Ирански нуклеарни договор

D. Bisenić: Pitanje iranske atomske bombe u senci ukrajinskog rata

Fokus celog sveta na rusko-ukrajinski sukob predstavlja veoma pogodno okruženje u kome bi iranski nuklearni program pao u zapećak, što bi Iran mogao da iskoristi. Ali, pažnja nipošto ne popušta Izraelu

Dok ceo svet prati dešavanja u Ukrajini, u toku je još jedan dramatičan događaj, ali na diplomatskom polju. U Beču se privode kraju pregovori o novom sporazumu o iranskom nuklearnom programu. Sve dok nije izbila kriza u Ukrajini, pregovori su stabilno napredovali ka konačnom sporazumu, koji je, što se Zapada u tom trenutku ticalo, zavisio samo od dobre ili ne baš tako dobre volje Iranaca. Pošto je Iran pokušavao da izvuče što više ustupaka, do pre samo nekoliko dana procenjivano je da su šanse da sporazum uskoro bude potpisan 50 odsto.

U prvih nekoliko dana rata u Ukrajini, činilo se kao da se razgovori u Beču održavaju gotovo u drugom svetu, iako su SAD i Rusija važne strane u pregovorima sa Iranom. Stekao se utisak da dve sile konfrontirane u jednom regionu mogu da sarađuju u drugom, ali bio je to varljiv utisak.

Razvoj događaja u proteklih nekoliko dana pokazao je da se ova dva hitna pitanja ne mogu razdvojiti, pogotovo što odnosi između Moskve i Vašingtona nisu bili ovako napeti od raspada Sovjetskog Saveza pre 30 godina. Uopšte nije jasno kako bi u aktuelnom stanju stvari dve sile mogle da predstavljaju jedinstven front u sprečavanju Irana da postane nuklearna sila.

Sankcije Rusiji i sporazum sa Iranom

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavio je 5. marta da će Rusija zahtevati pisane garancije od Sjedinjenih Država da sankcije koje su joj uvedene zbog Ukrajine neće „dirnuti u režim trgovinsko-ekonomskih i investicionih odnosa sa Iranom koji je postavljen u Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu (JCPOA)“, sporazumu o iranskom nuklearnom programu koji je postignut 2015. godine u Beču i iza koga je tada stalo pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države – plus Nemačka i EU, a koji se aktuelnim pregovorima u Beču nastoji oživeti.

U odgovoru, američki Stejt department je rekao da nove sankcije uvedene Rusiji nisu povezane sa nuklearnim sporazumom sa Iranom i da nemaju za cilj da utiču na njegovu primenu.

Iran je u prvom trenutku hladno reagovao na ovaj ruski zahtev. U Teheranu su ocenili da Rusija ovim potezom želi da osigura svoje pozicije u odnosima sa SAD i Zapadom koji se tiču Ukrajine, kao i da rusko pozivanje na JCPOA u kontekstu sankcija uvedenih Rusiji nije konstruktivan potez za nuklearne pregovore koji se vode u Beču. Drugim rečima, iranski zvaničnici su jasno stavili do znanja da žele da sporazum napreduje bez ruskog mešanja.

Iranski ministar inostranih poslova Hosein Amir-Abdolahjan rekao je da Iran „neće dozvoliti da bilo koji spoljni faktor utiče na nacionalne interese radi ukidanja sankcija“. Taj „spoljni faktor“ je sinonim za Rusiju.

Ruski zahtev je u početku naljutio Teheran, i činilo se da je pomogao Iranu i Vašingtonu da krenu ka dogovoru o nekoliko preostalih problematičnih pitanja, kako su rekle diplomate, ali niz javnih komentara iranskih zvaničnika koji je usledio, uključujući i onaj vrhovnog vođe Alija Hamneija, sugerisao je da se vetar iznenada okrenuo.

„Pristup SAD principijelnim zahtevima Irana, zajedno s nerazumnim ponudama i neopravdanim pritiskom da se sporazum brzo postigne pokazuje da SAD nisu zainteresovane za dogovor koji bi zadovoljio obe strane“, rekao je Hamneijev najviši bezbednosni zvaničnik Ali Šamkani.

„U odsustvu političke odluke SAD, razgovori postaju sve zapetljaniji iz sata u sat“, izjavio je Šamkani. Sjedinjene Države „nemaju volju da postignu snažan sporazum“, saopštio je Šamkani i dodao da SAD daju „neprihvatljive predloge  i insistiraju na brzom sporazumu sa lažnim izgovorima“.

Šamkani nije precizirao o kakvim se američkim zahtevima radi, ali njegov istup bio je u suprotnosti sa onim što su zapadni zvaničnici prethodno rekli – da je usaglašen konačni nacrt teksta sporazuma za koji su potrebna samo manja prilagođavanja, osim otvorenog pitanja o novom zahtevu Rusije za garancijama.

Sjedinjene Države su ponovile da nemaju nameru da udovolje ruskim zahtevima, za koje su rekli da nemaju nikakve veze sa pregovorima o Iranu i dodale da treba da se još reši mali broj otvorenih i teških pitanja kako bi se dogovor postigao. „Nemamo nameru da ponudimo Rusiji bilo šta novo ili specifično u vezi sa sankcijama, niti je bilo šta novo potrebno da bi se uspešno postigao sporazum o vraćanju potpunom poštovanju JCPOA-a“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs. „Blizu smo mogućeg dogovora. Stvarno se sve svodi na veoma mali broj otvorenih pitanja. Ali razlog zašto su ova konkretna pitanja nerešena je zato što su među najtežim“, rekao je Prajs.

Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan je zatim rekao da su ostala još dva do tri teška nerešena pitanja, ali i da Teheran sada zahteva promenu u redosledu sprovođenja sporazuma.

Čini se da je iranski zvaničnik sugerisao da je jedan od kamena spoticanja i dalje stepen do kojeg će biti povučene sankcije iranskoj elitnoj Revolucionarnoj gardi. „Ne može da se pregovara o nekim temama koje se odnose na naše nacionalne heroje“, rekao je on nakon razgovora sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom.

Iran je takođe rekao i da želi garancije da nijedan budući predsednik SAD više neće odustati od nuklearnog sporazuma.

S druge strane, bivši potpredsednik SAD Majk Pens rekao je da će, ukoliko Vašington pristane na novi sporazum i ako republikanci ponovo preuzmu vlast, „prvog dana pocepati svaki novi nuklearni sporazum sa Iranom“.

Benetova misija

Sve što se dešava u Beču s velikom pažnjom prati se u Jerusalimu. Izraelski premijer Naftali Benet iznenadno se pojavio kao ključni posrednik između Kijeva i Moskve, na zahtev ukrajinskog predsednika Zelenskog.

Nije jasno da li je Benetova poseta Moskvi u subotu 6. marta na bilo koji način povezana sa ruskom izjavom koja se odnosi na nuklearne pregovore sa Iranom, ali su se te stvari dešavale manje-više istovremeno.

Benet je bio prvi strani državnik koji se sreo s ruskim predsednikom posle 24. februara. Ovo putovanje subotom prvog ortodoksnog jevrejskog šefa izraelske vlade opravdano je u skladu s klasičnim rabinskim propisom „pikuakh nefeš dokheh šabat“ (spasavanje duša zamenjuje subotu).

Benetova neobična misija odmah je izazvala podeljene reakcije javnosti, kako u Izraelu tako i u inostranstvu. Komentari su se kretali od oduševljenih do podrugljivih, u zavisnosti od političkih opredeljenja komentatora.

Neki komentatori istakli su da Benet ima strateške i unutrašnje političke motive da preuzme ovu naizgled donkihotovsku misiju: očuvanje taktičke vojne saradnje Izraela sa Rusijom u Siriji; odbijanje poziva da se zauzme oštriji antiruski i proukrajinski stav; nastojanje da zaštiti i dalje veoma značajne jevrejske zajednice (i potencijalne imigrante u Izrael) i u Rusiji i u Ukrajini; i, naravno, rad na sopstvenom kredibilitetu međunarodnog državnika. Drugi komentatori su se više fokusirali na pitanje da li bi Benet zaista mogao da pomogne u pronalaženju neke vrste dogovorenog rešenja za sve strašniji rat koji besni između Rusije i Ukrajine.

Sudeći po ranijim stavovima Jerusalima o iranskom programu, može se pretpostaviti da ruska izjava koja se odnosila na nuklearne pregovore u Beču nije bila baš loša vest za izraelskog premijera.

Benet ne krije negodovanje Izraela suštinom sporazuma koji se sa Iranom sklapa u Beču i želju Izraela da na njega utiče. Obnovljeni sporazum je gori od prethodnog, smatra Benet, jer je „kraći i slabiji“ jer ograničava nuklearnu aktivnost Irana na samo dve i po godine.

Drugog marta, tokom Benetovog sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Izraelu, izraelski premijer je rekao da „sa zabrinutošću“ prati pregovore u Beču. Benet je tada upozorio da bi nuklearni sporazum o kojem se u Beču pregovara mogao da „naciji koja sponzoriše teroriste“ omogući da već od 2025. „instalira centrifuge za brže obogaćivanje uranijuma u širokom obimu u roku od nekoliko godina. Ova mogućnost je za nas neprihvatljiva.“

Šolc i Benet su se dogovorili o „početku nove strateške saradnje“ dve zemlje, a nakon razgovora o Ukrajini, Benet je rekao: „Gospodine kancelare, takođe smo dužni da obezbedimo da Iran nikada ne može da ima nuklearno oružje, kao ni mogućnost da ga nabavi“.

Šolc je na to odgovorio da razume zabrinutost Izraela, ali da novi nuklearni sporazum sa Iranom „ne može više da se odlaže“. Drugim rečima: koliko god da je dogovor loš, moramo ga potpisati. Ali obećao je: „Nemačka će uvek stajati na strani Izraela. Novi sporazum Nemačke i Izraela dolazi u formi dvogodišnjeg dijaloga o bezbednosnim i diplomatskim pitanjima“.

Iranska atomska bomba

Uprkos javno iznetom stavu Izraela, visoki zvaničnici u izraelskom bezbednosnom establišmentu nadaju se da će sporazum biti ubrzo potpisan pošto Iran sada obogaćuje uranijum vrtoglavom brzinom i približava se bombi.

U nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju utvrđeno je da Iran nastavlja da unapređuje svoj nuklearni program uporedo sa pregovorima u Beču i da se količina obogaćenog uranijuma koju poseduje skoro udvostručila od prethodnog kvartalnog izveštaja objavljenog u novembru 2021. godine. U najnovijem izveštaju, koji nije zvanično objavljen ali je procurio Rojtersu, količina uranijuma obogaćenog na nivou od 60 odsto iznosi 33,2 kilograma (73,2 funte), što je povećanje od 15,5 kilograma (34,2 funte) u poređenju sa prethodnim izveštajem. Za jednu bombu potrebno je 40 kilograma (88,2 funti) uranijuma obogaćenog do 90 odsto.

Izraelski bezbednosni establišment zainteresovan je da kupi vreme čak i putem lošeg sporazuma, kako bi mogao da obavi pripreme za neku drugu kredibilnu opciju sprečavanja Irana da se domogne nuklearnog oružja.

Izrael će stoga verovatno i dalje pokušati da utiče na sklapanje dogovora u Beču. Izraelski premijer Benet ima velike i snažne motive da time jednim udarcem ubije dve muve – da izvuče korist od svojih posredničkih napora da se uspostavi mir u Ukrajini i zaustavi najozbiljniji sukob koji je svet video poslednjih decenija, i da unapredi bezbednosne interese Izraela u Beču.

Iran je uvek poricao da namerava da napravi nuklearno oružje, ali sada se smatra da je samo nekoliko nedelja udaljen od stvaranja dovoljno visoko obogaćenog uranijuma za stvaranje atomske bombe, iako bi bilo potrebno još mnogo meseci da se ona i napravi.

Izrael ističe da je Iran jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i da je on malo zainteresovan za atomsku energiju, već da nastoji da se domogne nuklearne bombe kako bi uništio Izrael. Iranski lideri su se više puta zaklinjali da će „izbrisati Izrael s mape“, kako je rekao bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad 2005. godine.

U senci ukrajinskog rata

Fokus celog sveta na rusko-ukrajinski sukob predstavlja veoma pogodno okruženje u kome bi iranski nuklearni program pao u zapećak, što bi Iran mogao da iskoristi. Ali, pažnja nipošto ne popušta Izraelu.

Rusija, međutim, ima snažne motive da zaustavi sklapanje sporazuma. „Postoje dva razloga zašto sadašnji sporazum ne bi bio od koristi Rusiji“, kaže analitičar Međunarodne krizne grupe Ali Vaez, koji pomno prati pregovore. „Nuklearni sporazum sa Iranom dao bi Zapadu više prostora da izvrši pritisak na Rusiju, pošto bi se iranska nafta u tom slučaju pojavila na tržištu što bi smanjilo cenu nafte“. Jasno je da je Moskva pročitala ovu kalkulaciju i da ne želi da oslabi vlastite pozicije time što će dozvoliti da Iran bude upotrebljen protiv nje.

Evropski zvaničnici su ocenili da „zahtevi Rusije nisu sasvim jasni“ i da „prevazilaze okvire iranskog sporazuma“. Ako Rusija želi uveravanja da može da obavlja sve transakcije sa Iranom koje se zahtevaju u okviru sporazuma, to može da se omogući, ali ako su zahtevi mnogo širi, oni bi mogli da u potpunosti poništite dogovor.

Nije jasno ni koliko velika rupa u sankcijama bi bila stvorena ako bi Rusija dobila nešto od onoga što želi. Ako je reč samo o trgovinskim i komercijalnim odnosima sa Iranom, to možda i nije mnogo važno u poređenju sa uticajem drugih sankcija.

Ali među analitičarima postoje strahovi da je Iran spreman da žrtvuje dogovor i da nastavi da živi sa sankcijama kako bi umirio svog najvažnijeg saveznika.

„Dok očajnički traži ublažavanje sankcija, Iran ne može sebi da priušti da prkosi jednom od svojih najpouzdanijih saveznika i pristane da obnovi JCPOA bez Rusije“, smatra Ali Vaez.

Ukrajina je više puta od Izraela tražila veću podršku, ali Izrael pokušava da izbegne antagonizaciju sa Rusijom, koja ima snažno prisustvo u Siriji, gde Izrael sprovodi vojne akcije protiv grupa povezanih sa Iranom.

U petak je Žozep Borel proglasio pauzu u pregovorima. „Neophodna je pauza zbog spoljnih faktora“, napisao je Borel. „Konačni tekst je u suštini spreman i na stolu je. Kao koordinator, ja ću sa svojim timom nastaviti da budem u kontaktu sa svim učesnicima JCPOA i SAD kako bismo prevazišli trenutnu situaciju i zaključili sporazum“, saopštio je evropski visoki predstavnik za spoljnu politiku.

S druge strane, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Said Hatibzade rekao je da bi pauza „mogla da bude zamah za rešavanje preostalih pitanja pre obnavljanja sporazuma“.

Sada se sporazum u Beču nalazi u trouglu novih interesa koji su svi omeđeni ukrajinskom krizom: Rusija želi da njena trgovina i budući odnosi sa Iranom budu zagarantovani ovim sporazumom, Iran hoće sporazum, ali ne na štetu Rusije, dok Izrael iznenadno dobija važno mesto u pregovaračkom procesu između Moskve i Kijeva.

Trendovi su povoljni za Izrael: ohrabrujuće vesti stižu sa pregovora Moskve i Kijeva, dok su pregovori u Beču ponovo zakočeni.

 

Autor Dragan Bisenić

 

Naslovna fotografija: EU Delegation in Vienna/Handout via Reuters

 

Izvor oko.rts.rs, 17. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u