U srpskoj energetici poslednjih godina gotovo da je važilo pravilo: samo od Boga i Milorada Grčića zavisilo je kolika će biti proizvodnja struje. Ove godine sve to je stiglo na naplatu.
Ono što se dogodilo u jednom trenu, u noći između 12. i 13. decembra, ovih dana je prodrmalo srpske nacionalne račune. To je noć kad je u Obrenovcu padao sneg, a u Termoelektranu „Nikola Tesla“ stigao tovar mokrog uglja iz Kolubare, pomešanog sa jalovinom. I to je noć kad su jedan po jedan ispadali blokovi u TENT-u, srcu srpskog elektroenergetskog sistema.
Ono što ovih dana objavljuje zvanična statistika jednim delom je i kapitalni gubitak lanjskih obrenovačkih snegova koji su te hladne decembarske noći kvasili ugalj i jalovinu. Ali Bog i vremenske prilike nisu jedini krivci za to. Evo i zašto.
Republički zavod za statistiku, objavio je nedavno da je industrijska proizvodnja u januaru smanjena 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Kada se dalje raščlani ovaj podatak vidi se i šta je bio glavni uzrok tog pada. U sektoru snabdevanja elekričnom energijom ostvaren je pad od čak 18,7 odsto. I tu se vidi koliki je bio strujni udar EPS-a na ukupan januarski rezultat srpske industrije.
Da je to bila „presudna komponenta izrazitog pada industrijske proizvodnje“, piše i Stojan Stamenković u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Šok od milijardu evra
Pad proizvode u EPS-u praznio je i skladište gasa Banatski dvor, jer su probleme u TENT-u pokušali da „ispeglaju“ pet puta većom proizvodnjom struje na gas. Na tu činjenicu upozorio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, učestvujući na Kopaonik biznis forumu. EPS je, kako je rekao, od jula do decembra za trećinu povukao više gasa iz skladišta Banatski dvor nego obično. Profesor Petrović je čak je izneo i procenu koliko nas je sve to koštalo.
„Od oktobra 2021. godine do marta 2022. godine za nabavku struje potrošeno je 500 do 600 miliona evra“, rekao je Petrović. EPS je i pre zime uvozio struju.
Srbijagas je na uvoz gasa potrošio 400 do 500 miliona evra, procena je Fiskalnog saveta, što znači da nas je prethodni energetski šok koštao oko milijardu evra.
O koliko velikom šoku je reč svedoči i podatak da je 2021. godine proizvodnja struje u termoelektranama bila najmanja u poslednjih 10 godina: pad za skoro 3.000 gigavat-časova, što je za desetinu manje nego 2020. godine. Zbog pada proizvodnje ove zime kupovali smo struju po rekodnim cenama većim od 200 evra po megavat-satu, a bilo je dana kad smo plaćali i 300 do 400 evra. Stara cena struje bila je od 40 do 50 evra po megavat-satu.
„Faktor Grčić“ vrlo često je u svojim izveštajima spominjao i Međunarodni monetarni fond. Naravno, ne spominjući ime bivšeg v. d. direktora EPS-a Milorada Grčića, zvaničnici Fonda godinama su pisali o problemima u upravljanju i planiranju ovom kompanijom. Tako je bilo i ovoga puta. Posle završene druge revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Fondom, MMF je saopštio: „Nedavni poremećaji u domaćoj proizvodnji električne energije pokazali su hitnost rigorozne reforme u glavnim energetskim kompanijama“, navodi MMF u svom saopštenju.
Inače, Milorad Grčić smenjen je na sednici Vlade 15. januara, a skoro dva meseca kasnije (3. marta) na poziciju v. d. direktora imenovan je Miroslav Tomašević. Da će on biti novi v. d. direktor EPS-a bilo je jasno na Nikoljdan kada je Tomašević kao izvršni direktor za proizvodnju električne energije gostovao u emisiji „Hit tvit“ na Televiziji Pink.
Jedne noći u decembru
O uticaju EPS-a na nacionalne račune pišu i autori Kvartalnog monitora, publikaciji koju izdaje Ekonomski fakultet. Pa tako profesor Milojko Arsić, urednik ovog biltena, piše kako je struja iz uvoza prethodnih meseci podmirivala 10 do 15 odsto domaće potrošnje.
„Potreba za velikim uvozom električne energije posledica je pada proizvodnje struje u termoelektranama do koga je došlo usled višegodišnjeg lošeg upravljanja EPS-om, što ima za posledicu periodične nestašice uglja i povremene havarije“, piše Arsić.
Međutim jedna decembarska noć u Obrenovcu pomrsiće još neke nacionalne račune. Tako Arsić piše kako će rast cena i uvezenih količina gasa i električne energije direktno uticati na povećanje spoljno-trgovinskog deficita, smanjenje deviznih rezervi, manji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i povećanje inflacije u Srbiji.
Nedavno, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je kako su cene u Srbiji u februaru porasle 8,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine i da se to dogodilo zbog prelivanja rasta cena hrane i energenata na ostale proizvode i usluge.
„Narodna banka Srbije ne može da smanji svetsku cenu nafte ili drugih energenata“, s pravom je rekla guvernerka Tabaković.
Međutim, da EPS zimus zbog havarije u TENT-u nije morao da uvozi skupu struju, glavobolja guvernerke Jorgovanke Tabaković bila bi manja. Pogotovo što su i Srbijagas i EPS zbog uvoza energenata menjali dinare za evre, što je pravilo pritisak na kurs.
Nacionalna valuta ostala je stabilna i sve vreme se kretala između 117 i 118 dinara za evro, ali je NBS od oktobra do danas na odbranu dinara iz deviznih rezervi potrošila 1,4 milijarde evra.
Bilans EPS-a
EPS je, inače, vrlo važna kompanija i u BDP-u učestvuje sa 2,6 odsto. U periodu od 2015. do 2017. godine ovo preduzeće konstantno je imalo dobit od oko 50 miliona evra. Međutim, na kraju 2018. godine, kompanija je poslovala sa gubitkom od 11 miliona evra, a već sledeće 2019. godine gubitak je povećan na 50 miliona evra.
Sledeće, 2020. godine, poslovanje EPS-a vratilo se u pozitivnu zonu. Tada je ostvarena dobit od 100 miliona evra. Finansijski izveštaj za prošlu godinu u bazi Agencije za privredne registre biće objavljen tek u drugoj polovini godine, ali je već sada sasvim jasno da novi v.d. direktor Miroslav Tomašević neće moći da se pohvali bilansom uspeha svog prethodnika Milorada Grčića.
A šta su glavni problemi s kojima će biti suočen novi v.d. direktor Tomašević, u iščekivanju svog naslednika koji bi trebalo da se izabere na konkursu, vidi se u tekstu koji su za najnoviji broj MAT-a potpisali Evdard Jakopin i Nataša Čokorio.
„Elektroenergetski sistem Srbije suočen je sa sve većim tehnološkim i ekološkim izazovima. Da bi mogao da se uhvati sa njima ukoštac, neophodna je reorganizacija i transformacija EPS-a, kako bi se ubrzalo rešavanje nagomilanih strukturnih problema koji decenijama opterećuju njegovo poslovanje. Komparativna analiza je samo potvrdila već detektovane žarišne strukturne probleme EPS-a: višak i struktura zaposlenih, raskorak između produktivnosti i zarada i posebno, hronična podinvestiranost“, navodi se u ovom tekstu.
Oluja iz Ukrajine
Iz jedne energetske oluje, EPS, ali i ostale srpske energetske kompanije, odmah su uletele u drugu. Rat u Ukrajini na globalnim berzama izazvao je energetski tornado, naročito kada je reč o ceni gasa.
„Efekat rasta cene gasa na Srbiju je naročito snažan usled toga što je veliki deo potrošnje u zimskim mesecima pokrivan uvozom gasa po berzanskim cenama, što je posledica kašnjenja u proširenju domaćeg skladišta gasa, ali i potrošnje rezervi gasa za proizvodnju struje usled problema u EPS-a, pre nastupanja ukrajinske krize“, piše Milojko Arsić u Kvartalnom monitoru.
Za EPS je dodatni problem i to što je cena struje porasla čak i pre rata u Ukrajini i što sada nema dileme da će se ove godine iz budžeta finansirati problemi u poslovanju srpskih elektroenergetskih kompanija. Ako već i nisu.
Ono što se za sada zna jeste da je EPS uvoz struje finansirano tako što je uzeo kredit kod komercijalnih banaka u iznosu od oko 300 miliona evra, za koji je država garantovala. Uostalom, ta odluka javno je dostupna na sajtu Vlade Republike Srbije. Što znači da ako ovo preduzeće ne bude moglo redovno da izmiruje svoje obaveze prema bankama, ta obaveza će pasti na teret poreskih obveznika.
Svake godine ministar finansija Siniša Mali hvalio se suficitom u januaru. I po tome nije bio jedini. Januarski suficit u budžetu neobična je pojava baš kao i sneg koji je u decembru „iznenadio“ Obrenovac. Dakle, dolazi sezonski.
Ali, to nije bio slučaj ove godine. U januaru ove godine budžet je bio u deficitu od osam milijardi dinara. Iz tabele u ekselu koju redovno objavljuje Ministarstvo finansija ne vidi se pouzdano zašto je to tako.
Ali možda Bog, Grčić i lanjski obrenovački snegovi znaju nešto o tome.
Autor Anica Telesković
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/RTV Mag
Izvor oko.rts.rs, 23. mart 2022.
BONUS VIDEO:
