Ove godine navršava se 50 godina od rušenja Crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, u kojoj su bili sahranjeni zemni ostaci mitropolita Petra Drugog Petrovića Njegoša.
Na tom mestu postavljen je monumentalni mauzolej prema idejnoj zamisli i projektima hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, a po porudžbi tadašnje vlade, odnosno najužeg političko-partijskog vrha tadašnje Crne Gore. Početak ove akcije, protivno Njegoševom amanetu da u njemu počiva, označio je otpočinjanje institucionalne desrbizacije Njegoša i procesa istorijskog revizionizma.
Naučni radovi o uzrocima i posledicama jedne od najsramnijih odluka komunističkih vlasti Crne Gore našli su se u zborniku „Sumrak Lovćena“, u izdanju „Svetigore“, promovisanom u nedelju uveče u Gradskoj kući u Nikšiću. Tom prilikom, istoričar Tomaš Damjanović ocenio je da su Lovćen i crkvica na njegovom vrhu smatrani simbolom Crne Gore, a njihovo simboličko zauzimanje bilo je potvrda stvarne vlasti nad Crnom Gorom koja se kroz istoriju ostvarivala rušenjem ili preuzimanjem ovog njenog zaštitnog znaka.
– Njegoševa kapela nije bila pošteđena ni tokom Prvog i Drugog svetskog rata, a preuzimanjem vlasti komunisti se posvećuju ideji o izgradnji Mauzoleja. Zavod za zaštitu spomenika kulture Crne Gore dao je u februaru 1969. odobrenje Opštini Cetinje da izmesti kapelu, međutim, ona je 1972. porušena do temelja. Pet decenija kasnije ima inicijativa za obnovu kapele koje ne podrazumevaju rušenje mauzoleja, ali tako skromni zahtevi i dalje ne nailaze na prihvatanje – naveo je Damjanović.
Dodao je i da Mauzolej ne samo da predstavlja ideju rušenja tradicionalne Crne Gore već i pravoslavlja u njoj:
– Mislim da SPC u Crnoj Gori nije bezbedna dok god se kapela ne vrati na svoje mesto.
Teolog Miloš Nenezić je kazao da je za biblijskog čoveka planina mesto gde se postaje bliže Bogu. Njegoš, zato, i bira Lovćen za mesto svog počinka.
– Lovćen je s jedne strane za Crnogorce svetilište, mesto Božije blizine, a s druge osa njihovog srpskog identiteta. Zato rušenje kapele nije bilo ništa drugo nego etnički genocid i njeno prinošenje na žrtvenik idola bratstva-jedinstva kako bi se Crnogorcima potisnula svest o pripadnosti srpskom narodu – poručio je Nenezić.
Publicista Jovan Markuš je podsetio da postoji dokument Zavoda za zaštitu spomenika kulture Crne Gore iz 1961. koji je crkvu i Njegoševu grobnicu proglasio zaštićenim spomenikom kulture, da bi osam godina kasnije odlučio da se crkva i grobnica premeste, a ne poruše.
– Ovo nam daje mogućnost rešenja: onaj ko je dozvolio da se lovćenska crkva izmesti, sada treba da je izgradi o državnom trošku, tamo gde kaže Crkva. Postoji i mesto kada se izađe iz tunela tačno ispred Mauzoleja gde može da se pogigne kapelica – naveo je Markuš.
Tekstovi u kojima je odluka o rušenju Njegoševe kapele ocenjena kao skandal pojavili su se i u mnogim inostranim listovima (Korijere dela sera, Mond, Figaro), a svoj glas protiv te odluke dali su i poznati francuski pisci Andre Malro, Žan Kasu i Pjer Emanuel, kao i čuveni kardinal Tiseran.
Časopis Umetnost zabranjen 1971.
Rušenje jednog i podizanje drugog nadgrobnog spomenika Njegošu pokrenulo je mnoga pitanja: etička, estetka, duhovna, istorijska, ideološka, identitetska. Kao plod široke polemike koja je imala učesnike ne samo u Crnoj Gori i Jugoslaviji već i u nekim evropskim zemljama poput Francuske, nastao je posebni broj časopisa Umetnost u kome je sabran najveći deo građe kao i neka dokumenta relevantna za ovo pitanje. Časopis je izašao 1971. ali je ubrzo i zabranjen. Fototipsko izdanje ovog časopisa pojavilo se tek 1989. pod naslovom Sumrak Lovćena po Lubardinoj slici. Izdavačka ustanova naše Mitropolije „Svetigora“ objavila je ovaj zbornik pod istim naslovom dopunjen sa nekoliko tekstova. I, evo, on je pred nama – kazao je sveštenik Miodrag Todorović.
Skrnavljenje
Osim bačenog kamenja na Ivanovim koritima delovi lovćenske crkve se nalaze i u kotlarnici SO Cetinje! Preko reljefa Svetog Đorđa koji se nalazio na ulazu u kapelicu, a takođe je završio u kotlarnici, prosut je mazut, dok su u dvorištu Biljarde razbacani delovi Njegoševe grobnice – rekao je Markuš i podsetio da je najviše replika kapelice na Lovćenu podignuto u Budimljansko-nikšićkoj eparhiji, nekoliko u Srbiji i RS, a započete su na Karpatima u Slovačkoj i u Americi.
Autor V. Kadić
Naslovna fotografija: spc.rs
Izvor Večernje novosti, 22. mart 2022.
BONUS VIDEO:
