T. Vujić: Sankcije Rusiji pogubne za svetsku ekonomiju

Čelnici Svetske banke i MMF-a izašli su ovih dana s više nego sumornim predviđanjima globalnih posledica rusko-ukrajinskog sukoba i „bombardovanja” sankcijama i kontrasankcijama na liniji Zapad-Moskva

Rusija je danas najviše sankcionisana država u istoriji: jedanaesta ekonomija sveta trenutno je pod režimom više od 6.000 sankcija Zapada (2.754 uvedene pre „specijalne vojne operacije” u Ukrajini i 3.646 na snazi nakon 24. februara), objavila je u ponedeljak američka agencija za analizu globalnih rizika „Kastelum.AI”.

Koliko će aktere rusko-ukrajinskog sukoba, ali i ostatak sveta, koštati zapadne sankcije Moskvi, kao i uzvratne mere vlade Vladimira Putina?

Čelnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda Dejvid Malpas i Kristalina Georgijeva izašli su ovih dana s više nego sumornim predviđanjima globalnih posledica rusko-ukrajinskog sukoba i „bombardovanja” sankcijama i kontrasankcijama na liniji Zapad-Moskva.

„Globalnu ekonomiju čekaju velike negativne posledice. Najveći teret podneće siromašni. Kratkoročno, Ukrajina bi do kraja godine mogla da se suoči s padom BDP-a od 30 odsto ili više. Još veći uticaj na globalni BDP imaće ’ruske sankcije’”, procenio je u ponedeljak predsednik Svetske banke Dejvid Malpas u virtuelnom razgovoru s kolumnistom Vašington posta Dejvidom Ignacijusom.

Uveren da će ostatak sveta uspeti da nadoknadi deo snabdevanja uskraćenog aktuelnim trgovinskim ograničenjima prema Rusiji i razaranjima u Ukrajini, Malpas procenjuje da će globalnom agro-sektoru biti potrebno oko godinu dana da popravi snabdevanje iz domaćih rezervi i stabilizuje nabavke iz uvoza. Kad je reč o nafti, Malpas ističe da su Amerika, a s njom i Kanada i zemlje Zaliva, u prilici da znatno nadoknade prazninu posle smanjenja sibirskog izvoza nafte. Predsednik Svetske banke pritom je zdušni protivnik potrošačkog gomilanja zaliha hrane i benzina, kao i najava državnog ograničavanja izvoza pojedine robe.

„Pojedine zemlje najavile su da će obustaviti izvoz, postoji spisak: Rusija, Srbija i drugi. Mi svakako ne bismo voleli da se to desi. Slično je bilo i tokom globalne krize s hranom 2008. godine. Prekid izvoza nije primeren odgovor globalnoj zajednici na svetsku krizu. Očekujem da će odgovor sveta suočenog s ovom katastrofom biti adekvatan kad je reč o povećanju snabdevanja. Amerika i druge razvijene zemlje imaju mogućnost da povećaju snabdevanje svetskog tržišta”, istakao je Dejvid Malpas.

U borbi s rastućim globalnim neizvesnostima predsednik Svetske banke „običnim” ljudima savetuje da veruju u budućnost.

„Treba znati da je globalna ekonomija dinamična i da će njihove potrebe biti zadovoljene. Veći problem je to što će ljudi, kako u siromašnim tako i u razvijenijim zemljama, biti suočeni s promenama cena. Najbolje što ljudi mogu da urade jeste da imaju poverenje u budućnost, da rade svoj posao i pokušaju da budu što produktivniji”, veli Malpas.

S druge strane, Kristalina Georgijeva, izvršna direktorka MMF-a, procenila je u nedelju da Rusiju čeka „duboka recesija”, dok istovremeno „rat u Ukrajini znači glad u Africi i socijalne posledice za mnoge zemlje”.

Kako naći vezu između procena Svetske banke i MMF-a – prve da će svega na tržištu biti dovoljno, istina po nešto drugačijim cenama, i druge da mnoge države tek čekaju „socijalne posledice” zbog novog režima odnosa Zapada i Rusije i poziva narodu na „veru u budućnost”?

U međuvremenu, vlada nervoza na berzama energenata, strateških metala, žitarica, finansijskih derivata… zagledanim u dramatične promene cena sirovina i svega što je s njima povezano, zbog čega se ovih dana naveliko razmatraju lančane posledice isključivanja ključnog globalnog izvoznika nafte i pšenice s lavovskog dela svetskog tržišta.

„Ako sa svetskog tržišta isključite 13-15 odsto nafte, berze su na nepoznatom terenu. Posledice sankcija protiv Irana i Venecuele ne mogu se porediti s onim što bi se moglo desiti ako dođe do obustavljanja isporuka većeg dela ruske nafte. Povlačenje ’Šela’ i BP iz Rusije možda ostavlja ’utisak dobrog poteza’, ali će tek ostaviti neprocenjive posledice na berze”, upozoravaju na Volstritu.

Na vodećoj svetskoj berzi istovremeno su uvereni da „Putinov osvajački rat” inauguriše ne samo novu geopolitičku epohu (u kojoj EU troši mnogo više na odbranu, a NATO pronalazi svoju novu svrhu), već i novo ekonomsko doba. „Nastupa vreme u kojem bi se globalna trgovina mogla voditi između dva neprijateljska, sve manje povezana bloka”, pri čemu bi odnosi dve nuklearne sile mogli postati „sve napetiji i neizvesniji”, navodi američka agencija Blumberg procene Volstrita.

Rađanje novog globalnog poretka, u kojem Rusija i Kina umrežavaju odnose nasuprot Zapadu, temeljeći novu dominaciju na novoj proceni vrednosti energenata, strateških sirovina, zlata, bitkoina i juana, predskazuju i eksperti francuske banke Sosijete ženeral.

Koliko će Rusiju, Ukrajinu, Zapad, Afriku… koštati iskorak iz sadašnjeg „Breton Vuds” ustrojstva globalnog poretka, još se ne može ni naslutiti.

 

Autor Tanja Vujić

 

Naslovna fotografija: Rob Murphy/Handout via Reuters

 

Izvor Politika, 16. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u