Насловна фотографија: presscentar.uns.org.rs

D. Tanasković: „Međunarodna zajednica“ – to je prevarni termin

Kad se misli na međunarodne aktere koji deluju protiv interesa RS i srpskog naroda, sistematski bi naziv „međunarodna zajednica“ valjalo precizirati i govoriti/pisati „(zapadni) deo međunarodne zajednice“

Kad se danas osvrćemo na tri decenije od usvajanja „Ustava“ Republike Srpske, nekako olako izgovaramo: „Trideset godina“. A trideset godina nikako nije malo.

Dovoljno je reći da su ispisnici „Ustava“ danas tridesetogodišnjaci. Oni drže sadašnjost, a još više budućnost Republike Srpske u svojim rukama.

Ne znaju za drugu državu, a još manje otadžbinu, osim Republike Srpske.

Taj faktor vremena i ukupnog društvenog, političkog, kulturnog i mentalnog razvoja u državnim koordinatama Republike Srpske niko ko želi da utiče na njen položaj u okviru sistema „dejtonske“ BiH ne bi smeo da previdi ili prenebregne. Previd bi imao efekt bumeranga.

U svemu se moraju razložno i odgovorno uzimati u obzir promene koje su donela tri poslednja desetleća.

Tokom protekle tri decenije života Republike Srpske došlo je do bitnog pomeranja u međunarodnim odnosima na globalnom planu, što se odražava i na regionalnom nivou.

U vreme kad je završen rat na prostoru BiH vladalo je rašireno uverenje da je svet postao monopolaran i da će dominacija Zapada, predvođenog Amerikom, zauvek ili bar veoma dugo trajati.

Tada se i kod nas uvrežila i upotreba termina „međunarodna zajednica“, sa podrazumevanim smislom presudnog uticaja država zapadne hemisfere na celinu međunarodnih odnosa. U međuvremenu je tekao proces postepenog vraćanja ravnoteže snaga i uticaja na velikoj šahovskoj tabli Evroazije, a i šire, proces čijoj dramatičnoj fazi „prerastanja kvantiteta u kvalitet“ upravo prisustvujemo u Ukrajini i oko Ukrajine.

Ova činjenica od suštinskog, pogotovo perspektivnog značaja, sa svim izazovima koje nosi, iziskuje da se pojmovno-terminološki aparat političkog i uopšte javnog diskursa, uslovno rečeno, disciplinuje i prilagodi stvarnosti, a ne da po inerciji kaska za njom.

Iako nekima to ne mora tako izgledati, terminologija nikako nije samo terminološko pitanje, pogotovo u stvarima imenovanja političkih pojmova i pojava. A inercija na ovom planu postoji.

Zato, kao što nije preporučljivo koristiti se nazivima „Kosovo” i „Bosna” za Kosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu, a takva se upotreba neosetno odomaćila, u vezi sa stranim pristupom i delovanjem prema BiH i RS, kad se misli na međunarodne aktere koji deluju protiv interesa RS i srpskog naroda, sistematski bi naziv „međunarodna zajednica“ valjalo precizirati i govoriti/pisati „(zapadni) deo međunarodne zajednice“, a „međunarodna zajednica“ isključivo onda kad se ova podrazumeva u celini.

Alber Kami je jednom prilikom zapisao: „Davati stvarima pogrešna imena znači doprinositi nesreći sveta“. A nikako ne bi trebalo da i na ovaj, samo prividno beznačajan način doprinosimo sopstvenoj nesreći.

Ima sasvim dovoljno onih koji se tim poslom usrdno bave.

 

Autor Darko Tanasković

 

Naslovna fotografija: presscentar.uns.org.rs

 

Izvor Fakti, 28. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u