sa slojevima prethodnog totalitarnog režima. Makedonija je do sada samo Deklaracijom u Sobranju iz 2006. uspela da sprovede denacionalizaciju i da se simbolično izvini žrtvama „bivšeg režima“. Nažalost, izostaje sudska rehabilitacija nepravedno osuđenih lica, obeštećenje žrtava i njihovih porodica za pretrpljene nepravde, kao i naučna i novinarska obrada čitavog perioda. Sećanje na zločine mora biti obeleženo i upisano u udžbenike istorije, kako se više nikada ne bi ponovili. Takođe, još nemamo spomenike ili druga odgovarajuća mesta na kojima će se negovati sećanje na žrtve i zločine komunističkog režima. Ali to je naš posao i predmet druge rasprave…

Poseta Radeva ovom spomeniku nije sporna, već skandalozna! Veliki je problem sa Spomenikom žrtvama komunizma u Bugarskoj, koji postaje međudržavno pitanje kada mu se šef bugarske države klanja. Samo rešenje ovog spomenika podseća na spomenik Vijetnamskog rata u Vašingtonu, pa su na ploči od crnog mermera ispisana imena svih osoba koje se smatraju žrtvama komunističkog režima u Bugarskoj. I, naravno, nema problema sa uklesanim imenom Georgija Markova, jednog od onih koje svetska istorija pamti kao mučenike nepravednog režima, ali iz nejasnih razloga među ostalim imenima su i Bogdan Filov (premijer), Petar Gabrovski (ministar unutrašnjih poslova) i Aleksandar Belev (komesar za jevrejska pitanja) bugarskog fašističkog režima. Ova trojica su arhitekte Holokausta makedonskih Jevreja i cela priča o njihovom monstruoznom nedelu može se videti u Memorijalnom centru holokausta Jevreja Makedonije, izgrađenom u Skoplju kako bi se zauvek sačuvala uspomena na nekadašnju Jevrejsku četvrt, veliku skopsku jevrejsku zajednicu i monstruozni čin koji je zbrisao petovekovnu sefardsku zajednicu u Makedoniji.

Ta epizoda je daleko najcrnja mrlja na zajedničkoj istoriji makedonskog i bugarskog naroda i jedan od najtežih tereta za unapređenje makedonsko-bugarskih odnosa. Nažalost, još uvek čekam kompletan spisak imena uklesanih na ovom spomeniku, ali, prema rečima mojih sofijskih poznanika, tamo se nalaze i najistaknutiji predstavnici bugarske vojne i civilne fašističke vlasti u okupiranoj Makedoniji, koji su odgovorni kao inspiratori, komandanti i izvršioci svih krvavih nedela na našim prostorima tokom Drugog svetskog rata. Kako ćemo se miriti i graditi prijateljstvo, kada Bugarska veliča naše dželate i oplakuje ih kao „žrtve“ komunističkog režima?

Memorijalni centar holokausta Jevreja Makedonije u Skoplju (Foto: Wikimedia/Rašo, CC BY-SA 3.0)

Uveren sam da bugarski predsednik Rumen Radev nije mislio ništa loše kada je posetio ovaj spomenik i da je odluka da pristupi tom činu doneta posle dugih debata u njegovom kabinetu. Međutim, i on i njegovi savetnici vodili su računa samo o unutrašnjem bugarskom kontekstu u odnosu na svoje političke podele, pa su hteli da simbolično kažu da „crveni“ predsednik može da oda počast žrtvama „crvenog terora“. Svakako, to je akt od dubokog političkog i istorijskog značaja za bugarski narod i svojevrsno zatvaranje bugarskih podela iz druge polovine 20. veka. Međutim, taj gest nije smeo da bude ispred ovog spomenika i Radev nije smeo da se pokloni pred imenima Filova, Gabrovskog i Beleva. Predsednik je oličenje bugarske države i svaki njegov gest je delo u ime Republike Bugarske. Da li se bugarska država poklonila arhitektama Holokausta u Makedoniji?

Da stvar bude gora, treba napomenuti da do sada nije bilo zvanične posete predsednika Bugarske Memorijalnom centru holokausta Jevreja Makedonije, niti je položeno cveće ispred spomenika Holokaustu u nekadašnjem krugu skopskog monopola, a nikada nijedan bugarski predstavnnik nije skupio snagu i formalno se izvinio makedonskoj jevrejskoj zajednici i zatražio oproštaj za gnusni zločin. Bojko Borisov je bio najbliži 2018. godine, ali je i on stao pre nego što je izneo formalno izvinjenje u ime bugarske države, simboličan čin, ali toliko važan za makedonsko-bugarske odnose.

Inače, makedonske diplomatije ponovo nema nigde i nije bilo reakcije ni iz makedonske ambasade u Sofiji, ni iz palate Boris Sarafov u Skoplju, ni note, ni demarša, ni saopštenja za javnost – ništa. U stvari, šta može da se očekuje od rukovodstva vlasti koje nije imalo problema da se odrekne makedonskog naroda u Grčkoj i Bugarskoj, da legitimiše zločine nad Makedoncima u susedstvu, a sve to u ime neke nejasne evropske budućnosti. Kome da objasnite da se evropska budućnost zasniva, između ostalog, na sećanju na Holokaust, sećanju na etničko čišćenje, progon, etnocid i druge zločine, pa se gradi zajednički evropski dom da se to nikada ne dogodi opet.

FILE PHOTO: Bulgaria's President Rumen Radev arrives for the NATO summit at the Alliance's headquarters, in Brussels, Belgium, June 14, 2021. Kenzo Tribouillard/Pool via Reuters
Bugarski predsednik Rumen Radev tokom NATO samita u sedištu Alijanse, Brisel, 14. jun 2021. (Foto: Kenzo Tribouillard/Pool via Reuters)

Predsednik Rumen Radev se izjašnjava kao antifašista. Vreme je da poseti Memorijalni centar holokausta Jevreja Makedonije i spomenik „Snaga, slava i pobeda“ u Skoplju i na kraju da se izvini u ime bugarske države za genocid i nedela bugarske fašističke okupatorske armije u Makedoniji za vreme Drugog svetskog rata. Mali gest, ali veoma važan za izgradnju novih poglavlja zajedničke istorije makedonskog i bugarskog naroda.

 

Prevod Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Fejsbuk/Rumen Radev

 

Izvor Nova Makedonija

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u