Украјина НАТО САД заставе

Rat u Ukrajini – najveći „spomenik“ NATO agresije

Učešće NATO-a u ukrajinskoj krizi je naveliko osvetlilo njihova dela od pre 23 godine. A to uopšte nije slučajno. Te 1999. je počelo slabljenje Zapada, a Ukrajina 2022. je slom sistema

Na 23. godišnjicu početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije okupili su se u Briselu glavni zapadni lideri i njihova provincijska posluga da razmotre šta da rade Rusiji koja je odlučila da više ne drži do njihovog nastojanja kako valja urediti svet.

Tužni, ali besni i bučni skup, predvodio je Džo Bajden na čiju „mirovnu politiku“ povodom Srba su podsetili Rusi, a onda je to razbacivano na društvenim mrežama.

Kad se posle rečenica koje je izgovarao tada potpredsednik a sada predsednik – rušiti Beograd, bombardovati mostove na Drini, pretnje kao objašnjenje bezakonja – ta jedinka poziva na međunarodno pravo…

Šta reći? Ništa! Međutim, ima olakšavajuća okolnost za Džoa: ova jedinka koja se odaziva na isto ime danas se više ne seća šta je govorila u ono doba.

Ali, nijedno pravo, pa ni međunarodno, zaborav činjenja ne može uzeti kao pravo da se zaboravi učinjeno.

I nije zaboravljeno. Naprotiv, učešće NATO-a u ukrajinskoj krizi je naveliko osvetlilo NATO dela od pre 23 godine. A to uopšte nije slučajno.

Habermasovo proročanstvo

Sada je očigledno da se nastavlja stanje koje je 2020. godine opisao američki Forin polisi: Zašto kosovski konflikt još traje? „Kosovski rat je bio kratak (samo tri meseca), ali nije bio mali rat. U fundamentalnom učinku, bio je pokretač nove međunarodne politike.“

Dosad najveći spomenik tom delovanju je, eto, ukrajinska kriza koja je u toku.

Dešava se „proročanstvo“ koje je povodom NATO bombardovanja 1999. ispisao Jirgen Habermas u nemačkom Cajtu. Znani Habermas je, naravno, podržao bomardovanje, rušenje, kažnjavanje Srba i sve tako, a onda u zaključku je napisao jednu rečenicu: „Ali šta ćemo reći ako jednog dana vojni savez u nekom drugom regionu, na primer u Aziji, reši da oružanim putem sprovodi politiku ljudskih prava koja bi počivala na nekom sasvim drugačijem, naime njegovom, tumačenju međunarodnog prava ili Povelje UN?“

Jedna ali vredna.

I – evo Ukrajine 2022. godine! Nije u Aziji! I nije vojni savez.

Nemački filozof i politički teoretičar Jirgen Habermas (Foto: Wikimedia/Wolfram Huke (wolframhuke.de),CC BY-SA 3.0)
Nemački filozof i sociolog Jirgen Habermas (Foto: Wikimedia/Wolfram Huke (wolframhuke.de), CC BY-SA 3.0)

„Prorok iz Franfurta“ se nije oglasio, da se pohvali. Doduše, nije se javio ni da je bacio dve knjige Dostojevskog kroz prozor.

Razumnim ljudima ni te 1999. nije bilo nevidljivo da je Kosovo tačka kad počinje ubrzano opadanje Zapada. A Ukrajina 2022. je slom sistema.

Poslednjeg dana maja 1999. Henri Kisindžer objavljuje u Njuzviku tekst naslovljen New World Disorder uz podnaslov: „Pogrešno promišljen rat na Kosovu je podrio odnose s Kinom i Rusijom i izložio NATO opasnosti“.

Kisindžer se čudio kako Klinton i bratija u Beloj kući nisu razmislili pre beslovesne odluke zasnovane na ideji da će rat sa Srbima potrajati nekoliko dana: „Ali šta ako Srbija, zemlja koja se tukla s Turskom i Austrijskom imperijom i prkosila Hitleru i Staljinu na vrhuncima njihovih moći, ne popusti? Koliko smo mi spremni daleko da idemo? Bez kopnene intervencije, što je objavljeno na samom početku, navodili smo Miloševića da testira izdržljivost neprestanog bombardovanja.“

Priča o „testiranju“ je zavesica iza koje se sprovidila brutalna operacija u kojoj je odnos moći ratnika, izražen u bruto društvenom proizvodu, bio – 860:1, odnosno 19 država udruženih u ratni NATO savez čiji je vojni budžet prema srpskom izgledao kao more prema kanti bistre pitke vode.

Kako je NATO bombardovanje shvaćeno u Rusiji? Aleksandar Solženjicin će u intervjuu Špiglu (2007) ono što je Kisindžer najavljivao opisati u petnaestak reči: Rusiju je iz osnova promenilo „surovo bombardovanje Srbije. To je obeležilo crnom, nepopravljivom crtom odnos prema Zapadu – i istine radi, treba reći u svim slojevima ruskog društva“.

A i procena o uticaju na drugu silu sveta danas se pokazuje neupitno tačnom. Kisindžer je znao da su „bliske veze SAD i Kine dovedene u pitanje“. I da to „za Ameriku sigurno znači metež u celoj Aziji, koji kineske susede gura u nuždu da biraju između najmnogoljudnije zemlje u svetu, kojoj njena istorija od 5.000 godina daje posebno mesto u Aziji, i Amerike, jedine svetske supersile“.

Tad je Kina još ćutala o Tajvanu. I tad je Amerika bila jedina supersila, ali danas to svakako nije. Osim u Bajdenovim nezaokruženim pričama.

A NATO? „Uprkos prividnom jedinstvu na NATO samitu, Kosovo će raspravu o budućnosti Alijanse učiniti neizbežnom“ (Kisindžer, maja 1999).

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer (Foto: Win McNamee/Getty Images)

Ovih dana se u Briselu to ozbiljno zaoštrava. Evropska unija razmišlja da pravi svoju vojsku, pored NATO. Odnosno umesto NATO. Nemačka, koja se na svaki pomen naoružavanja tresla, sad je u danu odlučila da će izdvojiti dva odsto svog budžeta na naoružavanje nemačke vojske!

To postaje toliko neodložno da je moguće da o tom istorijski krucijalnom pitanju odluči Šolcova „semafor vlada“.

Šta znači naoružavanje Nemačke za Evropu, Evropsku uniju, Ameriku – još nije javno analizirano. A kad bude, neće biti jednoglasno prihvaćeno. O Rusiji ne moraju da razmišljaju. Još uvek.

Svetlo na kraju tunela

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije propustio priliku da se sada osvrne na godišnjicu bomardovanja: „Tada su te bombe, osim što su ubijale civile, počele da uništavaju sistem međunarodnih odnosa. Upravo tada je NATO – kada govorimo NATO, mislimo na Amerikance – počeo da bombarduje temelje svetskog poretka. I upravo tada je počela erozija svih temelja svetskog poretka što se prelilo u krizu evropske bezbednosti koju sada proživljavamo. Pritom, tu krizu proživljavamo uglavnom mi, Evropljani, ovde ubrajam Rusiju u Evropu. A Amerikanci, koji su bili kolovođe, proživljavaju krizu u manjoj meri.“

Na pitanje da li „postoji svetlo na kraju tunela“ u ovoj situaciji, portparol Kremlja je optimistično rekao da se „svaki tunel završava svetlošću“.

I na tom se radi. Na početku Zimskih olimpijskih igara u Pekingu u februaru sastali su se Vladimir Putin i Si Đinping i objavili Zajedničko saopštenje koje se može uzeti kao njihova skica Novog svetskog poretka, alternativnog u odnosu na Pax Americanaza koju se slobodno može objaviti da više – ne postoji.

Svet američke moći zaprema prostor na kome su zemlje koje su sada uvele sankcije Rusiji. To je milijarda stanovnika nasuprot šest. To su oni koji vole sebe da zovu „međunarodna zajednica“ iako dobacuju samo do Evrope i Severne Amerike, Australija, Novi Zeland, plus nevoljni Japanci i Južnokorejci.

Turci i Izraelci su se, recimo, bez razmišljanja povukli. I Saudijci, i Indija, i Pakistan, i Brazil.

Amerika postaje sila u ubrzanom opadanju.

Sada oni u Briselu misle da bi magnitude potresa od ukrajinske krize mogle da utiču na stabilnost – pre svega Bosne i Hercegovine i Gruzije!?

Kako to treba shvatiti? Da će ih NATO štititi jače ili će ih gurnuti u nered?

Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je bio na tom sastanku, pričao je o nekoj inerciji. Ništa ozbiljno. Nije to akcentovanje nakon precizne analize.

Ovo je verovatno tačno. Bajdenov trust mozgova nema sada snage da se koncentriše ni na svoje probleme, a kamoli na Bosnu.

President Joe Biden speaks during a news conference after a NATO summit and Group of Seven meeting at NATO headquarters, Thursday, March 24, 2022, in Brussels. (AP Photo/Evan Vucci)
Predsednik SAD Džo Bajden tokom konferencije za medije nakon NATO samita i sastanka G-7 u sedištu Alijanse, Brisel, 24. mart 2022. (Foto: AP Photo/Evan Vucci)

Uostalom, isti Milanović je neki dan ranije objašnjavao: „Hrvatska ne komada BiH, ne priprema nikakvu agresiju, a bogami ni Srbija ni Rusija, jer ne mogu“, rekao je.

Milanovića sada interesuje „konstitutivnost Hrvata u BiH“ jer Hrvatska „mesecima trpi svinjarije iz Brisela i potpuno zatiranje dejtonske formule“.

„Svinjarije“ su dolazile iz Berlina, Amsterdama i Stokholma, a „hrvatski interes je ravnopravnost sva tri naroda u BiH, što je važno za opstanak i mir te države“.

Da, to bi se moglo reći – i za interse Srbije i Rusije. Dakle, niko od njih nije zainteresovan za destabilizovanje zemlje. Što je, valjda, najvažnije.

Bjukenenovi časovi istorije

Tako da – idemo dalje. U moru nenormalnosti koje se valjaju iz pomahnitalog javnog mnjenja Zapada ističe se – „Treći svetski rat“. Navodno, ako Rusi upotrebe hemijsko oružje (o biološkom se ne govori) to bi tako moglo razljutiti Zapad da bi se svet mogao naći u Trećem svetskom ratu.

Koliko je to „van pameti“ objašnjavao je ovih dana Patrik Bjukenen koji je službovao u administracijama Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana: „Čujemo upozorenja da će NATO, ako Rusija upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, reagovati vojno. Ali ako nijedan NATO saveznik nije napadnut, zašto bi NATO odgovorio na ruski napad na Ukrajinu?

Iako je danas zabranjeno, hemijsko oružje su koristili svi glavni učesnici Prvog svetskog rata, uključujući i Amerikance.

Što se tiče atomskog oružja, koristili su ga samo Amerikanci.

I dok nismo počeli bombardovanje gradova – to su uradili Britanci i Nemci – usavršili smo tepih bombardovanja gradova poput Kelna, Hamburga, Berlina, Drezdena i Tokija.“

Posle kratkog časa istorije, Bjukenen je podsetio kako je „ukrajinski rat, koji već traje mesec dana, pokazao korisnost nuklearnog oružja.

Putinova kredibilna pretnja da će ga upotrebiti dovela je do toga da SAD i NATO glatko odbiju zahtev Kijeva da stavi zonu zabrane letova iznad Ukrajine.“

I kad već NATO razume da nije dobro da interveniše, „druge nacije su shvatile poruku: posedovanje nuklearnog oružja može odvratiti čak i najveće nuklearne sile“.

Podsećajući na smrt i patnje, Bjukenen zaključuje da „što rat duže traje, veća je verovatnoća da će Putin pribeći neselektivnom bombardovanju i granatiranju kako bi likvidirao otpor, i to uvećava mogućnost da se rat proširi na Evropu NATO-a“.

Naravno, najopasnije za svetski mir je što „u bezbednoj američkoj domovini, 5.000 milja od Kijeva, ne nedostaje eksperata za spoljnu politike koji udaraju u bubnjeve za ‘pobedu‘ nad Putinovom Rusijom i spremni da se za tu pobedu bore – do poslednjeg Ukrajinca“.

WASHINGTON, DC - FEBRUARY 26: Pro Ukrainian demonstrators gather in front of the White House to protest the Russian Invasion of Ukraine on February 26, 2022 in Washington, DC. Russian President Vladimir Putin launched a full-scale invasion of Ukraine on February 24th. (Photo by Samuel Corum/Getty Images)
Proukrajinski demonstranti tokom skupa podrške Ukrajini ispred Bele kuće, Vašington, 26. februar 2022. (Foto: Samuel Corum/Getty Images)

Dok se pitamo kako bi se rat mogao proširiti do nas – važno je da znamo da to kreće ovako.

A reklo bi se da Srbi to znaju.

Prema skoro obavljenom istraživanju (NSPM), čak dve trećine građana Srbije, odnosno 61 odsto, smatra da su SAD i NATO krivi za rat u Ukrajini! Dok njih 4,5 odsto samtra da je kriva Ukrajina, a 3,5 odsto misli da je kriva Rusija.

 

Naslovna fotografija: Alexi J. Rosenfeld/Getty Images

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u