Jedna od glavnih tema matrice Rusija-Ukrajina-NATO jeste to kako je Imperija laži (kako je naziva Putin) uzdrmana do srži kombinovanim sposobnostima ruskih hipersoničnih raketa i raketnog štita sposobnog da blokira dolazeće nuklearne rakete sa Zapada, okončavajući tako (doktrinu) Uzajamno zagarantovanog uništenja (engl: Mutually Assured Destruction – MAD).
Ovo je Amerikance dovelo do toga da maltene rizikuju otvoreni rat kako bi mogli da smeste hipersonične rakete koje još uvek ne poseduju na istočne granice Ukrajine, odakle bi im trebalo tri minuta da pogode Moskvu.
U Ukrajini, Amerikanci su spremni da se bore do poslednje evropske duše, ako je potrebno. Ovo bi moglo da bude poslednje bacanje (nuklearne) kockice. Otuda ovaj pretposlednji pokušaj da se Rusija natera na pokornost, i to kroz upotrebu preostalog funkcionalnog američkog oružja masovnog uništenja: SWIFT-a.
Međutim, ovo oružje se lako može neutralisati rapidnim usvajanjem samodovoljnosti.
Uz esencijalni doprinos nezamnjeivog Majkla Hadsona, pokušaću da sažmem kako Rusija može da preživi oluju sankcija. A nisam ni došao do punog obima ruske „odbrane crne kutije“ i kontranapada, kako ih je naveo Džon Helmer u uvodu svog eseja koji najavljuje, ni manje ni više, povratak Sergeja Glazjeva.
Glazjev, opravdano prezren u atlantističkim krugovima, bio je ključni ekonomski savetnik predsednika Putina, a sada je ministar za integracije i makroekonomiju Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Oduvek je bio oštar kritičar ruske Centralne banke i bande oligarha tesno vezane za angloameričke finansije.
Njegov najnoviji esej, naslovljen „Sankcije i suverenitet“, koji je izvorno objavio sajt expert.ru, a preveo Helmer, zavređuje ozbiljnu pažnju.
Ovo je jedan od ključnih delova:
Ruski gubici potencijalnog BDP-a od 2014. godine iznose oko 50 biliona rubalja. Ali svega deset odsto toga može se objasniti sankcijama, dok je 80 odsto posledica monetarne politike. Sjedinjene Američke Države imaju korist od antiruskih sankcija, namećući se kao zamena za ruske ugljovodonike Evropskoj uniji i Kini, i kao zamena za uvoz evropske robe u Rusiju. Mogli bismo potpuno sanirati negativne posledice finansijskih sankcija ukoliko bi Banka Rusije ispunila svoju ustavnu dužnost da obezbedi stabilnu stopu konverzije rublje, a ne prema preporukama vašingtonskih finansijskih organizacija“.
Deofšorizacija ili propast
Ključno je što Glazjev predlaže:
– Realnu deofšorizaciju ekonomije.
– Mere za zatezanje valutne regulative kako bi se zaustavio izvoz kapitala i proširilo ciljano pozajmljivanje preduzećima kojima su neophodne finansijske investicije.
– Oporezivanje valutnih spekulacija i transakcija u dolarima i evrima na domaćem tržištu.
– Ozbiljne investicije u istraživanje i razvoj kako bi se ubrzao razvoj sopstvene tehnološke baze u oblastima koje su pogođene sankcijama – pre svega u oblasti odbrane, energetike, transporta i komunikacija.
I na samom kraju, ali ne i najmanje važno, „dedolarizaciju naših deviznih rezervi, tako što bi se dolari, evri i funte zamenili zlatom“.
Izgleda da ga ruska Centralna banka sluša. Većina ovih mera već je na snazi. A pojavljuju se i nagoveštaji da su Putin i njegova vlada konačno spremni da stegnu ruske oligarhe za testise i nateraju ih da dele rizike i gubitke sa nacijom u ovim ekstremno teškim vremenima. Drugim rečima: oprostite se od gomilanja love iznete iz Rusije po inostranstvu i Londongradu.
Sa Glazjevom nema zezanja. Decembra 2014. godine bio sam na konferenciji u Rimu, a Glazjev nam se pridružio preko telefona. Prelistavajući članak koji sam tada napisao na putu iz Rima u Peking, bio sam šokiran – kao da je danas održao govor.
Dopustite mi da citiram dva pasusa iz svog tadašnjeg teksta:
„Na simpozijumu, održanom u freskama oslikanoj bivšoj dominikanskoj trpezariji iz 15. veka, koja je sada deo biblioteke italijanskog parlamenta, Sergej Glazjev je, obraćajući se preko telefona iz Moskve, ponudio trezven osvrt na Hladni rat 2.0. Ne postoji prava ‘vlada’ u Kijevu, glavni je američki ambasador. U Vašingtonu je stvorena antiruska doktrina čiji je cilj da se Evropa postepeno uvuče u rat – a evropski političari su njeni kolaboranti. Vašington želi rat u Evropi zato što gubi u nadmetanju sa Kinom“.
„Glazjev se osvrnuo na sankcionašku histeriju: Rusija istovremeno pokušava da reorganizuje politiku Međunarodnog monetarnog fonda, izbori se sa povlačenjem kapitala i minimalizuje efekte toga što banke zatvaraju kreditne linije mnogim biznismenima. Međutim, konačni rezultat sankcija, kaže on, jeste što će Evropa biti ultimativni ekonomski gubitnik; evropska birokratija izgubila je ekonomski fokus dok su američki geopolitičari preuzeli kormilo“.
„Porez na nezavisnost“
Izgleda da u Moskvi sazreva konsenzus oko stava da će se ruska ekonomija brzo stabilizovati, pošto će u industriji manjkati ljudi i postojaće potreba za mnoštvom dodatnih radnika, pa će nezaposlenost biti iskorenjena. Možda će biti nestašica, ali ne i inflacije. Prodaje zapadnih luksuznih proizvoda već su suzbijene. Važni proizvodi biće pod režimom kontrole cena. Sve neophodne rublje biće dostupne kroz kontrolu cena – kao što je to bio slučaj sa SAD tokom Drugog svetskog rata.
Možda sledi i talas nacionalizacije imovine. Ekson mobajl najavio je da će se povući iz četiri milijarde dolara vrednog projekta Sahalin-1 (već su se povukli iz Sahalina 2 pošto su ga smatrali preskupim), koji proizvodi 200.000 barela nafte dnevno, nakon što su Britiš petroleum (BP) i norveški Ekvinor saopštili da izlaze iz svih projekata Rosnjefta. BP se zapravo nadao da će preuzeti kompletan udeo Rosnjefta.
Prema rečima premijera Mihaila Mišustina, Kremlj sada blokira prodaje stranih investitora koji nastoje da se povuku. Paralelno tome, Rosnjeft će, na primer, povući kapital iz Kine i Indije, koje već predstavljaju manjinske investitore u nekoliko projekata, kako bi ih stoprocentno otkupio – što je odlična prilika za ruski biznis.
No, ono što se smatra „majkom svih kontrasankcija“ još uvek nije obelodanjeno. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev nagovestio je da su sve opcije na stolu.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, sa strpljenjem 10.000 taoističkih monaha, očekuje da će aktuelna histerija izbledeti, a sankcije opisuje kao „neku vrstu poreza na nezavisnost“, pri čemu države sprečavaju svoje kompanije da rade u Rusiji uz „veliki pritisak“.
Međutim, smrtonosni kontraudarci nisu isključeni. Osim kompletne dedolarizacije – koju Glazjev preporučuje – Rusija bi mogla da ukine izvoz titanijuma, retkih minerala, nuklearnog goriva i – kao što se već dogodilo – raketnih motora.
Veoma toksični potezi uključivali bi plenidbu kompletne inostrane imovine neprijateljskih država, zamrzavanje svih dugovanja prema zapadnim bankama i smeštanje novca na zamrznuti račun u ruskoj banci, kao i totalnu zabranu svih neprijateljskih stranih medija, zabranu stranog vlasništva u medijima, proterivanje nevladinih i cijaških organizacija, te snabdevanje prijateljskih zemalja najsavremenijim naoružanjem i obaveštajnim podacima, uz održavanje zajedničkih obuka i vežbi.
Ono što je sigurno jeste da bi nova arhitektura platnih sistema – o čemu su diskutovali Majkl Hadson i drugi – obejedinjavajući ruski SPFS i kineski CHIPS, uskoro mogla da bude ponuđena nizu zemalja širom Evroazije i Globalnog Juga, od kojih je nekolicina već pod sankcijama, poput Irana, Venecuele, Kube, Nikaragve, Bolivije, Sirije, Iraka, Libana i Severne Koreje.
Polako ali sigurno koračamo putem koji vodi ka pojavi pozamašnog bloka Globalnog Juga imunog na američko finansijsko ratovodstvo.
Onaj „RIK“, deo iz BRIKS-a, tj. Rusija, Indija i Kina, već uvećava udeo trgovine u sopstvenim valutama. Ukoliko pogledamo listu država koje su pri UN glasale protiv ili se uzdržale od osude „operacije Z“ u Ukrajini, plus one koje nisu uvele sankcije Rusiji, doći ćemo do nekih 70 odsto Globalnog Juga.
Tako da ponovo imamo Zapad – plus njegove satrapije i kolonije poput Japana i Singapura u Aziji – protiv svih ostalih: Evroazije, Jugoistočne Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Evropski kolaps
Majkl Hadson mi je rekao da su „SAD i Zapadna Evropa očekivali froelicher krieg (nem. „srećni rat“). Nemačka i druge zemlje još uvek nisu počele da osećaju bol izazvan nestašicama gasa, minerala i hrane. To će biti trenutak istine. Cilj će biti odvajanje Evrope od američke kontrole kroz NATO. I to će uključivati ‘mešanje’ u njihove domaće prilike stvaranjem novog političkog pokreta ili partije Novog svetskog poretka, nalik na komunizam od pre jednog veka. Mogli bismo to nazvati novim Velikim buđenjem“.
Potencijalno Veliko buđenje svakako neće uključivati sferu „Natostana“ u bilo koje dogledno vreme. Kolektivni Zapad je umesto toga u režimu ozbiljnog Velikog razdvajanja, a čitava njegova ekonomija pretvorena je u oružje sa zadatkom uništenja Rusije, pa čak i podsticanja smene njenog režima, što je večiti vlažni san Zapada.
Sergej Nariškin, direktor SVR (ruska Spoljna obaveštajna služba, prim. prev), precizno je ovo opisao:
„Maske su pale. Zapad ne pokušava samo da opkoli Rusiju novom ‘gvozdenom zavesom’. Radi se o pokušajima da se uništi naša država – da se ona ukine, kako je sada postalo uobičajeno da se govori u ‘tolerantnoj’ liberalno-fašističkoj sredini. Kako Sjedinjene Države i njihovi saveznici nemaju volju da to pokušaju kroz otvorenu i iskrenu vojno-političku konfrontaciju, dolazi do podmuklih pokušaja da se uspostavi ekonomska, informaciona i humanitarna blokada“.
Verovatno vrhunac histerije Zapada predstavlja pokretanje neonacističkog džihada iz 2022: plaćenička armija od 20.000 ljudi okuplja se u Poljskoj pod nadzorom CIA. Većina njih dolazi iz privatnih vojnih kompanija poput Blekvotera/Akademija i Din-Korpa. Njihov paravan je priča o povratku Ukrajinaca iz francuske Legije stranaca. Ovaj remiks potiče pravo iz jedinog udžbenika koji CIA poznaje – avganistanskog (misli se na slanje oružja i boraca u Avganistan da bi se borili protiv Sovjetskog Saveza tokom 80-ih; prim. prev).
Da se mi vratimo u realni svet: činjenice sa terena će na kraju oterati čitave ekonomije Zapada u smrt – haos u sferi sirovina dovešće do vrtoglavog rasta cena energenata i hrane. Na primer, čak 60 odsto nemačkih i 70 odsto italijanskih proizvodnih industrija moglo bi da bude zauvek ugašeno – što bi imalo katastrofalne društvene posledice.
Neizabrana, uber-kafkijanska EU mašinerija iz Brisela odlučila se za trostruki harakiri, držeći se uloge bednog vazala Imperije, uništavajući bilo kakve preostale franko-nemačke impulse suvereniteta i namećući sebi otuđenje od Rusije i Kine.
Za to vreme, Rusija će ukazivati na pravi put: jedino samodovoljnost pruža potpunu nezavisnost. A širu sliku je brzo uvideo i Globalni Jug – jednog dana neko je morao da ustane i kaže: „Sad je dosta!“ I to uz maksimum sirove sile iza sebe.
Preveo Vladan Mirković/Novi Standard
Naslovna fotografija: ITAR-TASS/Sergeй Bobыlev
Izvor The Saker/FSK
BONUS VIDEO:
