A Russian flag at the embassy of Russia is seen in Washington on April 15, 2021. MANDEL NGAN/AFP VIA GETTY IMAGES

Sankcije Rusiji i sudbina kapitalizma

Da li uključivanje velikih zapadnih kompanija u ekonomski rat protiv Rusije pokazuje da je Zapad uveren da od ishoda ruske intervencije u Ukrajini zavisi opstanak kapitalizma?

U prozapadnim medijima se sankcijama koje države političkog Zapada uvode protiv Rusije daje privid međunarodnih sankcija, kako bi se kod javnosti stekao utisak da politička volja zapadnih država ima svojstvo univerzalnosti. Teza o univerzalnosti volje političkog Zapada samo je drugo lice rasističkog stava zapadnog čoveka o sopstvenoj izabranosti i inferiornosti svih drugih koji nisu usvojili, milom ili silom, zapadne civilizacijske standarde.

I u prošlosti je Zapad nametao ratom i različitim političkim, pravnim i ekonomskim kaznenim merama svoju civilizaciju, a posredstvom nje kolonijalnu dominaciju. Tako su, primera radi, ekonomsko „otvaranje“ i vesternizacija Japana započeli pripremanjem vojne ekspedicije SAD na osnovu rezolucije Kongresa SAD iz 1851. koja je od japanske vlade imala da iznudi privilegovani ugovor o „prijateljstvu i trgovini“. Takav ugovor je zaključen 1854. godine, a po sadržini je bio blaža kopija Ugovora iz Nankinga iz 1842, kojim su započeti ekonomsko „otvaranje“ i vesternizacija Kine, nakon njenog poraza u trogodišnjem Opijumskom ratu s Britancima.

Kaznene mere koje danas Zapad primenjuje protiv Rusije samo su potvrda teze da dominaciju zapadne civilizacije još od 16. veka prati ekspanzionizam. Danas ekspanzionizam zapadne civilizacije nije, kao u ranijim vekovima, u službi nacionalnih interesa pojedinih vodećih zapadnih država, već multinacionalnih kompanija. Samo time se može objasniti unisona i brza izolacija Rusije od stranih zapadnih multinacionalnih kompanija, kao i kompanija iz zemalja koje su na različite načine integrisane u „Veliko društvo“, nezavisno od toga da li se radi o proizvođačima automobila, sportske opreme, kozmetike ili industriji zabave.

Iako su, hronološki gledano, kaznene mere multinacionalnih kompanija uvedene tek posle sankcija pojedinih zapadnih država, blokada ruske privrede od strane zapadnih multinacionalnih kompanija po broju mera i težini posledica daleko prevazilazi državne sankcije kolektivnog Zapada.

Foto: Reuters/Arnd WiegmannRND WIEGMANN/REUTERS A man displays a poster during a protest by Ukranian people living in Switzerland, in Bern, Switzerland February 24, 2022. (REUTERS)
Demonstrant tokom skupa podrške Ukrajini sa transparentom na kome su prikazani Putinov lik i natpis „Sankcije“, Bern, 24. februar 2022. (Foto: Reuters/Arnd Wiegmann)

U globalizmu, kao poslednjoj fazi kapitalizma, zapadna država postaje sredstvo u rukama multinacionalnih kompanija, tako što države političkim, pravnim i vojnim sredstvima osiguravaju kompanijama globalnu ekspanziju i dominaciju. Ekspanzivni karakter kapitalizma potiče otuda što on, po rečima Vernera Zombarta, „stremi ka beskonačnosti“ (Buržuj). Takvo svojstvo kapitalizma potiče od „beskonačnosti“ modernog tehničkog progresa i „beskonačnosti“ težnje za profitom kao osnovnim ciljem kapitalističkog sistema proizvodnje. Pri tome, obe „beskonačnosti“ već odavno egzistiraju u svetu objektivne zakonomernosti i kao takve ograničavaju slobodu konkretnog preduzetnika. Jednom preduzetniku je već za Zombartova života (1863-1941) bilo skoro neizvodljivo da svojom voljom dozira intenzitet poslovne aktivnosti.

Jednom rečju, kapitalistička privreda nikada, a posebno u epohi globalizma, nije trpela stege, kako unutrašnje moralne, tako ni spoljašnje u vidu državnih granica.

Iz perspektive početka druge decenije 20. veka zapadni kapitalizam je Zombartu nalikovao na „čudovište, nevezano lancima, koje bezumno juri po svim zemljama, rušeći sve što mu stane na put“. Nemački ekonomista nije verovao da se to „čudovište“, koje je „pokidalo gvozdene lance starih religija“, može okovati svilenim koncima „vajmarsko-kenigsberškog“ prosvetiteljstva. Bio je uveren da je u prirodi kapitalističkog duha, bez koga nema ni kapitalizma kao sistema, „položena težnja koja će ga iznutra razložiti i usmrtiti“.

Vođeno samoubilačkom težnjom ka beskonačnoj ekspanziji, Zombartovo „čudovište“ se ovih dana sudarilo s medvedom ruskog državnog suverenizma. Uključivanje zapadnih multinacionalnih kompanija u ekonomski rat protiv Rusije, kakav do sada nije viđen u svetskoj istoriji, jasno pokazuje da je politički Zapad uveren da od ishoda ruske vojne intervencije u Ukrajini zavisi opstanak zapadnog kapitalizma kao posebnog tipa društvene i privredne organizacije. Krah istočne ekspanzije zapadnog kapitalizma bio bi uvod u umiruću agoniju sistema koji ne može da opstane bez agresivnog širenja.

Shodno takvom karakteru rata koji kolektivni Zapad vodi protiv Rusije, Nemačka je, kao najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, dobila zadatak da Beogradu ispostavi ultimatum u ime zapadne pseudoimperije kapitala. Stoga 11. marta u Srbiju dolazi nova ministarka inostranih poslova iz redova Zelenih Analena Berbok (poseta se u međuvremenu desila, prim. NS). Berbokova će od Srbije pre svega zahtevati da zauzme „jasniju poziciju“ prema ruskoj intervenciji u Ukrajini, kako je to ovih dana potvrdio novi nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Zaracin. To jedino može da znači da će nemačka ministarka od Srbije tražiti da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Beograd, 11. marta 2022. - Predsednik Srbije Aleksandar Vucic sastao se sa ministarkom spoljnih poslova Nemacke Analenom Berbok, koja boravi u Beogradu u okviru dvodnevne posete Zapadnom Balkanu. Po zavrsetku sastanka dali su izjave zs medije. FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ bg
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok tokom konferencije za medije, Beograd, 11. mart 2022. (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Da će i ovog puta kolektivni Zapad upotrebiti „diplomatiju“ „štapa i šargarepe“ jasno je iz dve izjave. Najpre je Vučić upozorio da bi Srbiju napustile brojne zapadne kompanije da nije glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje Rusija. U isto vreme je izaslanik Zaracin poručio da je „ovo loše vreme da se bude neodlučan“, te da pretpostavlja „da i predsednik Vučić vidi da ruska opcija nije atraktivna“, jer „u Ukrajini se pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja“.

Jasno je da Nemačka u ime kolektivnog Zapada može ponuditi Vučiću samo ono što je Austrougarska 1881. mogla da ponudi Milanu Obrenoviću zaključenjem Tajne konvencije: da trampi nezavisnu spoljnu politiku Srbije za inostrane garantije sopstvene sigurnosti.

Za razliku od Istoka, na Zapadu ništa novo.

 

Naslovna fotografija: Mandel Ngan/AFP via Getty Images

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u