Kome se bugarski predsednik poklonio u Sofiji, kome je on, u ime bugarske države, odao počast i šta ovaj njegov čin znači za makedonsko-bugarske odnose? Predsednik Republike Bugarske Rumen Radev je 1. februara ove godine, bez prethodne najave, posetio Spomenik žrtvama komunizma u Bugarskoj, izgrađen u samom centru Sofije i koji se nalazi u parku „Bugarska“. Datum je prikladan jer Bugarska slavi 1. februar kao Dan žrtava komunizma, izabran zato što na taj dan 1945. godine novoosnovani Narodni sud objavljuje prve presude regentima i političarima prethodnog fašističkog režima (proslava je ustanovljena 2011. godine).
Nemam nameru da ovde polemišem sa samom potrebom da se odredi datum na koji se odaje počast žrtvama komunizma. U ime crvene zastave sa srpom i čekićem počinjeni su mnogi zločini i nepravde širom sveta. Demokratizacija podrazumeva sveukupno obračunavanje sa lošim nasleđem bilo kog političkog režima – istorijskog, filozofskog, pravnog, moralnog i političkog. Očigledno je i da je moderna Bugarska otišla daleko ispred nas u obračunu sa slojevima prethodnog totalitarnog režima. Makedonija je do sada samo Deklaracijom u Sobranju iz 2006. uspela da sprovede denacionalizaciju i da se simbolično izvini žrtvama „bivšeg režima“. Nažalost, izostaje sudska rehabilitacija nepravedno osuđenih lica, obeštećenje žrtava i njihovih porodica za pretrpljene nepravde, kao i naučna i novinarska obrada čitavog perioda. Sećanje na zločine mora biti obeleženo i upisano u udžbenike istorije, kako se više nikada ne bi ponovili. Takođe, još nemamo spomenike ili druga odgovarajuća mesta na kojima će se negovati sećanje na žrtve i zločine komunističkog režima. Ali to je naš posao i predmet druge rasprave…
Poseta Radeva ovom spomeniku nije sporna, već skandalozna! Veliki je problem sa Spomenikom žrtvama komunizma u Bugarskoj, koji postaje međudržavno pitanje kada mu se šef bugarske države klanja. Samo rešenje ovog spomenika podseća na spomenik Vijetnamskog rata u Vašingtonu, pa su na ploči od crnog mermera ispisana imena svih osoba koje se smatraju žrtvama komunističkog režima u Bugarskoj. I, naravno, nema problema sa uklesanim imenom Georgija Markova, jednog od onih koje svetska istorija pamti kao mučenike nepravednog režima, ali iz nejasnih razloga među ostalim imenima su i Bogdan Filov (premijer), Petar Gabrovski (ministar unutrašnjih poslova) i Aleksandar Belev (komesar za jevrejska pitanja) bugarskog fašističkog režima. Ova trojica su arhitekte Holokausta makedonskih Jevreja i cela priča o njihovom monstruoznom nedelu može se videti u Memorijalnom centru holokausta Jevreja Makedonije, izgrađenom u Skoplju kako bi se zauvek sačuvala uspomena na nekadašnju Jevrejsku četvrt, veliku skopsku jevrejsku zajednicu i monstruozni čin koji je zbrisao petovekovnu sefardsku zajednicu u Makedoniji.
Ta epizoda je daleko najcrnja mrlja na zajedničkoj istoriji makedonskog i bugarskog naroda i jedan od najtežih tereta za unapređenje makedonsko-bugarskih odnosa. Nažalost, još uvek čekam kompletan spisak imena uklesanih na ovom spomeniku, ali, prema rečima mojih sofijskih poznanika, tamo se nalaze i najistaknutiji predstavnici bugarske vojne i civilne fašističke vlasti u okupiranoj Makedoniji, koji su odgovorni kao inspiratori, komandanti i izvršioci svih krvavih nedela na našim prostorima tokom Drugog svetskog rata. Kako ćemo se miriti i graditi prijateljstvo, kada Bugarska veliča naše dželate i oplakuje ih kao „žrtve“ komunističkog režima?
Uveren sam da bugarski predsednik Rumen Radev nije mislio ništa loše kada je posetio ovaj spomenik i da je odluka da pristupi tom činu doneta posle dugih debata u njegovom kabinetu. Međutim, i on i njegovi savetnici vodili su računa samo o unutrašnjem bugarskom kontekstu u odnosu na svoje političke podele, pa su hteli da simbolično kažu da „crveni“ predsednik može da oda počast žrtvama „crvenog terora“. Svakako, to je akt od dubokog političkog i istorijskog značaja za bugarski narod i svojevrsno zatvaranje bugarskih podela iz druge polovine 20. veka. Međutim, taj gest nije smeo da bude ispred ovog spomenika i Radev nije smeo da se pokloni pred imenima Filova, Gabrovskog i Beleva. Predsednik je oličenje bugarske države i svaki njegov gest je delo u ime Republike Bugarske. Da li se bugarska država poklonila arhitektama Holokausta u Makedoniji?
Da stvar bude gora, treba napomenuti da do sada nije bilo zvanične posete predsednika Bugarske Memorijalnom centru holokausta Jevreja Makedonije, niti je položeno cveće ispred spomenika Holokaustu u nekadašnjem krugu skopskog monopola, a nikada nijedan bugarski predstavnnik nije skupio snagu i formalno se izvinio makedonskoj jevrejskoj zajednici i zatražio oproštaj za gnusni zločin. Bojko Borisov je bio najbliži 2018. godine, ali je i on stao pre nego što je izneo formalno izvinjenje u ime bugarske države, simboličan čin, ali toliko važan za makedonsko-bugarske odnose.
Inače, makedonske diplomatije ponovo nema nigde i nije bilo reakcije ni iz makedonske ambasade u Sofiji, ni iz palate Boris Sarafov u Skoplju, ni note, ni demarša, ni saopštenja za javnost – ništa. U stvari, šta može da se očekuje od rukovodstva vlasti koje nije imalo problema da se odrekne makedonskog naroda u Grčkoj i Bugarskoj, da legitimiše zločine nad Makedoncima u susedstvu, a sve to u ime neke nejasne evropske budućnosti. Kome da objasnite da se evropska budućnost zasniva, između ostalog, na sećanju na Holokaust, sećanju na etničko čišćenje, progon, etnocid i druge zločine, pa se gradi zajednički evropski dom da se to nikada ne dogodi opet.
Predsednik Rumen Radev se izjašnjava kao antifašista. Vreme je da poseti Memorijalni centar holokausta Jevreja Makedonije i spomenik „Snaga, slava i pobeda“ u Skoplju i na kraju da se izvini u ime bugarske države za genocid i nedela bugarske fašističke okupatorske armije u Makedoniji za vreme Drugog svetskog rata. Mali gest, ali veoma važan za izgradnju novih poglavlja zajedničke istorije makedonskog i bugarskog naroda.
Prevod Novi Standard
Naslovna fotografija: Fejsbuk/Rumen Radev
Izvor Nova Makedonija
BONUS VIDEO:
