Kanadski premijer odlučno podržava Kijev. Tokom razgovora sa Vladimirom Zelenskim istaknuta je „zajednička zabrinutost u vezi sa kontinuiranim gomilanjem ruskih vojnih snaga u Ukrajini i oko nje, kao i o tekućoj agresiji i destabilišućim ruskim aktivnostima“.
Zatim je i dodato da „bezbednost Ukrajine znači bezbednost Evrope“ i „svih demokratskih država koje nastoje da poštuju osnovne principe međunarodnog prava i državnog suvereniteta“!
Prvi deo „zajedničke zabrinutosti“ ne predstavlja ništa novo, zvanična Otava „u stopu“ prati stavove Vašingtona oko ukrajinske krize još od 2014. godine. I drugi deo izjave, onaj o „bezbednosti Evrope“, treba sagledavati u tom kontekstu, to je narativ koji će biti često korišćen, sada će se promovisati da je do „bezbednosti Evrope“ više stalo Amerikancima i Kanađanima nego Evropljanima.
Najviše pažnje privlači treći deo saopštenja, koji bi, sa stanovišta zapadne publike, doskora bio i najmanje sporan. I tu se uopšte ne radi o licemerju kanadskog premijera koji svesrdno podržava separatizam kosovsko-metohijskih Albanaca, dok istovremeno deli lekcije o „poštovanju principa međunarodnog prava i državnog suvereniteta“, već o pitanjima „demokratije“ i „demokratske države“! Ima li Džastin Trudo pravo da govori u ime „demokratskog sveta“?
Shvatanje demokratije
Na društvenim mrežama, tamo gde se trenutno vode najvažniji „propagandni ratovi“, podržavaoci protesta u Otavi publikovali su zanimljivo poređenje između Indije i Kanade.
Tokom „pandemijskih protesta“ indijski premijer održao je jedanaest rundi razgovora sa kolovođama nezadovoljnih građana, nije bilo hapšenja zbog blokada saobraćajnica, a o zahtevima, predloženim merama i uzrocima protesta ostalo je da odlučuju sudovi (da odgovore na pitanja u kojoj meri vlast može ograničavati određene slobode građana).
Sa druge strane, kanadski premijer odbio je svaku vrstu razgovora sa nezadovoljnim građanima, uveo je restriktivne mere protiv organizatora protesta (uključujući zamrzavanje bankovnih računa, oduzimanje imovine itd.) i proglasio vanredno stanje!
Inače, ovo je prvi put da se u praksi primenjuje Zakon o vanrednim situacijama kojim savezna vlada sebi dodeljuje izuzetna ovlašćenja. Istovremeno, nevladine organizacije koje „mere demokratiju“ redovno svrstavaju Indiju ispod pedesetog mesta u rang „manjkavih demokratija“, dok je Kanada među pet prvoplasiranih, primer koji drugi treba da slede!
Svašta se moglo videti tokom pandemije i uvođenja restriktivnih mera u različitim državama, ali je primer iz Kanade najupečatljiviji. Medijska kampanja protiv „konvoja slobode“ krenula je manje-više uobičajeno, uz manipulacije kako se bune pobornici teorija zavera, ravnozemljaši, ekstremisti, da su dnevni gubici u izvozu roba zbog blokade puteva i graničnih prelaza ka SAD oko pola milijarde dolara.
Umešala se tu i priča o „nacističkim simbolima“, što je poslužilo vlastima da dodatno delegitimizuju protest, a u obrazloženju uvođenja vanrednog stanja stoji:
„Demonstranti imaju različite ideološke pritužbe, sa zahtevima koji se kreću od ukidanja svih ograničenja vezanih za javno zdravlje do svrgavanja izabrane vlade“. Time im je, makar i indirektno, prišiven i pokušaj prevrata.
Dakle, svako ko se ne slaže sa merama vlasti, po metodologiji Ilije Čvorovića, ili je „čoban ili budala“. Pristojni ljudi se ne bune, pošten svet nema šta da radi sa ravnozemljašima, ekstremistima i nacistima!
Ipak, medijska kampanja nije donela očekivani rezultat, protesti su nastavljeni nesmanjenim intenzitetom. Zato se prešlo na „sprovođenje zakona“. Čak ni upozorenje zamenice lidera opozicione Konzervativne partije, da demonstranti predstavljaju milione kojima je „dosta restrikcija i prekršenih obećanja“, nije uspelo da zaustavi i urazumi vlast.
Nepoverenje prema elitama
Otišlo se toliko daleko da je gradonačelnik Otave Džim Votson predložio da se zaplenjena imovina demonstranata, a to su kamioni, kamperi i automobili, proda na aukciji. Novi način za punjenje budžeta!
Zahvaljujući Igoru Jaramazu, našoj publici predstavljeno je i mišljenje pravne službe Otave, kojim se protestantima poručuje da će im biti oduzeti kućni ljubimci, ako budu nakon privođenja zadržani u pritvoru duže od osam dana.
Premijer Trudo uputio je preteću poruku: ko se pridruži protestu, taj krši zakon. A kršenje zakona povlači za sobom ozbiljne posledice:
„Ne želite da izgubite licencu, završite sa krivičnim dosijeom koji će uticati na vaš posao, vaša sredstva za život, čak i na vašu mogućnost da putujete u inostranstvo, uključujući i SAD!“
Onima koji su protest izražavali na ulicama oduzimaju se dozvole za rad, imovina, pa i kućni ljubimci! Neće moći da putuju van zemlje, po severnokorejskom modelu. Sve je dozvoljeno, pošto su ovo, prema rečima Trudoa, „aktivnosti koje predstavljaju pretnju našoj demokratiji i potkopavaju poverenje javnosti u institucije“.
Bezglavo jureći za demonstrantima i „sprovođenjem zakona“, Trudo je sve učinio da uzroke nezadovoljstva ostavi po strani. Protesti kanadskih kamiondžija započeli su zbog uvođenja obavezne vakcinacije (i okupili oko 50.000 vozača iz cele zemlje), ali je to samo povod.
Uzroci su mnogo dublji, tiču se, kao i drugde – rapidnog rasta nepoverenja srednje klase prema elitama (teret pandemijske krize prebačen je na pleća srednje klase dok su najbogatiji višestruko uvećavali vrednosti svojih poslovnih imperija za samo dve godine), pri čemu postaje sve ogoljenije da političke elite tokom pandemije često uopšte nisu znale zbog čega insistiraju na pojedinim merama, rezultati njihovog delovanja su katastrofalni.
Trudo, dugo istican kao ilustracija savremenog političara od strane neoliberala, čovek o kom su za vreme Trampovog mandata perjanice američkih demokrata govorile u superlativima, pretvorio se u suštu suprotnost, indikujući krizu kakvu do sada Kanada nije videla. I to nije problem jednog čoveka, ličnosti, već ideologije.
Kriza kakvu do sada Kanada nije videla rasplamsava se zbog odbijanja neoliberalnih udarnika da prihvate bilo kakvu kritiku, uđu u suštinsku polemiku i neminovno otvore vrata za redefinisanje načina upravljanja krizom. Umesto toga, vode se jezive manipulativne medijske kampanje, a kada one ne donesu rezultat, evo – kreće se u klasičnu zloupotrebu institucija pod izgovorom „sprovođenja zakona“. Zbog toga su dešavanja iz Kanade postala egzemplar krize demokratije i potrošenosti neoliberalne matrice, a sam Trudo simbol tog procesa.
Naslovna fotografija: Reuters/Patrick Doyle
Izvor Sputnjik
BONUS VIDEO:
