Грађани Скопља прелазе преко моста у центру града, 10. јун 2018. (Фото: Robert Atanasovski/AFP/Getty Images)

S. Makedonija objavila rezultate popisa, Albanaca manje od 25 odsto

Novim popisom je izbrojano i da u Severnoj Makedoniji živi 3,8 odsto Turaka, dva odsto Roma i 1,3 odsto Srba

Severna Makedonija je, posle punih 20 godina, uspela da popiše stanovništvo. U toj zemlji živi nešto više od 1,8 miliona ljudi, odnosno oko 200.000 manje nego pre dve decenije. Makedonci najbrojniji sa 58,44 odsto od ukupnog broja stanovnika. Albanci malo ispod četvrtine. Niz stranaka, mahom opozicionih, nezadovoljan popisom.

Posle 20 godina političkog natezanja, Severna Makedonija uspela je da okonča popis stanovništva, prema kojem u toj državi živi 1.836.713, od kojih veliku većinu čine Makedonci, dok su Albanci druga najbrojnija etnička grupa, saopštio je makedonski Zavod za statistiku.

Prema prethodnom popisu, održanom 2002. godine u sklopu Ohridskog sporazuma kojim su okončani sukobi makedonskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika, u Makedoniji je živelo 2,022 miliona ljudi, od čega su 64 odsto bili Makedonci, dok su 25,17 bili Albanci.

Dve decenije kasnije broj stanovnika opao je za gotovo 200.000, dok je makedonska većina i dalje dominantna sa nešto više od 58 odsto, dok je broj Albanaca opao na 24,3 odsto ukupnog broja stanovnika.

Najveća opoziciona stranka, VMRO-DPMNE i još nekoliko partija odmah je izrazilo nezadovoljstvo popisom, tvrdeći da je oko 60.000 ljudi izbeglo da se izjasni o etničkoj pripadnosti.

„Rezultati popisa su pokazatelj neuspeha, jer imamo snažan talas iseljavanja. Svako ima pravo da sumnja u brojke… Vladajuće partije se igraju brojkama“, rekao je poslanik VMRO-DPMNE Antonio Milošoski.

Rezultatima popisa nezadovoljna je i Levica, kao i još nekoliko manjih stranaka.

Najsnažnija albanska stranka Demokratska unija za integracije zadovoljna je rezultatima popisa, navodeći da Albanci čine bezmalo 30 odsto od ukupnog broja stanovnika, odnosno nešto više od 24 odsto onih koji žive na teritoriji Severne Makedonije.

„Čestitam svim institucijama koje su bile uključene u proces popisa stanovništva“, rekao je lider te partije Ali Ahmeti.

Podatak o broju Albanaca u Severnoj Makedoniji bio je jedan od ključnih razloga beskonačnog odlaganja popisa, jer se nekoliko tačaka Ohridskog sporazuma, pre svega onih koje se odnose na dvojezičnost u nekim opštinama, suštinski vezivalo za pretpostavku da Albanci čine četvrtinu ukupnog broja stanovnika.

Nizom međupartijskih dogovora, taj problem je rešen, što je otvorilo vrata novom popisu, koji je održan prošle godine. Uprkos tvrdnjama pojedinih političara da bi promene odnosa među etničkim grupama mogle doneti i unutrašnjopolitičke probleme, vladajući SDSM je još ranije zauzeo čvrst stav da se zakoni proistekli iz Ohridskog sporazuma ne mogu menjati retroaktivno, odnosno tvrdi da je popis suštinski čisto statistički proces.

Novim popisom je izbrojano i da u Severnoj Makedoniji živi 3,8 odsto Turaka, dva odsto Roma i 1,3 odsto Srba.

U Severnoj Makedoniji registrovano je oko 1,8 miliona glasača, što navodi na zaključak da su birački spiskovi u toj državi u manjoj ili većoj meri u skladu sa rezultatima popisa, jer je popisom evidentirano i nešto više od 260.000 nerezidentnih držaljana ove zemlje.

Od oko 260.000 državljana Severne Makedonije koji žive van granica ove države, dve trećine su Albanci, dok su 24,45 odsto Makedonci.

Makedonski statističari su, u mesecima koji su prethodili popisu, upozoravali da su procene da u ovoj državi živi oko dva miliona stanovnika ozbiljno preterane, navodeći da bi konačni broj stanovnika mogao da bude između 1,6 i 1,8 miliona stanovnika.

Poslednji popis stanovništva u Makedoniji obavljen je 2002. godine, kao deo Ohridskog sporazuma kojim su okončani sukobi makedonskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika, u kojima je stradalo oko 200, a raseljeno 200.000 ljudi.

Na osnovu tog popisa stanovništa, definisane su i opštine u kojima se albanski upotrebljava kao drugi zvanični jezik.

Strah od ishoda novog popisa bio je jedan od glavnih razloga zbog kojeg su makedonske političke stranke odlagale novu registraciju stanovništva.

Brisel zadovoljan popisom

Portparolka Evropske komisije, Ana Pisonero pozdravila je proces popisivanja stanovištva u Severnoj Makedoniji.

„Ovo je veliko dostignuće. Podaci o stanovništvu od suštinske su važnosti za planiranje i sprovođenje odgovarajućih socijalnih, demografskih i ekonomskih politika“, rekla je Pisonero za makedonsku agenciju MIA.

 

Autor Rade Maroević

 

Naslovna fotografija: Robert Atanasovski/AFP/Getty Images

 

Izvor RTS, 30. mart 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u