Nudi li se Srbiji članstvo u EU? I šta je cena?

Srbija mora da odoli ovom sardanskom pozivu Evropske unije, te da otmeno i dostojanstveno odbije ponudu koja će je svrstati u front protiv istorijskih prijatelja

Poslednji događaji u Ukrajini trgli su Evropu iz dogmatskog sna. Teza o kraju istorije se razbila o glavu korifejima postmoderne ideje o presuđenim individualnim i kolektivnim sudbinama. Paradoskalno, dok bauk starog-novog arhineprijatelja kruži Evropom, stara usedelica iznova mobiliše svoje usahle snage za novi rat.

Srbija, kao i toliko puta do sada našla se (opet) između neba i zemlje, kontinenta i mora, slobode i sluganstva, prirodnog i pozitivnog prava. I nije lako! Baš kao i toliko puta do sada. Ali, predmet ovog osvrta predstavlja iznošenje jedne bojazni koja se može nadviti nad Srbijom kao „Damaklov mač“. Naime, u nameri da Rusiju konačno učini izopštenom (tretirajući izopštenost kao konačni poraz), u kratkom periodu pred nama koji će usloviti brzina promena stanja na ukrajinskim stepama, može se očekivati novo prekomponovanje zaustavljenih evropskih integracijskih ponuda. Jer šta će se drugo ponuditi zaostalim državicama u čekaonici EU.

A potreba za sveevropskim odgovorom je prisutna. Realna je ponuda da se zemlje tzv. Zapadnog Balkana prime u članstvo EU po nekom ubrzanom procesu. Svojevrstan kuriozitet predstavlja činjenica da ovaj predlog dolazi od strane najvećih protivnika daljeg proširivanja EU. Zato se iza ovog predloga krije vidljiva agenda. Sa jedne strane, brzoplet prijem novih članica ne bi narušio ni jedno aktuelno problemsko polje u EU, a opet na širem planu – koji se očitava samo kroz prizmu Istočnog fronta, omogućio bi zajednički nastup svih zemalja ujedinjene Evrope.

Pitanje Kosmeta

Evropska unija danas nema imperijalnih ambicija, ni mogućnosti. Pozicija EU predstavlja rezultat svih problema sa kojima se suočava ova integracija još od vremena velike krize. A ti problemi nisu samo ekonomski. Oni su višestruki i prostiru se ravnomerno u svakom segmentu funkcionisanja EU, bez najave mogućih rešenja. Prenos ovlašćenja sa izabranih organa na izvršne organe, nedemokratski karater Evropske komisije, nepoštovanje referendumskog izjašnjavanja stanovnika EU, sudski sporovi i novčane kazne između Unije i pojedinih članica, potpuno odsustvo zajedničke spoljne i bezbednosne politike, odsustvo solidarnosti među članicama koje je ogolila kovid pandemija, novostvorene linije fronta u pogledu ljudskopravaških ideologija jasno upućuju na stanje u kristalnom dvorcu (EU).

Na drugoj strani, prisutni su resentimani dvojne geopolitičke uloge EU uzrokovane atlantističkom prirodom EU koja opet trijumfuje u odnosu na posthladnoratovsku epizodu od obuzdavanja do proširenja“ (kao krize ideniteta). Srbiji se nudi ulazak u EU u trenutnom nerešenom statusu Kosova i Metohije, polazeći do činjenice da većina Srba ipak ne bi prihvatila ulazak u EU po cenu priznanja Kosova i Metohije. Kao benefit, Srbiji će se ponuditi realizacija tog čudnog, a sa aspekta srpske državnosti preskupog projekta „Zajednica srpskih opština“.

Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije, Brisel, avgust 2018. (Foto: Maja Kocijančič/Tviter)

Navedeno bi podrazumevalo ulazak u EU Srbije bez Kosova i Metohije pozivajući se na faktičko stanje i najavu daljih kredibilnih pregovora. Naravno, ponuda povoljnih kredita kao omiljeno sredstvo uvek je na stolu. Možda i Nobelova nagrada! Ova ponuda bi predstavljala ostvarenje mnogih adolescentskih snova velikog broja građana Srbije. Nesumnjivo da bi ova ponuda izazvala odobravanje vlasti, većeg dela opozicije, kao i glasačkog tela koje kontrolišu (u većem ili manjem obimu) ove grupacije. Podrška srpske „modernističke“ elite se podrazumeva.

Međutim, odgovor na ovu ponudu mora biti jasan istorijski i treba reći državotvoran. Odnosno mora uvažiti istorijsku vertikalu našeg trajanja. Srbija ne sme da prihvati takav predlog. Na isti način kao što je Srbija odbila ponudu te 1389.godine, ali i 1853-1856, ultimatum 1914.godine, kao što je odbila Trojni pakt 1941.godine, kao što je odbila da pristane na nametnuta rešenja 1991-1999, kao što nije prihvatila dobronamerne savete 2008. godine.

Ovo je trenutak za jedan istorijski eksurs. Svakako ilustrativno iskustvo predstavlja „Krimski rat“ i položaj Srbije. Ovaj događaj koji se sa pravom predstavlja kao prvi svetski rat u istoriji, takođe je zahtevao pozicioniranje Srbije. I Srbija je zauzela svoju stranu. Opredelila se za neutralnost (iako je neutralnost predstavljala izbor uzrokovan sopstvenom nemoći, jer je na teritoriji Srbije i tada bilo tuđinskih vojnih jedinica), dok su srpski dobrovoljci aktivno učestvovali u Prvoj odbrani Sevastopolja.

Ne, hvala

Danas se istorija ponavlja, ali ponuda Srbiji se predstavlja kao farsa. Članstvo Srbiji u EU, nakon svih ovih godina, svih turbulencija unutar EU, konflikta sa Istokom i odnosnom prema teritorijalnoj celovitosti Srbije, liči na „Prokrustovu postelju“ koja se velikodušno nudi Srbiji. Srbija nema ni moralno, ni istorijsko pravo da se svrsta u red onih koji su unižavali i umanjivali svaku srpsku državu, koji su sejali mržnju i nesreću po celom svetu. Na stranu onih koji su svojom neracionalnom nadmenošću i brutalnim kalkulacijama (u kojima nema mesta za ideju slobode i pravde) doveli svet na ivicu kolapasa.

Prihvatanjem ponuda iz kristalnog dvorca Srbija će ugroziti svaku svoju poziciju. U EU, Kosovo i Metohija biće još dalje od Srbije, Republika Srpska i Crna Gora, ostaće van domašaja Srbije, zecementirane armaturom zajedničke evropske politike, dok će energetska stabilnost Srbije biti prepuštena multinacionalnim korporacijama. Na unutrašnjem planu može se očekivati dalji rad na svođenju Srbije na nivo kolonije (jer Srbija je izabrala da bude partner Zapada i to ne kao Poljska ili Grčka, već kao Albanija ili Dominikanska republika). A to znači dalje ukidanje demokratije u Srbiji.

Danas se mora reći: ideja članstva u EU Srbiju drži u konstantnom maloletstvu. Zar iskustva sa Ustavom EU, pozicijom Islanda, Bregzit, „Prespanski sporazum“, prihvatanje protivustavnog i protivzakonitog referenduma o promeni ustava, nisu upozoravajuća?

Pripadnik počasne garde Srbije pored zastava Srbije i Evropske unije, 2. oktobar 2017. (foto: AP/Darko Vojinović)

Na međunarodnom planu, Srbija bi izgubila i ono malo dostojanstva koje joj je još preostalo nakon potpisivanja sporazuma iz Vašingtona. Nema sumnje da će se takav čin odraziti i na položaj i interese Srbije u međunarodnim organizacija.

Zato, Srbija mora da odoli ovom sardanskom pozivu Evropske unije. Srbija mora otmeno i dostojanstveno da odbije ponudu koja će je svrstati u front protiv istorijskih prijatelja. U front protiv istine i pravde. Zato što ova ponuda nije uslovljena iskrenom željom, već je zasnovana na formacijskom preuređivanju Evrope iz razloga koji se svode na kalkulatnsko neuvažavanje istorijskih procesa koji se dešavaju u Ukrajini i na celom Istoku.

 

Goran Đorđević je advokat iz Niša i istaknuti član Srpskog demokratskog saveza. Ekskluzivno za Novi Standard. 

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: EU/Audiovideo Servis/Etienne Ansotte

 

BONUS VIDEO

Politika
Pratite nas na YouTube-u