Човек пролази поред споменика бившем америчком председнику Билу Клинтону, Приштина, 20. децембар 2020. (Фото: Reuters/Florion Goga)

D. Bukvić: Okrugli sto SANU i neodrživost državnosti „Kosova“

Zbog demografskih okolnosti broj Albanaca na KiM bi do sredine ovog veka mogao da se svede na oko 500.000, a procena da ih tamo trenutno ima 1,9 miliona je precenjena i nepouzdana, poručeno je sa okruglog stola u SANU

Većina ekonomskih i demografskih pokazatelja na Kosmetu je nakon jednostrano samoproglašene nezavisnosti 2008. godine drastično pogoršana. To je jedna od glavnih poruka sa naučnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na nedavno održanom okruglom stolu „Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja” istaknuto je i da bi srpska država trebalo da pokrene pitanje svojih višedecenijskih investicija u južnoj pokrajini.

U uvodnom izlaganju akademik Časlav Ocić je istakao da je Kosmet kod Srba vekovima u temelju identiteta. S druge strane, govoreći o interesima, on je ocenio da Vašingtonski sporazum, „uprkos lošim stranama, otvara mogućnost” da se pitanja u odnosima Beograda i Prištine rešavaju „i sa ekonomskog aspekta i tako omogući racionalan pristup”.

„To je aspekt interesa. S aspekta identiteta podela (Kosmeta) kao rešenje problema nije na dnevnom redu. Zajednica propada onda kada pojedinci ne mogu da se pozitivno identifikuju s njom i da je na osnovu toga grade. Kosovsko pitanje je, imajući u vidu kosovski zavet ili epsku poeziju, temelj identifikacije Srba. U odgovoru na to pitanje se u poslednjih 600 godina uzdiže ili pada u srpskoj istoriji. Loše će se provesti onaj ko s tim pokušava da trguje. Kosovo je nešto čime se ne trguje”, kazao je Ocić.

Pažnju je privuklo i izlaganje profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Gojka Rikalovića i dr Dejana Molnara, koji su ukazali da je, u odnosu na prve godine 21. veka, na Kosmetu nakon 2008. godine došlo do smanjenja stope fertiliteta i nataliteta, a opala je i stopa ukupnih investicija, pre svega javnih fiksnih ulaganja.

„Posle samoproglašene nezavisnosti smanjene su i doznake iz inostranstva za četiri procentna poena, a za pet procentnih poena je umanjeno i učešće direktnih stranih investicija. Pri tome, područje Kosova i Metohije je, za razliku od ostatka Zapadnog Balkana, neodrživo bez doznaka i direktnih stranih investicija”, istakao je Rikalović.

On je dodao i da je na Kosmetu posle 2008. povećan udeo spoljnog duga u BDP-u, kao i kamata za otplatu dugova, što ugrožava održivost tzv. Kosova.

„Nezaposlenost je takođe vrlo veliki problem na Kosmetu jer je i dalje ogromna, iako je smanjena sa 45 na 31 odsto. Pri tome, među muškarcima iznosi oko 33 procenta, kod mlađih žena čak do 64 odsto, a kod mladih 54 procenta”, naveo je Rikalović.

On je dodao da takođe 54 odsto stanovništva Kosmeta želi da emigrira.

„Štaviše, među stanovništvom uzrasta od 15 do 24 godine čak 75 odsto je spremno da emigrira, i to govori šta se može očekivati na KiM ako ostane stanje kakvo je sada”, zaključio je Rikalović.

Na njegovo izlaganje se nadovezalo predstavljanje referata prof. dr Milenka Dželetovića sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu i prof. dr Bojana Dimitrijevića sa Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija. Oni su izneli tezu da je scenario državnosti tzv. Kosova apsolutno neodrživ. Između ostalog, autori su naveli da zbog demografskih okolnosti postoji tendencija da se broj Albanaca na Kosmetu do 2050. ili 2060. godine svede na oko 500.000. Pri tome, postojeća procena da ih u pokrajini trenutno ima 1,9 miliona je, prema njihovim rečima, precenjena i nepouzdana.

Govoreći o vlasničkim pravima srpskih investitora na KiM, prof. dr Dragoslav Slović je ukazao da se ulaganja Srbije od 1945. godine na Kosmetu procenjuju na oko 17 milijardi dolara. Od toga, za sumu od 12 milijardi dolara, koja je od 1965. investirana kroz ulaganja, zajmove, plaćanja i infrastrukturu, postoji i dokumentacija koja je verifikovana u relevantnim zakonodavnim telima, od saveznog parlamenta do pokrajinske skupštine.

„Samo u projektu ’Ibar Lepenac’, odnosno ’Valač’, kako ga sada zovu, Srbija je imala 89 odsto kapitalnog ulaganja, pri čemu je ceo poduhvat bio vredan 930 miliona dolara. Dokumentacija o tome postoji i u Svetskoj banci. Ako tako sagledamo situaciju, prihodi od ’Valača’, koje Priština danas prikazuje kao deo svoje ekonomije, ne pripadaju tamo, nego ovde. Po međunarodnom pravu, ovo je veoma čista situacija”, naglasio je Slović.

Treći skup o KiM

Skup o Kosmetu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti bio je treći na tu temu u organizaciji Odbora za srpsko pitanje SANU. Kako je u pozdravnoj reči podsetio Vladimir Kostić, predsednik SANU, ovaj odbor je već organizovao okrugle stolove o secesiji Kosmeta i kulturnoj baštini Srba na KiM. On je, međutim, upozorio da nema mnogo sluha u široj javnosti za zaključke dosadašnjih skupova.

„Odbor za srpsko pitanje SANU osnovan je pre nekoliko godina sa idejom da se suočimo s nekim od problema srpske države, naroda i društva. To je podrazumevalo i eventualne anticipacije onoga što nas čeka iza ugla, da ne bismo bili nacija koja se neprekidno iznenađuje istorijskim događajima i ponašanjem i naših saveznika i naših neprijatelja. Dosadašnji sastanci su bili veoma uspešni, pa je tako konferencija o zaštiti kulturne baštine na Kosmetu dala čitav niz rešenja. Ali avaj, nije bilo nikoga da ih sasluša”, naveo je Kostić.

 

Autor Dimitrije Bukvić

 

Naslovna fotografija: Reuters/Florion Goga

 

Izvor Politika, 28. februar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u