Zapadni ekonomisti: Bajden je ugrozio dolar

Zapadni ekonomisti uglavom su složni da je Bajden, želeći da nanese što jači udarac Rusiji, ugrozio globalni finansijski sistem u kojem dolar uživa privilegovanu poziciju

Tokom 1960-ih, francuski ministar finansija Valeri Žiskar d’Esten dao je čuvenu izjavu da status dolara kao neosporne rezervne svetske valute daje Vašingtonu „prekomerne privilegije“. Prošle nedelje, Džo Bajden je pokazao da je D’Esten značajno potcenio situaciju.

Među koracima američkog predsednika za sankcionisanje Vladimira Putina povodom brutalne invazije na Ukrajinu nalazi se i faktičko odsecanje Rusije od dobrog dela njenih deviznih rezervi. Tržišta su bila isto onoliko zapanjena koliko i Putinova centralna banka, koja je planirala da upotrebi 630 milijardi dolara vrednu ratnu kasu kako bi stabilizovala ekonomiju kojoj sada agencije za kreditni rejting daju status „ekonomija smeće“.

Dilan Grajs, britanski hedž fond menadžer iz Koldervud kepitala, govori u ime mnogih kada kaže da „nikada nije video ovakvo pretvaranje novca u oružje“. A onda i obrt: „Na ovu kartu se može odigrati samo jednom“, upozorava Grajs. „To je prekretnica u monetarnoj istoriji – kraj hegemonije američkog dolara“.

Možda. Ali do tada je za Rusiju ovo udarac pravo u utrobu.

Rušenje ruske tvrđave

Centralna banka Rusije (CBR) je, kako kaže ekonomista Žerar di Pipo iz Centra za strateške i međunarodne studije, nagomilala džinovske rezerve koje odgovaraju dvostrukom iznosu ruskog uvoza godišnjeg uvoza i premašuju trećinu ruskog BDP-a.

„Mnogi su ove pozamašne rezerve nazivali ‘ruskom tvrđavom’“, kaže Di Pipo. Međutim, „sankcije su razvalile zidine te tvrđave tako što su ozbiljno ograničile sposobnost Centralne banke Rusije da posluje u vodećim inostranim valutama i odsekle ruske banke od SWIFT-a i pojedinih transakcija“.

Bajdenov potez je „praktično učinio da najveći deo rezervi Centralne banke Rusije postane bezvredan jer su joj transakcije u tim valutama zabranjene“, procenjuje Di Pipo i nastavlja: „Sankcije će nametnuti ogromne troškove ruskoj ekonomiji, faktički je odsecajući od međunarodnog kapitala, izazivajući valutnu krizu, potencijalnu bankarsku krizu i njen najveći finansijski šok još od dužničke krize iz 1998. godine“.

A view shows a Russian rouble coin and a U.S. dollar banknote in this picture illustration taken October 26, 2018. REUTERS/Maxim Shemetov
Rublja i dolar (Foto: Reuters/Maxim Shemetov)

Šteta se gomila. Do drugog marta, ruska rublja je izgubila preko 30 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar. Dana 28. februara, CBR je požurila da udvostruči svoje ključne kamatne stope na 20 odsto kako bi stabilizovala menjačke kurseve i uvela kontrolu kapitala.

Agencije za kreditni rejting su se udružile da srozaju Moskvu na status smeća, dok rizici od neizvršenja novčanih obaveza postaju sve veći. Ruska ekonomija već je ispala sa liste prvih deset i sada kaska za južnokorejskom.

Osvrćući se na prošla iskustva, njena nemogućnost da isplati državne dugove 1998. godine ubila je Dugoročni hedž fond za kapitalni menadžment, što umalo nije dovelo do svetske krize.

Dolar na ivici noža

Strateg Kredi Svis AG Zoltan Požar podseća da ratovi često vode do velikih lomova valuta.

Ukoliko se centralni bankari jednog dana probude i uvide da njihove planine deviznih rezervi u stvari ne predstavljaju pravi novac – što je politički ekvivalent trgovca kriptovalutama koji je zaboravio šifru – svetskom finansijskom sistemu predstoji istorijski šok.

Kako će ovaj šok tumačiti Kina – koja je, zajedno sa Japanom, među dva najveća vlasnika američkih državnih obveznica?

U Bajdenovu korist, zamrzavanje ruske imovine predstavlja primer realpolitičke briljantnosti. Za njegovog prethodnika Donalda Trampa pričalo se da je držao Putina, severnokorejskog lidera Kim Džong Una i druge rivale dezorijentisanim. E pa, Bajden je upravo svim autoritarcima koji gomilaju dolare održao čas o nekonvencionalnim metodama držanja protivnika u neizvesnosti.

Međutim, postoji i loša strana tog poteza. Bajden je, kako Požar primećuje, takođe poslao jasnu poruku da nijedna država ne može biti sigurna da će moći da se osloni na sopstvene devizne rezerve u trenutku kad joj budu potrebne.

President Joe Biden announces a ban on Russian oil imports, toughening the toll on Russia's economy in retaliation for its invasion of Ukraine, Tuesday, March 8, 2022, in the Roosevelt Room at the White House in Washington. (AP Photo/Andrew Harnik)
Američki predsednik Džo Bajden tokom konferencije za medije u Beloj kući, Vašington, 08. mart 2022. (Foto: AP Photo/Andrew Harnik)

Drugim rečima, zašto bi neko gomilao dolare ako oni mogu postati nedostupni baš onda kada mu je potrebna najveća likvidnost? Ovaj presedan nameće egzistencijalna pitanja o održivosti posleratnog sistema iz Breton-Vudsa.

Kada se ukrajinska kriza smiri – ukoliko se smiri – Bajdenov dolarski gambit mogao bi da uveća hitnost za novim monetarnim poretkom, novim rezervnim sredstvom i globalnim sistemom manje zavisnim od bankovnih računa i deviznih rezervi centralnih banaka.

Do tada bi devizne rezerve Kine mogle da postanu najviše analizirani finansijski podatak na svetu.

Primarna pozicija

Ipak, Rusija i vodeći svetski držaoci dolara za sada su zaglavljeni u današnjem dolarocentričnom trgovinskom univerzumu.

Mark Čendler sa Banekbeern Global Foreksa kaže da ne veruje kako Rusija može da napusti dolar u skorije vreme. Moskva se, kaže on, „suočava sa istim problemom kao i uvek – nema jasne, uverljive alternative“. Evro otpada pošto su Evropljani „takođe sankcionisali rusku Centralnu banku, pa alternativa ne može da bude zajednička evropska valuta“. Jen bi mogao da se pokaže podjednako nepouzdanim.

Ekonomista sa Kornel univerziteta Esvor Prejsed ukazuje da su „rasprostranjene spekulacije o tome da, jednom kad se prašina slegne, Kina, Rusija i drugi će intenzivirati napore da se oslobode sistema kojim dominira dolar i tako smanje svoju finansijsku ranjivost“.

Ali i on dodaje: „Realnost će verovatno biti daleko manje dramatična“.

Da ne bude zabune, Prejsed kaže da bi neke promene koje su već u toku kao posledica novih tehnologija mogle da dobiju na zamahu. „Ali dodaje da, „fundamentalna struktura svetskih finansija, uključujući status vodećih rezervnih valuta, neće biti lako uzdrmana“.

A zašto neće? „To bi zahtevalo dubinske reforme koje Kina i Rusija odavno izbegavaju“, podseća Prejsed.

Kina radi na tim reformama praktično od 2016. godine, kada je Međunarodni monetarni fond dodao juan u korpu vodećih valuta sa statusom „specijalnih prava vučenja“.

Međutim, predsednik Si Đinping i dalje odbija da učini juan potpuno konvertibilnim, pojača transparentnost ili učini Narodnu banku Kine nezavisnom.

Bankarski službenik tokom prebrojavanja i slaganja američkih dolara i kineskih juana u jednoj od filijala Banke Kine (Foto: Reuters/Jon Woo)

Ishod je, kako kaže ekonomista Beri Ajhengrin sa Berklija, da kineska valuta može brzo da raste kao transakciona valuta, ali teško da će ubrzo postati sigurna luka. Niti će privatne kriptovalute da zamene dolar. Jedan je razlog: to što ruski oligarsi koriste kriptovalute da tajno prebacuju milijarde moglo bi da natera SAD, Evropu, Japan i druge da žestoko udare na sredstva koja se baziraju na blokčejnu (tehnologija na osnovu koje funkcionišu kripto valute; prim. prev).

U skorašnjem istraživanju Siti grupa je iznela zaključak da je svet kriptovaluta više orijentisan ka spekulacijama nego ka zaštiti državnog bogatstva.

Zlato je uvek tu. Ali njegov skorašnji skok već pretvara žuti metal u robu za kojom na tržištu postoji velika tražnja.

S druge strane, kako Čendler kaže, hartije od vrednosti koje izdaje američko Ministarstvo finansija nude „prinos, likvidnost, transparentnost i bezbednost“. Drugim rečima – sve ono što kriptovalute i njihova kretanja cena nalik na ehokardiogram ne nude.

A tu je i pitanje transakcija.

Vašington, primećuje Prejsed „ima ogroman uticaj na SWIFT sistem“. Kina bi mogla da proširi svoju verziju SWIFT-a, ali takvim mrežama je potrebno vreme kako bi se usavršile.

„Da li bi“, pita se Prejsed, „Kina i Indija mogle da omoguće Rusiji da izbegne efekte sankcija? Relativno skroman uticaj ovih ekonomija na svetske finansijske tokove i njihova izloženost sekundarnim sankcijama ograničava održivost ovog rešenja. Ali sigurno je da će ove države naučiti lekciju da je potrebno da smanje svoju ranjivost na sankcije. U pojedinim dimenzijama to će biti izvodljivo, dok u nekim drugim neće“.

Oružje ili veza?

Tu je i pitanje da li je Kina zapravo zarobljena.

Godinama su mnogi investitori smatrali da to što Peking drži 1.1 biliona dolara hartija od vrednosti američkog trezora znači i da on uživa neprijatno visok nivo uticaja na Vašington. Ekonomisti su dugo tretirali 3.22 biliona dolara kineskih rezervi kao geopolitičku snagu – kao ultimativni fond za crne dane ukoliko dođe do implozije kineskog sistema bankarstva iz senke.

Ukoliko Kina ili bilo koji drugi vodeći azijski vlasnik američkog duga počeo da se rešava ogromnih količina hartija od vrednosti američkog trezora, usledio bi haos. Čak i sama vest da Japan, Kina, Tajvan, Južna Koreja ili neko drugi smanjuje nove nabavke američkih hartija od vrednosti mogla bi da razori globalna tržišta.

Međutim takav skok globalnih stopa oborio bi potražnju za kineskom robom. Tako nastaje neka vrsta dinamike „uzajamno zagarantovanog uništenja“ između Pekinga i Vašingtona, što bi moglo da primora Kinu da ipak zadrži dolarske rezerve.

Prema tome, dugoročne implikacije Bajdenove odluke da odvoji Putina od stotina milijardi dolara državnog novca i dalje je nemoguće proceniti.

An exterior view shows Russia's Central Bank headquarters in Moscow, Russia March 29, 2021. Reuters/Maxim Shemetov
Spoljašnji izgled Centralne banke Rusije u Moskvi, 29. mart 2021. (Foto: Reuters/Maxim Shemetov)

Prošle nedelje, jedan drugi francuski ministar finansija – ovog puta onaj aktuelni, Bruno le Mer – dospeo je na naslovne strane kada je rekao da bi proterivanje Rusije iz SWIFT-a bilo „finansijsko nuklearno oružje“.

Bajdenov tim otišao je i korak dalje od toga. Kako će Putin reagovati – ostaje otvoreno pitanje. Ono što je neosporno jeste da posleratni finansijski sistem nikada više neće biti isti.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Evan Vucci

 

Izvor Asia Times

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u