Vladimir Kolarić: Beda lažnih mirotvoraca

Kako ste se sad setili da je rat zlo, a ne kada je u prethodnim godinama primirja preko deset hiljada stanovnika Donbasa pobijeno od strane ukrajinskih oružanih snaga, među njima i dosta dece?

Zloupotreba mirotvorstva od strane određenih centara moći, posebno u cilju podrivanja odbrambene moći protivnika, demoralizacije vojske i stanovništva i drugih ishoda specijalnog rata, odavno je uočena pojava, ali sa početkom najnovijih sukoba u Ukrajini dobija groteskne razmere. Neznalice, politički idioti i strani agenti utrkuju se u pozivanju na mir, zgražavanju nad ratom i u kačenju ukrajinskih zastava, do kojih se mogu razumeti samo ovi treći, jer oni imaju neposredan interes u tome što rade i njihova pozicija je sasvim razumljiva. Njima se, u tom smislu, i ne treba obraćati, jer oni znaju šta i zašto rade. Oni se mogu samo sankcionisati kada se za to steknu uslovi.

Dok su oni mirotvorci po komandi, ljudi iz prve dve grupe su to takođe vrlo selektivno, iz neznanja, povodljivosti, predrasuda, što ih, naravno, nimalo ne opravdava. Jer ko vam brani da znate, da se obavestite, da naučite, da saznate činjenice i upotrebite sposobnost logičkog rasuđivanja? Ko vam brani da usvojite ili utvrdite određena moralna načela, koja bi trebalo da vas sprečavaju da se zaklanjate iza gluposti i neznanja, kao iza štita koje vas čini moralno nedodirljivim?

Jer kako se baš sad setiste da je rat zlo, kada je rat u Ukrajini počeo 2014. godine diskriminacijom, represijom, a potom i oružanim nasiljem, koje je preraslo u sistematsko i po metodama često bestijalno istrebljivanje onog dela stanovništva Ukrajine koje gaji ruski identitet? Kako ste se sad setili da je rat zlo, a ne kada je u prethodnim godinama primirja preko deset hiljada stanovnika Donbasa pobijeno od strane ukrajinskih oružanih snaga, među njima i dosta dece?

Drugo, jedno je zalagati se za mir kačeći maslinove grančice na profilne slike, a sasvim drugo kačeći ukrajinske zastave. Prvo, ako ste toliko osetljivi na rat, zašto to niste bili kad je prethodnih decenija Amerika sejala smrt širom sveta i to ne u zemljama sa kojima se graniči i deli istoriju, i sa kojom je vezuju vitalni interesi, nego nad narodima sa potpuno drugih krajeva planete? Ako i jeste, da li ste to činili stavljajući libijske ili sirijske zastave na profilne slike? Šta, niste jer su to bili diktatorski režimi koji su ubijali svoj narod? To bi onda značilo da mislite da je ukrajinski režim bio demokratski i da nije ubijao svoj narod. A nemoguće je da tako nešto mislite, ako iole uključite mozak i otvorite oči.

Kada kačite ukrajinske zastave vi slavite zemlju koja je sistematski uništavala sopstveno stanovništvo, koja veliča zločince iz Drugog svetskog rata koji su činili to isto, sa korumpiranom vlašću koja je pristala na to da žrtvuje sopstveno stanovništvo zarad interesa onih kojima je Ukrajina bitna samo kao poligon za ugrožavanje Rusije.

Kada govorite kako je trebalo dogovoriti se, nećete valjda reći da ne znate kako je Rusija sve vreme držala otvorena vrata za dogovor, stalno nudeći NATO-u da Ukrajina bude limitrofna zona sa podeljenim uticajem, ali Zapad to nije želeo da sluša, već je Ukrajinu hteo samo za sebe, i to ne kao ozbiljnu državu po meri svojih građana, nego kao nosač raketa u daljem pohodu na Istok. Nećete valjda da kažete kako niste znali da je Rusija pristala na debelo kompromisni Minski sporazum koji ni u jednom segmentu nije poštovan od strane ukrajinske države? Nisu hteli da slušaju, rugali su se i… eto ga sad.

Oni posebno problematični u ovom sukobu ističu da se radi o ratu u Evropi. Valjda je manji problem kada se smrt seje po afrikama i azijama, jelte? Da niste vi, možda… rasisti? Ili oni koji govore da je rat neprimeren 21. veku… ali njih ne treba valjda ni komentarisati, takve gluposti prosto nisu vredne pažnje. Gotovo kao one koji u vezi sa Putinom još pominju nekakav Haški tribunal.

Vidim takođe da se nekim posebno osetljivima i „neutralnima“ od ovoga smučio ljudski rod, a nekako im se nije smučio zbog svega što je prethodnih decenija činio njihov ljubljeni Zapad, ili što je činjeno u Ukrajini od 2014! Jeste, ali oni nisu znali. Pa, zašto niste znali? Danas je bar lako obavestiti se. Ako ne postoji na srpskom, ima na engleskom, ako nema na englekom ima na francuskom, nemačkom, ruskom; pa ne morate baš toliko da se pravite kako baš nimalo ne razumete ruski, jer koliko god vam to teško padalo, ipak ste govornici slovenskog, a ne germanskog ili kineskog jezika, pa da vam ruski bude baš tolika nepoznanica. Na kraju, postoji danas odlično unapređen Gugl prevodilac, pa guglajte. A nije loše ni učiti jezike, jer to ne samo da nam širi pespektive, nego i uvećava inteligenciju.

Ili „razumski“ argumenti kako ruski postupak ugrožava našu poziciju oko Kosova i Metohije, izbija nam navodno argumente, kao da je te argumente iko svih ovih godina uopšte slušao, a jedino pravo koje je primenjivano bilo je pravo sile. A još se prave da ne vide kako slučaj Donbasa ima više veze sa slučajem Krajine, gde je, valjda, ruska krivica u tome što je konačno nakanila da zaštiti svoj narod, umesto da ga, otirući nemoćne suze, gleda kako se povlači na traktorima, kada to zapadni mentori odrede. Valjda bi tada Putin bio garant mira i stabilnosti, kao onda kada je Milošević prepustio Krajinu ustašluku. Ali vidimo da u to nije mnogo pomoglo, jer kod Kosova i Metohije je odlučio da bi tu imidž mirotvorca ipak bio prevelika cena.

Živimo u vremenu koje ohrabruje slobotinje koje paze da im ništa ne uprlja savest, osim kada svoje visoke moralne nazore ne treba da primene na one na koje to nije poželjno, na niže vredne narode. Naročito je potresno kada pripadnici tih naroda samo potvrđuju rasističku predrasudu o sebi, kada se strogo brinu o tome da njihovi stavovi ne budu protumačeni kao oni koji ih čine manje zapadnjacima i evropejcima. To nije samo rasizam i autorasizam, već nešto mnogo gore – glupost i moralna beda, puzavost nedostojna čoveka koji drži do sebe.

Jer, ne zaboravite, oni koji sada kače ukrajinske zastave ne bi kačili srpske zastave šta god se dešavalo njihovim sunarodnicima gde god živeli i kakvo god nasilje i nepravdu trpeli. Našli bi gomilu opravdanja i bili „objektivni“, vrteli palčevima dok njihov narod gine, a neki to i potpirivali. Sve smo to već videli od devedestih naovamo i videli smo koliko je ta patologija duboko fundirana i gde su i koliko su duboki njeni izvori. Moramo tu patologiju imati na umu kada budemo krenuli u osvajanje slobode, a do tada odlučno raditi na njenom prevazilaženju i ukidanju. Neznanje, moralno slepilo i autorasizam ne smeju biti teret kada se konačno osmelimo da pokidamo okove, jer valjda želimo da gradimo jedno normalno i slobodno društvo, a ne koloniju puzavaca.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Markus Schreiber

 

Izvor Iskra, 25. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u