Apel za podršku Rusiji

Ono što je zvanična Srbija, uprkos masovnom raspoloženju srpskog naroda, uradila u Ujedinjenim nacijama 2. marta 2022. ostaće ljaga na obrazu našeg pokolenja

Srbija je 2. marta 2022. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala za rezoluciju kojom se za događaje u Ukrajini optužuje i osuđuje Rusija. Time su Aleksandar Vučić i aktuelne srpske vlasti stali na stranu NATO-zemalja koje ugrožavaju sam opstanak ne samo Rusije nego i Srbije i Republike Srpske. Zato najoštrije osuđujemo ovaj sramotni gest koji je suprotan najvažnijim tradicijama i životnim interesima srpskog naroda. Ono što je zvanična Srbija, uprkos masovnom raspoloženju srpskog naroda, uradila u Ujedinjenim nacijama 2. marta 2022. ostaće ljaga na obrazu našeg pokolenja.

Nakon osam godine agonije, započete nasilnim svrgavanjem legalno izabrane vlasti 2014. u Ukrajini, a obeležene neprestanim stradanjem civilnog stanovništva, stalnim granatiranjem Donbasa, organizovanjem brojnih diverzantsko-terorističkih akcija, zastrašivanjem građana koji drugačije misle, ograničavanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda, reafirmisanjem nacističke ideologije i bujanjem ekstremizma, pretvaranjem Ukrajine u sredstvo prodora NATO ka ruskim granicama, Rusija je otpočela vojnu akciju u cilju odbrane ruske države i ruskog naroda, u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. To je direktna posledica toga što su političke elite Ukrajine, uz otvorenu podršku svojih zapadnih mentora, uporno izbegavale da primene dogovore potpisane u Minsku još 2015, verifikovane Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti, čime bi se mir sačuvao bez dalje eskalacije krize i novih ratnih razaranja.

Napominjemo da je Rusija ovo za sebe životno važno pitanje pokušavala da reši putem pregovora sa SAD i NATO – u više navrata, a poslednji put počevši od decembra 2021, s ciljem dobijanja pravnih, uzajamno obavezujućih garancija, radi dugoročnog osiguravanja strateške stabilnosti u zapadnoj Evroaziji. Međutim, 23. februara 2022. SAD su zvanično saopštile da daljih razgovora na tu temu neće biti. Doslovno istovremeno, aktuelni ukrajinski predsednik je, obraćajući se na Bezbednosnom forumu u Minhenu, obznanio kako Ukrajina želi da odustane od višedecenijskog statusa nenuklearne države. Suočena s agresivnim natovskim militarizmom, potpomognutim njegovim lokalnim eksponentom – oficijalnim ukrajinskim ekstremizmom, utemeljenom na radikalnoj rusofobiji, koji se nije libio da teritoriju i oružane snage zemlje stavi u službu opasnih, čak i nuklearnih pretnji po bezbednost Rusije i po svetski mir, Rusija, na koncu, nije imala izbora nego da sama ishoduje bezbednosna jemstva za sebe.

Svesni tragične situacije u kojoj su se našli građani Ukrajine, koji sada stradaju usled posledica osmogodišnjeg vazalnog i krajnje neodogovornog upravljanja njihovom zemljom, a u nadi da će se ruska vojna operacija završiti u što kraćem roku, sa što manje žrtava, na obema stranama, te da će kraj oružanih neprijateljstava doneti stabilnost, pravdu i slobodu svim njenim građanima,

mi dolepotpisani izražavamo stav da se prilikom opredeljivanja o tekućim dešavanjima u obzir moraju uzeti sve činjenice i razvoj događaja u dužem periodu. Takođe, upozoravamo da histerična reakcija od strane niza evropskih država, kao i EU i NATO u celini, može izazvati dramatične posledice i stvari učiniti mnogo gorima, pa je kao takva apsolutno neprihvatljiva.

Konačno, još jednom osuđujemo nerazuman i nedostajan potez srpskih vlasti u OUN prema Rusiji i prema ruskom narodu.

U Beogradu, 5. marta 2022.

  1. Matija Bećković, akademik
  2. Danilo N. Basta
  3. prof. dr Slobodan Remetić, akademik
  4. prof. dr Miloš Ković
  5. prof. dr Dušan Proroković
  6. prof. dr Časlav D. Koprivica
  7. prof. dr Siniša Atlagić
  8. Đuro Bilbija, novinar publicista
  9. Milana Babić, publicista i književnik
  10. prof. dr Siniša Borović, general
  11. prof. dr Milan Brdar
  12. prof. dr Đorđe Bubalo
  13. doc. dr Željko Budimir
  14. Aleksandar Vujović, novinar i publicista
  15. prof. dr Slobodan Vujošević
  16. prof. dr Igor Vuković
  17. Jovo Vukelić, novinar
  18. Marinko Vučinić, publicista
  19. prof. dr Jelena Gajić
  20. dr Stevan Gajić
  21. prof. dr Irina Deretić
  22. Spomenka Deretić, novinar
  23. dr Vladimir Dimitrijević
  24. dr Dragana Drakulić-Prijma
  25. prof. dr Jovan B. Dušanić
  26. prof. dr Aleksandar Đikić
  27. Nikola N. Živković, publicista
  28. prof. dr Obrad Zelić
  29. Igor Ivanović, publicista
  30. doc dr Novica Janković
  31. dr Slobodan Janković
  32. dr Jovan Janjić
  33. dr Bojan Jovanović
  34. docent dr Miloš Jovanović
  35. Stefan Karganović
  36. prof. dr Zoran Kinđić
  37. dr Snežana Kirin
  38. Mitar Kovač, general
  39. Zoran Kostić, pjesnik
  40. dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar
  41. prof. r Milan Lekić
  42. prof. dr Slavoljub Lekić
  43. prof. dr Aleksandar Lipkovski
  44. Siniša Ljepojević, publicista
  45. prof. Dr Marko Malović
  46. prof. dr Savo Marković
  47. Mihailo Medenica, pisac i publicista
  48. dr Aleksandar Mitić
  49. prof.dr Radomir Milašinović
  50. Nikola Milovančev, publicista
  51. Diana Milošević, novinar
  52. prof. dr Slobodan Orlović
  53. Aleksandar Pavić, publicista
  54. dr Marko Pejković
  55. prof. dr Srđan Perišić
  56. prof. dr Dragoljub Petrović
  57. prof.dr Milan Pršić
  58. gprof.dr Radovan Radinović. general
  59. mr Radojka Remetić
  60. prof. dr Mitra Reljić
  61. prof. dr Slobodan Reljić
  62. orof. dr Branislav Ristivojević
  63. prof. dr Aleksandar Sedmak
  64. prof. dr Dobrivoje Stanojević
  65. prof. dr Milomir Stepić
  66. prof. dr Rada Stijović
  67. prof. dr Aleksandar Terzić
  68. prof. dr Ratko Tošić
  69. dr Dragan Hamović
  70. Jovo Cvjetković, izdvač i publicista
  71. prof. dr Đorđe S.Čantrak
  72. prof dr Zoran Čvorović
  73. prof. dr Srđan Šljukić
  74. prof. dr Marica Šljukić
  75. prof. dr Mihailo Šćepanović
  76. dr Nebojša Šuletić

 

Naslovna fotografija: Vadim Savickiй/TASS

 

Izvor Pokret za odbranu KiM, 5. mart 2022. 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u