Obeležena 23. godišnjica NATO agresije na SR Jugoslaviju

Tokom 78 dana bombardovanja SRJ bilo je čak 2.300 vazdušnih udara, oko trideset dnevno. Bačeno je 22.000 hiljade tona projektila, među kojima 37.000 hiljada zabranjenih, kasetnih bombi, bombe sa osiromašenim uranijumom

Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da je osnovna poruka na godišnjicu NATO agresije da „dželate ne mrzimo, ali ne dozvoljavamo da se naše žrtve zaborave, kao ni taj zločin”.

„Bolje je da ćute oni iz inostranstva, koji su u tome učestvovali, a danas slavodobitno govore o svojim uspesima iz 1999. Da se postide i nađu neko mesto da se pomole za one divne ljude i decu koju su pobili”, rekao je Vučić za TV Pink, potvrdivši da misli na bivšeg komandanta NATO-a Veslija Klarka.

Vučić je naglasio da nema ozbiljnog čoveka u svetu koji poštuje međunarodno pravo, a da se ne stidi bahate agresije 19 zemalja na Srbiju.

„Mnogo su lagali, gde je taj ‘Aušvic’ o kojem je nemački ministar tada govorio”, naveo je Vučić, prenosi Beta.

On je rekao da „postoji jedna zemlja u Evropi nepokorenog srca koja će uvek da baštini slobodu i da je ljubi više od svega – a to je naša Srbija”.

Moramo da negujemo kulturu sećanja zbog budućnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija mora da gaji, neguje kulturu sećanja na svoje heroje, jer ako to ne činimo, nemamo na osnovu čega da zahtevamo dobra i velika dela od drugih.

Vučić je danas u Kruševcu otkrio spomenik potpukovniku Veljku Radenoviću – Đeneralu, heroju iz sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, i tom prilikom rekao da je time ispravljena istorijska nepravda.

On je za TV Pink, na pitanje zašto se toliko čekalo da se odužimo heroju, rekao da to nije slučaj samo sa Radenovićem, već sa mnogim herojima.

„Mi smo čekali više od 75 godina da jasenovačke žrtve dobiju kej, ulicu, bilo šta u Beogradu. U glavnom gradu Srba, 75 godina je bilo potrebno da se setimo da postoji Jasenovac, o herojima sa Košara da ne govorim, o Veljku Radenoviću…”, rekao je Vučić, javlja Tanjug.

Predsednik je poručio da ako ne gajimo i negujemo kulturu sećanja, čime ćemo i na osnovu čega onda zahtevati od drugih u budućnosti bilo kakva dobra i velika dela.

„Ne mislim samo na viteštvo, ratništvo, već i graditeljstvo, na doprinose u kulturi, umetnosti, svemu”, rekao je Vučić.

On je u Kruševcu posetio i manastir Naupare, koji je po predanju gradio despot Stefan Lazarević, a 1835. obnovio knez Miloš Obrenović.

„Imamo mnogo divnih manastira, ali ovaj je poseban i treba da pomognemo malo, da bi još više ljudi dolazilo”, rekao je Vučić.

Cene naftnih derivata moraće da rastu i u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da cene energenata rastu svuda u svetu i da će i u Srbiji cene svih naftnih derivati morati da rastu, jer to uopšte ne zavisi od nas, kao i cena gasa.

On je u izjavi za Pink iz Kruševca naglasio i da je zahvalan portparolu Kremlja Dmitriju Peskovu koji je rekao da će zabrinutost Srbije zbog plaćanja gasa u rubljama biti prioritet za Rusiju.

„Hvala Peskovu na tome, jer su ruski mediji objavili čim sam rekao da je za nas problem plaćanje u rubljama, zbog nestabilnosti valute. Hvala Peskovu na brizi i nadam se da ćemo i to uspeti da rešimo”, rekao je Vučić.

Na pitanje da li građani treba da brinu zbog nestašica roba i kako to da mi imamo, a drugi nemaju Vučić je rekao da su nam nešto dali Bog i vredne ruke seljaka, a za nešto se snalazimo, prenosi Tanjug.

On je istakao da imamo dovoljno i šećera i soli i svega ostalog, kao i da je rešen problem nabavke mleka u prahu i svih drugih vitalnih proizvoda i da ljudi ne treba da brinu.

Na pitanje kada je odlučio da se povećaju robne rezerve, Vučić je naveo da je to bilo u novembru i početkom decembra, ali kaže da je trebalo ranije. Napominje i da Kina pojačava nabavku uglja da bi sprečavali dalji strhoviti rast cene električne energije.

„Građani ne treba da brinu, ali ne mogu da se smejem, nije mi do toga. Nadam se da će biti dovoljno mudrosti da se završi sukob i taj jezik koji nema veze sa diplomatskim jezikom i državama i kompanijama”, rekao je Vučić i istakao da nikada nije video tu vrstu histerije, uključujući i sve strahote korone.

On je izrazio bojazan da sve ovo što se dešava nije ni blizu onog što smo videli i kako kaže „plašim se da sam u pravu, ali nadam se da nisam”.

Srbija gotovo svega ima dovoljno

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da Srbija ima dovoljno pšenice, kukuruza, suncokretovog semena, ulja i ukazuje da svi traže od nas sada veće količine pšenice i kukuruza.

„Svi traže veće količine pšenice i kukuruza, iako imaju manje stanovnika, zbog odliva građana. Traže i suncokretovog semena, i suncokretovog ulja. Danas smo imali prve razgovore, i sada ćemo na Jastrepcu imati sastanak jer smo otkrili tri ugovora koja su antidatirana, negde je povećana količina šećera i brašna naknadno, a u tome su učestvovale naše i inostrane firme”, objasnio je on.

Preneo je, u izjavi za Pink, da u rezervama Srbija ima ukupno 800.000 tona pšenice, od čega 60.000 tona u robnim rezervama.

„Zahteve koje smo dobili veće su od 400.000 tona, a došli su zahtevi iz okolnih zemalja i Italije. Računamo da će 620.000 hektara pšenice biti posejano, i imaćemo opet više nego dovoljno u avgustu za domaće potrebe”, objasnio je on.

Vučić je kazao da kukuruza u rezervama Srbija ima milion tona, a zahtevi su stigli za 650.000 tona, što je mnogo više nego prošle godine i što je ugovorima stvarno potpisano.

„Kukuruza očekujemo da će biti posejano na milion hektara, i da ćemo dobiti između 6 i 7 miliona tona, a naše potrebe su 3,6 miliona tona za ljude i stoku. To je oko polovina naše proizvodnje”, rekao je on, javlja Tanjug.

Vučić je kazao da vidi ogromne potrebe za suncokretovim uljem, gde očekuje da ćemo imati proizvodeno oko 232.000 tona, a naše potrebe su do 80.000 tona.

„Ljudi ne treba da brinu u Srbiji imamo svega dovoljno za nas. A seljaci će dobiti bolju cenu kada budu prodavali. Loše je što situacija izaziva švercere i nakupce koji pokušavaju da zarade veliki novac, a to ne možemo dozvoliti jer ne znamo koliko će da traje ova situacija. Tako da ćemo najveći deo ponovo čuvati za nas. Biće sve pod kontrolom”, poručio je on.

Preneo je da je vlada danas donela odluku o isporuci 27.000 tona pšenice i brašna Albaniji, kao i značajne količine kukuruza.

Pošto u Albaniji ne mogu da prime 35.000 tona kukuruza, prema njegovim rečima, jedan deo ostaje na čuvanju u našim skladištima.

„Oni su iz Otvorenog Balkana, a dobili smo i zahteve iz Severne Makedonije. Isporučićemo sve u skladu sa ugovorom. A zatim ćemo isporučiti i BiH i Crnoj Gori. Iz BiH smo dobili zahteve za količine veće za 6.000 tona nego što je bilo za celu prošlu godinu. Ali mislim da to neće biti poseban problem za nas”, zaključio je Vučić.

 

Izvor Politika, 24. mart 2022.

 

Srbija već 20 godina uklanja NATO bombe

Za 78 dana NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije bilo je čak 2.300 vazdušnih udara, oko trideset dnevno. Bačeno je 22.000 tona projektila. Prema evidenciji u Srbiji je više od 150 lokacija na kojima se nalaze velike avio-bombe. Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje ističe da 20 godina traje uklanjanje bombi, ali da još uvek nisu uspeli da očiste Srbiju.

U Srbiji i Beogradu još ima neeksplodiranih bombi iz NATO bombardovanja. Centar za razminiranje osnovan je 2002. godine i od tada je urađeno gotovo 200 projekata čišćenja terena.

Bojan Glamočlija, ističe za RTS da 20 godina traje čišćenje, ali da još uvek nisu uspeli da očiste Srbiju od bombi, mina i drugih eksplozivnih naprava.

Tokom 78 dana bombardovanja SRJ bilo je čak 2.300 vazdušnih udara, oko trideset dnevno. Bačeno je 22.000 hiljade tona projektila, među kojima 37.000 hiljada zabranjenih, kasetnih bombi, bombe sa osiromašenim uranijumom.

„Trenutno mine imamo u opštini Bujanovac, to nisu klasična minska polja, to su grupe mina koje su postavljali teroristi i izuzetno ih je teško sve pronaći ali sa dobrim projektima i tehničkim izviđanjem uspevamo“, naglasio je Glamočlija.

Ukazao je da su trenutno problemi i sa kasetnim bombama, od kojih su u poslednje tri godine uz pomoć donatora, uspeli da očiste dobar deo. Preostala su tri projekta, u Bujanovcu, Tutinu i na aerodromu Ponikve.

Velike avio-bombe na 150 lokacija

Istakao je i da se u Beogradu nalaze velike avio-bombe iz 1999. godine kao i da ih prema evidenciji u Srbiji ima na preko 150 lokacija.

Kaže da Srbija te probleme ne može sama da reši i da su joj potrebni donatori.

„Mi pokušavamo da pronađemo novac i sredstva da bi se one izvadile i to nije tako mali novac i jednostavno. Imamo pozitivne signale da ćemo uskoro početi da rešavamo i te probleme“, naveo je Glamočić.

Upozorio je na opasnost ukoliko bi došlo do pomeranja tih bombi, posebno u slučajevima građevinskih radova ukoliko bi se došlo do njih.

Što se tiče zračenja, objasnio je da se ne očekuje da tu postoji opasnost, zato što, kako je naveo, to nisu bombe koje su bile ozračene osiromašenim uranijumom.

Precizirao je da Centar za razminiranje označava mesta gde se nalaze velike avio-bombe, kasetne, mine i ostali eksplozivni ostaci rata, tako da građani mogu da vide na sajtu tog centra uputstva i koje su to tačno lokacije.

U Centru za razminiranje uklanjaju se i bombe i eksplozivne naprave zaostale iz Prvog i Drugog svetskog rata.

 

Izvor RTS, 24. mart 2022.

 

Zvaničnici položili vence

Povodom obeležavanja 23. godišnjice početka NATO agresije na SR Jugoslaviju zvaničnici su položili vence.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović poručio je da nikada više 24. mart u Srbiji neće biti jedan običan dan ne samo za Srbiju, već i ceo svet.

„To je dan koji je ne samo simbol našeg bola, već simbol nepravde. Užasne nepravde koja je učinjena našoj zemlji“, rekao je ministar Stefanović.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da se danas sećamo naših velikih i hrabrih heroja, koji su svoje živote dali za slobodu i čast otadžbine, kao i zločina onih koji su okupljeni pod krovom NATO pakta organizovali i počinili najstrašnije zločine na teritoriji naše zemlje.

„Sećamo se i danas, kao i svakoga dana, žrtava iz najbesomučnije i najbezobzirnije, nepravdene i nepravne agresije na našu zemlju i sa ponosom ističemo žrtve naših heroja“ rekao je Mirović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević poručio je da 23 godine posle zločina nad našim narodom i državom, izvrešnom od strane NATO-a, nikada nije jasnija i glasnija priča o tome šta smo kao narod i država pretrpeli.

Mojsilović položio vence na spomen-obeležja u Zemunu

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović učestvovao je u komemorativnoj svečanosti kod zgrade Komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO u Zemunu.

Mojsilović je, u pratnji načelnika Operativne uprave (J-3) Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Želimira Glišovića i načelnika štaba Komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO pukovnika Gordana Pavlovića, položio venac kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Jugoslavije.

Vence su položili i komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-potpukovnik Duško Žarković, delegacija ranijih komandanata ovog operativnog sastava, kao i predstavnici organa lokalne samouprave, obrazovnih ustanova i veteranskih udruženja.

Položeni venci i na spomen-obeležje „Glasnik sa Straževice“

Položeni su venci i na spomen-obeležje „Glasnik sa Straževice“. Vence su položili predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

Dačić je rekao da je ovo dan sa velikim emocijama, ogorčenjem i tugom, sa čime se suočavamo 23 godine, a kako vreme prolazi, kaže, tuga i ogorčenje su sve veći.

„Ljudi koji su izgubili svoje živote nisu nikoga napadali, već su bili žrtve agresije. Važno je da čuvamo sećanja na ovaj dan i da budemo svesni i sigurni da smo bili u pravu, da su oni bili agresori, a mi smo branili svoju zemlju i narod. Da bismo bili verni tim idejama, moramo da čuvamo uspomenu i sećanje na sve one koji su izgubili živote“, rekao je Dačić.

Nikodijević je istakao da je „Glasnik sa Straževice“ simbol otpora, prkosa i patriotizma i podsetio da su na ovom mestu pale prve bombe na Beograd, ali i prve žrtve.

Polaganju venaca prisustvovao je i potpredsednik Vlade i ministar prosvete Branko Ružić.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

 

Izvor Tanjug/RTS, 24. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u