Милош Ковић (Фото: Медија центар Београд)

Šef obaveštajne službe BiH: Koviću zabranjen ulaz i u S. Makedoniju i Crnu Goru

„Zabrane ulaska su izrečene mnogim ljudima, struka radi u skladu sa zakonom i nije reč o ničijoj samovolji. Struka je tako rekla“, kazao je Mehmedagić, ističući da je, osim u BiH, Koviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i Severnu Makedoniju

Generalni direktor Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA) BiH Osman Mehmedagić izjavio je da je zabrana ulaska u BiH univerzitetskom profesoru iz Beograda Milošu Koviću donesena u skladu sa zakonom, te da je ovaj slučaj samo „jedan od hiljade“.

„Zabrane ulaska su izrečene mnogim ljudima, struka radi u skladu sa zakonom i nije riječ o ničijoj samovolji. Struka je tako rekla“, kazao je Mehmedagić za Srnu, ističući da je, osim u BiH, Koviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju.

Pripadnici Granične policije BiH su u subotu, 12. marta, na prelazu Vardište zabranili ulazak u BiH profesoru na Odjeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milošu Koviću.

U pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Granična policija BiH navela je ranije da je policijski službenik postupio u skladu sa Zakonom o strancima BiH, te da je prema informaciji u sistemu odbio ulazak u BiH.

U Graničnoj policiji takođe su naveli kako je provjera bila rutinska u evidencijama koje vode druga nadležna tijela (sudovi, tužiteljstva, sigurnosne agencije, služba za poslove sa strancima i drugi), bez preciziranja o čijoj evidenciji se radi u ovom slučaju.

Ković je ranije izjavio za Srnu da mu je ulazak u BiH zabranjen oko 16 sati na osnovu rješenja koje je doneseno 28. februara, a koje je odbio da potpiše.

„Od mene je zatraženo da potpišem rješenje o zabrani ulaska u BiH koje nisu dali ni da pročitam. Pitao sam pripadnike Granične policije u čemu je moja krivica, ko je donio tu odluku i na osnovu kojeg člana i kog zakona, ali odgovor nisam dobio“, kazao je Ković.

Ković je branio zločine srpskih snaga u BiH kao svjedok na haškom suđenju kasnije osuđenom za ratne zločine, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću.

On je 2015. godine kao vještak odbrane za istorijski kontekst opisao rat u Bosni i Hercegovini kao građanski, tvrdeći da su se srpske snage VRS-a samo branile.

Prilikom poricanja optužbi o cilju stvaranja Velike Srbije etničkim čišćenjem zauzetih teritorija, Ković je opravdavao zločine srpskih snaga, zločinima drugih zaraćenih strana. Sudije su ga zbog toga više puta upozorile.

Ković je kao istoričar iz Srbije i vještak odbrane generala Mladića odbacivao optužbe o akcijama srpskih snaga u cilju stvaranja Velike Srbije. Pritom je odbijao potvrditi i da je Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja bila nacionalistička, čak i kada je suočen s njenom publikacijom pod imenom Velika Srbija.

Ković je 2017. godine bio potpisnik takozvanog „Apela za odbranu Kosova i Metohije“, iza koga su, kako su tada objavili mediji u Srbiji, stali i neki od čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Dokument su sačinili i iza njega stali članovi Političkog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS), partije sa čijeg se vrha 2014. godine povukao nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Ković je bio član tog Političkog savjeta DSS-a, a 2020. i aktivni učesnik protesta koje je SPC organzovala u Crnoj Gori u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica.

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 14. mart 2022.

 

Ković: Za Sarajevo sam pretnja po bezbednost

Milošu Koviću, profesoru na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pripadnici Granične policije BiH u subotu su zabranili ulazak u Bosnu i Hercegovinu. Profesor Ković je juče za Politiku rekao kako mogu da mu spreče ulazak na tlo BiH i Republike Srpske, ali da ne mogu da spreče slobodan protok ideja.

Reagovao je i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je zabranu ulaska u BiH profesoru Beogradskog univerziteta okarakterisao kao napad na Republiku Srpsku i srpski narod i „klasični pokušaj dizanja međunacionalnih tenzija”.

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović potvrdio je juče da je odluku o zabrani ulaska donela Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA).

Profesor Ković je za naš list ispričao da je prekjuče nešto posle 16 časova, s kolegom sa fakulteta i vozačem, stigao na prelaz Vardište i nadležnim službenicima predao ličnu kartu na uvid.

„Saopšteno mi je kako ne mogu da uđem u BiH, dok moji saputnici mogu da nastave put u Republiku Srpsku. Zamoljen sam da izađem iz vozila i rečeno mi je da će mi biti predato rešenje o zabrani ulaska u BiH. Na moje pitanje zašto – nisam dobio odgovor. Imao sam utisak da ni oni nisu znali, da su samo izvršavali naređenje. Pitao sam i na osnovu kog zakona i kog člana mi je izrečena takva mera, ali nisam dobio povratnu informaciju. Verovao sam da će obrazloženje biti navedeno u rešenju za koje su mi rekli da će mi uručiti, ali mi taj dokument nije dat na čitanje. Zato sam i odbio da ga potpišem. Policajac mi je samo pročitao deo u kom se kaže da sam ’pretnja po bezbednost Bosne i Hercegovine’, rekavši da je odluka o zabrani ulaska doneta 28. februara. Nisu precizirali ko je tu odluku doneo”, opisuje profesor Ković, napominjući da su se policajci ponašali pristojno, da su ga pitali da li je o zabrani bio obavešten i da su delovali iznenađeno kada je odgovorio odrično. Kako dodaje, nije primetio da su tokom petnaestominutne procedure ikoga zvali radi konsultacija.

U međuvremenu, saopštenjem se oglasila Granična policija BiH, istakavši da su njihovi službenici „postupali prema zakonu”.

„Nakon što je predmetna osoba na graničnom prelazu učitana, policijski službenik je postupio prema informaciji u sistemu, odnosno odbio ulazak predmetne osobe, na osnovu člana 19 stava 3 Zakona o strancima”, navedeno je u saopštenju koje prenosi Radio Slobodna Evropa. Dalje se kaže kako je „provera bila rutinska u evidencijama koje vode druga nadležna tela (sudovi, tužilaštva, sigurnosne agencije, služba za poslove sa strancima i drugi)”, bez preciziranja o čijoj evidenciji se u ovom slučaju radi.

Pojedini portali koji su izvestili o ovom slučaju, poput uticajnog „Kliks.ba”, Miloša Kovića predstavljaju kao profesora koji se otvoreno zalaže za „oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda”, uz zaključak da „time očito propagira širenje nacionalne mržnje i netrpeljivosti među narodima u BiH”.

U nešto uvijenijoj formi, ali u sličnom tonu, izveštava i Radio Slobodna Evropa, koji u Kovićeve „grehe” ubraja angažman u Haškom tribunalu, kao i činjenicu da je 2017. bio potpisnik Apela za odbranu Kosova i Metohije, a 2020. „aktivni učesnik protesta koje je SPC organizovala u Crnoj Gori”.

„Ono što je objavljeno na sajtovima Radija Slobodna Evropa i ’Kliksa’ potvrđuje moje mišljenje da je ovde reč o sprečavanju i ukidanju prava na slobodu misli i govora. Nije navedena nijedna moja izjava u kojoj se propoveda bilo koja vrsta etničke, nacionalne, klasne ili religijske mržnje. U grehe mi se isključivo upisuje moj politički stav i moje shvatanje istoriografskog metoda i poziva istoričara”, ističe Ković i podseća da na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu već punih 13 godina predaje Opštu istoriju novog veka, a da i mimo toga veoma često boravi u Republici Srpskoj.

„Sada se pominje da sam bio kao ekspert istoričar u timu odbrane generala Mladića u Hagu. To se događalo 2015. Postavlja se pitanje zašto su čekali sedam godina da mi zabrane ulazak u BiH. Mislim da je reč o nekoj vrsti političkog pritiska, ne samo na mene već i na ostale javne ličnosti iz Srbije i Republike Srpske, kako bi nam se nametnula neka vrsta autocenzure. Ljudi koji to rade, a smatram da je reč o političkom Sarajevu, nemaju načina da spreče građane RS da čitaju moje knjige i članke. Ovo je samo neka vrsta pritiska koji ne može doneti ploda. Mogu da mi spreče ulazak na tlo BiH i Republike Srpske, ali ne mogu da spreče slobodan protok ideja, kao što se ne može sprečiti uspostavljanje ekonomskih, kulturnih i drugih veza”, zaključuje prof. Miloš Ković, dodajući da se sa svojim pravnim timom upravo savetuje o daljim koracima. U kontaktima s vlastima Republike Srpske, kako ističe, saznao je da je, po svoj prilici, u pitanju samostalno delovanje paralelnih obaveštajnih struktura u Sarajevu, koje izbegavaju svaku kontrolu legalnih vlasti, uključujući i najviše zvaničnike Republike Srpske.

Povodom slučaja koji se u subotu dogodio na graničnom prelazu Vardište juče je reagovao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

„Apsolutno mi je nepoznato ko je doneo takvu odluku i čekam odgovor političkog Sarajeva ko je, kada i po čijem nalogu zabranio ulazak. Ovo je još jedan skandalozan čin političkog Sarajeva i muslimanskih obaveštajnih krugova koji mimo znanja bilo koga iz Republike Srpske donose odluke o zabrani ulaska srpskim intelektualcima, i to na teritoriju Srpske”, istakao je Dodik.

On je u izjavi za agenciju Srna podsetio da su u Bosnu i Hercegovinu slobodno ulazili borci sa stranih ratišta, dobijali pasoše i državljanstva BiH, a s druge strane univerzitetski profesor za političko Sarajevo predstavlja, kako kažu, pretnju po bezbednost.

Dodik je naglasio da muslimansko političko Sarajevo pravljenjem nekih, samo njima znanih, spiskova navodno „sumnjivih ljudi koji predstavljaju opasnost po bezbednost” žele da stvore osećaj nesigurnosti na graničnim prelazima u RS. „Ovo je još jedna potvrda da bez obzira na to koliko se trudili da razgovaramo i počnemo da vodimo normalan život, druga strana to uporno odbija i radi sve da BiH učini nemogućom zemljom”, zaključio je Milorad Dodik.

 

Autor Darko Pejović

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika, 14. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u