A. Telesković: Prve srpske žrtve u svetskom ekonomskom ratu su NIS, Železara i Er Srbija

Ukoliko do 15. maja Evropska unija ne donese drugačiju odluku, Naftna industrija Srbije više neće moći da uvozi naftu. Ne samo iz Rusije, nego niotkuda. Na udaru su i smederevska železara i Er Srbija

Nebrojano puta se u proteklih mesec dana, od kada u Ukrajini bukti rat, u srpskoj javnosti spominjao film Božidara Nikolića Tri karte za Holivud. U njemu tri dečaka, Čarli, Piter i Kosta, u vreme bipolarne podele sveta na Istok i Zapad koja se prelila i na Srbiju, ali i na njihove porodice, planiraju bekstvo iz svoje varošice.

Od podele na Istok i Zapad poslednjih nedelja pobegla bi i tri srpska privredna kapitalca. Ali su već pala kao žrtve svetskog ekonomskog rata izazvanog ratnim sukobima u Ukrajini.

To su kompanije koje značajno doprinose srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP) i koje su perjanice našeg privrednog rasta: Naftna industrija Srbije, železara HBIS Srbija i Er Srbija.

Sankcije na naftu

Ukoliko do 15. maja Evropska unija (EU) ne donese drugačiju odluku, Naftna industrija Srbije (NIS) neće moći da uvozi naftu. Ne samo iz Rusije, nego niotkuda. Jer, NIS ne kupuje sirovu naftu samo u Rusiji, već i na svetskim berzama i preko kompanija u regionu.

Međutim, epilog uredbe broj 2022/428, koju je EU donela 15. marta, mogao bi da bude da NIS van granica Srbije više ne može da kupi ništa. I nigde.

U uredbi se nedvosmisleno uvodi zabrana novih ulaganja u ruski energetski sektor, a zabrana se odnosi na opremu, tehnologiju, ali i usluge. Ovaj paket restriktivnih mera, inače četvrti po redu, zabranjuje kompanijama iz Evropske unije da obavljaju transakcije sa ruskim državnim kompanijama. Ali, dodatno, kompanijama iz Evropske unije nije dozvoljeno ni „poslovanje sa subjektima u trećim državama, koje su u većinskom vlasništvu sankcionisanih ruskih kompanija“. Baš taj deo uredbe odnosi se na nas.

Naime, na spisku sankcionisanih kompanija, kako može da se vidi u prilogu 9. ove uredbe, nalazi se 12 ruskih firmi, a ono što za nas nije dobro jeste što se među njima nalazi i Gaspromnjeft. Drugog februara 2009. godine Gaspromnjeft je kupio 51 odsto vlasništva u kompaniji NIS a.d, čime je naša naftna industrija postala zavisno društvo, čiji je krajnji vlasnik Ruska Federacija. Uz to, Gaspromnjeft je u martu 2011. godine, u skladu sa ugovorom o prodaji, kupio i dodatnih 5,15 odsto akcija čime je svoje učešće u NIS-u povećao na 56,15 odsto.

Uredba EU odnosi se na sve kompanije u kojima 12 pobrojanih ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto.

U praksi, to znači da posle 15. maja NIS ne samo da neće moći da kupi naftu iz Rusije, već neće moći da uvozi ni od hrvatskog Janafa, kompanije koja posluje u Evropskoj uniji, a na koju se ova restriktivna mera odnosi. Primera radi, Janaf je prošle godine sa NIS-om imao ugovor o isporuci 2,75 miliona (plus/minus 10 odsto) tona nafte. Kako je ranije govorio generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev, sirova nafta transportuje se sa ostrva Krk, iz luke Omišalj, i odatle ide do merne stanice Sotin (opština Vukovar). Naftu preuzima srpska kompanija Transnafta i doprema je u Rafineriju Pančevo na preradu.

Da je Srbija ovom Uredbom EU oštećena, predsednik Aleksandar Vučić nagovestio je kada je u petak, 18. marta, gostovao u „Prvoj temi“ na Prvoj televiziji. Kako je tada rekao, Srbija ima veliki problem sa uvozom nafte.

„Ljudi iz mog kabineta su danas imali sastanak, video konferenciju sa partnerima iz EU“, rekao je Vučić i dodao da se to ne tiče samo nafte, već i i mogućeg uvoza hemikalija, koje su neophodne za njenu preradu.

Po Uredbi EU zabranjene su sve transakcije, što znači da ako se u ovom prelaznom periodu do 15. maja ne nađe neko rešenje, NIS neće moći da posluje sa inostranstvom.

„Skladište u Smederevu je do čepa puno, da litar nafte ne uvezemo imamo rezerve za 87 dana“, rekao je predsednik Vučić.

Međutim, pitanje je šta će biti posle toga. Kako saznajemo, u toku su pregovori srpskih vlasti sa predstavnicima Evropske komisije.

Ova uredba, ipak, predviđa jedan izuzetak. Zabrana ne važi za ugovore sklopljene pre 15. marta. Ali samo u naredna dva meseca. Posle toga se suspenuduju svi ugovori. Za sve nove ugovore, uredba je već na snazi.

A koliko je NIS značajan za srpski BDP svedoči podatak da je 2020. godine ova firma imala poslovni prihod od 1,5 milijardi evra. Te godine ukupan srpski BDP iznosio je 46 milijardi evra, što znači da je jedna kompanija proizvela više od tri odsto BDP-a.

Smederevska železara

Od novih restriktivnih mera Evropske unije, na prvi pogled čini se da bi železara HBIS Srbija mogla profitira. Na nju se odnosi druga Uredba (broj 2022/434) kojom je EU preraspodelila rusku i belorusku kvotu za izvoz čelika na nekoliko zemalja, između ostalih i Srbiju.

Međutim, pitanje je hoće li Srbija sada uspeti da izveze dozvoljene količine čelika, jer smederevska železara ima problema sa nabavkom sirovina. Rudu gvožđa koju koristi za proizvodnju čelika srpska čeličana uvozi iz Ukrajine. Kako pokazuju podaci Privredne komore Srbije, prošle godine je iz ove zemlje uvezeno rude gvožđa u vrednosti od oko 100 miliona dolara. Rudu gvožđa u nešto manjem obimu uvozimo i iz Rusije. Međutim, transport robe sa ova dva tržišta je sada otežan ili u prekidu, pa železara sirovine pokušava da nabavi na trećim tržištima, gde takođe ima problema u transportu .

Inače, kvote na izvoz čelika uvedene su još 2019. godine i one nemaju veze sa Rusijom, već sa Kinom. Tačnije, jeftin kineski čelik tada je zapljusnuo Evropu, pa je Evropska komisija donela mere kojim je ograničenim uvozom štitila domaće tržište.

Brisel nam je kvote na izvoz čelika uveo u februaru 2019 . godine na predlog „Evrofera“, moćnog lobističkog udruženja evropskih proizvođača čelika. Prema globalnog kvoti, sve zemlje trećeg sveta do kraja juna 2019. godine mogle su da izvezu samo 3,3 miliona tona čelika. Kasnije je ta kvota nekoliko puta povećana.

Kinezi su upravljanje železarom u Smederevu preuzeli 2016. godine i vrlo brzo počeli dramatično da povećavaju izvoz. Već 2017. godine izvoz čelika u Evropu je dostigao milion tona, što je u odnosu na prethodnu godinu predstvaljalo povećanje od oko 30 odsto.

Zbog ove kineske ekspanzije, Evropska komisija je tada i Srbiji uvela kvote za izvoz, koje su se odrazile i na proizvodnju u Smederevu. To nedvosmisleno pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik. Prve godine uvođenja kvota (2019) proizvodnja čelika u Smederevu bila je tek neznatno manja u odnosu na 2018. godinu i iznosila je nešto manje od dva miliona tona. Međutim, već sledeće 2020. godine ukupna proizvodnja pala je na 1,5 miliona tona.

Sada, kada je Evropa suočena sa nedostatkom čelika za sopstvenu industriju, ruske kvote za izvoz rasporedila je zemljama trećeg sveta uključujući i Srbiju. Pitanje je, međutim, koliko će Srbija uspeti da izveze čelika, ako ima problem prilikom uvoza rude gvožđa. A bez gvožđa nema ni čelika.

Inače, ukupni poslovni prihodi ove kompanije 2020. godine, što je najnoviji podatak na Agenciji za privredne registre, iznosili su oko 570 miliona evra. A koliki udarac su briselske kvote bile za železaru u Smederevu možda najbolje pokazuje podatak da su 2019. godine poslovni prihodi ove kompanije iznosili oko 790 miliona evra. Što je samo dokaz da u trgovinskim ratovima velikih sila stradaju privredni kapitalci malih ekonomija.

Er Srbija

Treća kompanija koja bi po ovom osnovu mogla da uknjiži gubitke je Er Srbija. Nakon zaustavljanja avio-saobraćaja između Rusije i Zapada bila je jedna od retkih kompanija koja je letela za Moskvu i nazad, čak je i udvostručila broj letova. Međutim, pojedini poslanici Evropskog parlamenta, poput Urmasa Paeta iz Estonije, tražili su da se Er Srbiji zabrani da leti u vazdušnom prostoru Evropske unije, zbog toga što ignoriše evropske sankcije Rusiji. Čule su se i optužbe da Srbija „zarađuje na ukrajinskoj krvi“.

Nakon toga broj letova je vraćen na staro, međutim dojave o podmetnutim bombama na letovima Er Srbije gotovo da prate i red letenja za Moskvu. A troškovi za Er Srbiju se kumuliraju uzaludnim podizanjem i spuštanjem aviona.

Poslovni prihodi Er Srbije 2020. godine iznosili su oko 122 miliona evra, što je više nego dvostruko manje nego 2019. godine, što je je posledica korona krize. Te godine država je Er Srbiju subvencionisala sa 6,7 miliona evra, ali uprkos tome kompanija je te godine poslovala sa gubitkom.

Kao u filmu Tri karte za Holivud za male – Čarlija, Pitera i Kostu – nema života tamo gde se veliki svađaju na koju će stranu. Vozom za Holivud, a ni za Brisel, ovih nedelja ne ide se preko Moskve. Za tri mala srpska kapitalca nema karata u jednom pravcu ni na Istok ni na Zapad. A izgleda da nema ni života bez voznog reda koji ide na obe strane.

 

Autor Anica Telesković

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/NIS Srbija

 

Izvor oko.rts.rs

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u