WASHINGTON, DC - MARCH 26: The Russian Federation flag flies in front of its embassy March 26, 2018 in Washington, DC. The United States government announced Monday that it will expel 60 Russian intelligence officers and order the Russian government to close its consulate in Seattle in response to Russia's alleged attempt to murder a former spy living in the United Kingdom. (Photo by Chip Somodevilla/Getty Images)

Nova S: Brisel poručio Srbiji da mora da se oslobodi ruskih firmi

„Prva crvena linija se odnosi na Gasprom i druge ruske državne, paradržavne i tajkunske kompanije. Za njih više nema mesta u EU, pa tako ne može da bude ni u Srbiji“, navodi izvor Nove S

Najvažnije države članice EU postigle su prećutni dogovor, zajedno sa čelnicima EU, da ne podižu ton oko odnosa Srbije sa Rusijom i da ne stavljaju ultimatum Beogradu oko uvođenja sankcija Moskvi do završetka izbornog procesa u našoj zemlji.

U razgovoru sa nekoliko različitih izvora u državama članicama EU i NATO, stiče se utisak da na Šumanovom trgu i Zaventemu vlada prilično snažno uverenje da će se Srbija opredeliti da sledi politiku EU prema Rusiji i da će uraditi ono što mora (izbacivanje ruskih kompanija iz Srbije), a da neće napraviti ono što ne sme (destabilizacija Zapadnog Balkana).

– U EU postoji razumevanje za Srbiju i njenu specifičnu poziciju, ali samo do 4. aprila, odnosno završetka izbora. Ako predsednik Aleksandar Vučić i njegova stranka pobede na izborima, očekuje se da Srbija uskladi svoju politiku sa EU prema Ruskoj Federaciji već u drugoj nedelji aprila, dok će, ako pobedi opozicija, taj rok biti produžen do formiranja nove vlade – rekao je za naš list visokopozicionirani izvor u jednoj od vodećih članica EU.

Međutim, diplomatski izvor „Nove“ u Briselu, odlično upućen u dosije odnosa Srbije i EU, podvlači da vlast u Beogradu već sada zna koje su crvene linije EU i njenih vodećih članica, odnosno šta Beograd mora da uradi i šta ne sme sebi da dozvoli da bi izbegao ozbiljne posledice u odnosima sa EU, uključujući i sankcije.

– Prva crvena linija se odnosi na „Gasprom“ i druge ruske državne, paradržavne i tajkunske kompanije. Za njih više nema mesta u EU, pa tako ne može da bude ni u Srbiji, imajući u vidu da je ona, praktično, kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju deo ekonomskog prostora EU. Beograd mora da pronađe modus kako će da se oslobodi svih ruskih firmi na svojoj teritoriji. Jedini eventualni popust, u tranzicionom periodu, mogao bi da bude da država ili neka srpska ili zapadna kompanija preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om, odnosno da kupi od „Gasproma“ sedam ili više odsto akcija („Gasprom“ poseduje 56,15 akcija NIS-a), ostavljajući „Gasprom“, privremeno, kao manjinskog vlasnika. Sva pravna lica sa većinskim ruskim vlasništvom u Srbiji će biti stavljena pod sankcije i neće moći da posluju ni sa jednom drugom kompanijom – precizirao je naš dugogodišnji kontakt u evropskim institucijama.

Evropska unija, naravno, neće ostaviti Srbiju na cedilu ako se bude pridružila sankcijama prema Ruskoj Federaciji

Sledeća crvena linija se odnosi na “izvoz” nestabilnosti u regionu. EU i NATO su, zasada, oprezni. ali nisu u alarmiranom stanju kada je u pitanju bezbednost u zapadnobalkanskom ataru. Štaviše, u Severnoatlantskoj alijansi više briga zadaje vlast Milorada Dodika u Republici Srpskoj i pojedine rusofilske strukture u Crnoj Gori nego prilike u Srbiji.

Ruski uticaj na vlast u Beogradu, prema izvoru našeg lista u Zaventemu, nije sistemske već pojedinačne prirode. Drugim rečima, Moskva ima u šaci pojedince u vlasti ili oko vlasti u Beogradu, ali nije u stanju da kontroliše ni kapilarno, ni dubinski, a ni krovno vlast u Srbiji.

Eventualni pokušaj destabilizacije Kosova, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, ne bi bio rezultat smišljene akcije zvaničnog Beograda već devijantnih delova vlasti. To je razlog zašto vlada umereni optimizam da će Beograd iskoristititi ukazanu priliku da izađe na kraj sa malignim rusofilskim elementima.

U svakom slučaju ako bi Srbija prešla pomenute dve “crvene linije” potezi EU i njenih članica bi bili iznivelisani. Ne bi se krenulo odmah sa sankcijama. Počelo bi se sa upozorenjima, pa sa zaustavljanjem pregovora, obustavljanjem finansijke pomoći i investicija iz EU i njenih institucija, pa bi se tek onda prešlo na konkretne sankcije.

 

Autor Željko Pantelić

 

Naslovna fotografija: Chip Somodevilla/Getty Images

 

Izvor Nova S, 24. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u