Zapad tone u rusofobiju: Nisu poželjni Čajkovski i Dostojevski

Slobodan Vladušić je uveren da su izbacivanje dela Čajkovskog sa koncertnog repertoara ili otkazivanje predavanja o Dostojevskom samo deo jednog mnogo šireg procesa u kome se oligarhija na Zapadu odriče svog humanističkog nasleđa

Cenzura i progon umetnika i umetnosti, motivisani ideološkim razlozima ili ratnom histerijom kakva trenutno vlada – budu i prođu, a sama dela uglavnom ostave „netaknutim“ i neoskrnavljenim politikom.

Međutim, kada iza zabrana, obeležavanja, etiketiranja ne stoji politika, već politička korektnost – tada klasici svetske literature, od Homera preko Šekspira ili Dostojevskog do Hemingveja i Orvela osvanu označeni „upozorenjima o sadržaju“, bezmalo polisama osiguranja za nežne oči čitalaca, katkad se „nevaljalcima“ poput Tvena malo „popravi rečnik“, a ponešto se otpremi i „na lomaču“. Zaista, ima li dela koja će netaknuta preživeti najezdu novog puritanizma, i koja neće pasti u novoproklamovanoj borbi za čistotu misli i reči?

Profesor književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu i pisac Slobodan Vladušić uveren je da su izbacivanje dela Čajkovskog sa koncertnog repertoara ili otkazivanje predavanja o Dostojevskom samo deo jednog mnogo šireg procesa u kome se oligarhija na Zapadu odriče svog humanističkog nasleđa, pod raznim izgovorima koji su samo izgovori.

– Danas praktično nema nijednog velikog književnog dela evropske tradicije koje se ne može ukinuti po bilo kom osnovu – tvrdi Vladušić.

– To što velike medijske kuće nisu posvetile nikakvu pažnju vesti da je, na jednom engleskom univerzitetu, roman 1984 Džordža Orvela stavljen na spisak knjiga koje mogu da izazovu traumu kod čitalaca, pokazuje da se ne radi o incidentu, već o nastavku „spaljivanja“ knjiga drugim sredstvima. Isto važi i za filozofiju ili muzičku i likovnu umetnost – sve će se ukinuti, pre ili kasnije. Osnovna ideja jeste da se promeni koncept čoveka, a da bi se to učinilo, treba ukinuti humanistički koncept koji je utemeljen u humanističkim naučnim disciplinama i humanističkom nasleđu. Velika dela umetnosti su dokaz veličine čoveka, ali i nacionalnih kultura u kojima su nastala i koje se, putem tih dela, međusobno prožimaju i utiču jedna na drugu.

Vladušić tvrdi da nije slučajno što ovo brisanje humanističke tradicije prati i nametanje pojmova kao što su „posthumanizam“ i „transhumanizam“ – dok se istovremeno tvrdi da čovek ni po čemu nije različit od životinje:

– Kada saberete sve ove naoko odvojene procese, lako ćete doći do toga da će nekome da padne na pamet da su većina ljudi zapravo „zveri“ koje ugrožavaju planetu i druge životinje i da njihov broj treba smanjiti. Danas su za zapadnu oligarhiju zveri Rusi, sutra će biti kanadske kamiondžije, ili žuti prsluci u Francuskoj. I većina ljudi na Zapadu će ovo verovatno fanatično odobravati, jer se plaše da bi sami mogli biti proglašeni zverima.

Piscu i prevodiocu Goranu Skrobonji je, kako veli, kao pripadniku tzv. „bumer“ generacije, ova „nova normalnost“ – pogotovo kada je posredi umetnost – potpuno neshvatljiva, neprihvatljiva i besmislena.

– Ovih dana smo svedoci histerije bez presedana na zapadnoj hemisferi, pod jezivim uticajem medija koji su, čini se, dostigli onaj stadijum koji je Orvel proročki predvideo u svom romanu 1984. Zabrane knjiga (drugim rečima, mišljenja) koje se zbog ovog ili onog ne uklapaju u svetonazor aktuelnog regulatora – pa bio posredi Tven zbog reči „na N“ u njegovim knjigama, ili Špigelman zbog stripa „Maus“ – i tzv. kensel kultura, stvari su koje pre samo nekoliko decenija ne bi bile moguće – smatra Skrobonja, baš kao što je i sam Špigelman izbacivanje njegovog stripa o Holokaustu iz školskog programa nazvao „orvelovskom odlukom“.

Ovo sa Rusima, po Skrobonjinom mišljenju, prevazilazi i najgora predviđanja o distopijskoj budućnosti, jer, kako kaže, „Amerikanci su svojevremeno govorili da je samo mrtav Indijanac dobar Indijanac, a sada im čak ni mrtav Rus nije dobar Rus“:

– Ovo je kao da smo mi, Srbija, 1999. zabranili Dikensa, Poa, Igoa, Dantea, Getea, Servantesa i ostale pisce poreklom iz „milosrdnog“ konglomerata zemalja koje su nas tako radosno bombardovale, „za naše dobro“. Pa kakve oni veze imaju sa političkim strukturama koje su nas videle kao zgodno mesto da utroše nagomilane rezerve municije i bombi i daju novi vetar u leđa svojoj industriji naoružanja? Iste takve veze imaju Dostojevski i Čajkovski sa Putinovim postupcima. Hoćemo li zabraniti objavljivanje Kingovih knjiga zbog američke podrške napadima na suvereni Jemen? Ili ćemo dekretom izbrisati Singera zbog politike Izraela na Bliskom istoku? Ja to ne mogu da razumem i suprotno je svim mojim nazorima i principima.

Rasizam u sportu

Umetnost je – umetnost, aman, i ostavite umetnike na miru, pogotovo ako su živeli pre sto, dvesta, trista godina. A to što se dešava sa ruskim sportistima posebna je rasistička svinjarija. Nažalost, imam utisak da će podele i bezumlje na ovom planu biti samo sve gore i gore. Lično sam protiv „kenselovanja“ bilo koje vrste – ali, ko mene, i većinu ostalih književnika, uopšte nešto i pita – kaže Skrobonja.

 

Autor M. Mirković

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/artsandculture.google.com

 

Izvor Večernje novosti, 04. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u