Srbija podržala izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava

Ukupno 93 države, među kojima su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, glasalo je ZA, protiv je bilo 24, uzdržanih 58

Generalna skupština UN izglasala je, na zahtev zapadnih zemalja, da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu.

Ukupno 93 države, među kojima su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, glasalo je ZA, protiv je bilo 24, uzdržanih 58. Ruski zvaničnici su u više navrata negirali da je bilo napada na civile.

Ukupno 193 članica Generalne skupštine UN pozvane su bile na glasanje za ili protiv, a  uzdržani se nisu uzimali u obzir. Američka ambasadorka pri UN-u Linda Tomas-Grinfild ocenila je juče da Rusija ne treba da bude u Savetu UN za ljudska prava jer bi mogla da to telo koristi kao propagandno oruđe da bi izražavala zabrinutost o ljudskim pravima.

„Svakodnevno vidimo izveštaje o ruskoj nezainteresovanosti za ljudska prava. Učešće Rusije u Savetu UN za ljudska prava je farsa. To šteti kredibilitetu Saveta i UN-a u celini“, dodala je ambasadorka.

U tekstu rezolucije SAD, o kojoj je bilo glasanje, navodi se da Generalna skupština UN može da suspenduje pravo članstva neke zemlje u Savetu UN za ljudska prava ukoliko ta zemlja čini gruba i sistematska kršenja tih prava.

Podsetimo, Rusija je pred današnje glasanje u Generalnoj skupštini UN poslala poverljivu notu zemljama upozoravajući ih da će glasanje za incijativu SAD da se Moskva suspenduje iz članstva u UN-ovom Savetu za ljudska prava smatrati „neprijateljskim gestom“, preneo je Rojters.

Ova novinska agencija tvrdila da je imala uvid u notu koju je Rusija slala zemljama, ali nisu mogli da preciziraju kojim sve državama je ona poslata.

„Vredi napomenuti da će se kao neprijateljski gest smatrati ne samo podrška takvoj inicijativi, već i jednako udaljena pozicija na glasanju (uzdržanost ili neučešće)“, navodi se u noti.

Rusija i Libija jedine suspendovane u istoriji Saveta UN

Suspenzija Rusije nije presedan, pošto je 2011. Libija suspendovana iz članstva u OHCHR-u, zbog nasilja nad demonstrantima koji su se suprotstavili režimu Moamera Gadafija.  Savet za ljudska prava UN-a (OHCHR) je organ Generalne skupštine UN-a koji čini 47 zemalja članica koje se smenjuju periodično. Pored promovisanja ljudskih prava, Savet ima misiju da redovno preispituje situaciju o ljudskim pravima u zemljama članicama UN. I Ukrajina i Rusija su članice Saveta.

Rusija je bila na sredini trogodišnjeg mandata koji joj je isticao 2023. Generalna skupština UN-a je od početka invazije Rusije na Ukrajinu usvojila dve rezolucije u kojima osuđuje postupke Moskve. Za ove rezolucije glasala je i Srbija, koja uporno odbija da uvede sankciji Ruskoj Federaciji.

 

Izvor Danas, 7. april 2022.

Harčenko: Očekujemo uravnotežen stav Srbije

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da svakog dana postaje sve jasnije da je šteta od sankcija sve veća po EU, a ne i za Rusiju. S tim u vezi, pohvalio je Srbiju i konstatovao da je situacija u našoj zemlji stabilna ne samo zbog prethodnih dobrih ekonomskih rezultata, već i što odbacuje da se pridruži sankcijama.

Bocan-Harčenko je za Tanjug rekao da prava neutralnost podrazumeva objektivnost i uzimanje u obzir svih stavova.

„A pre svega, kao što čini Srbija, uzimanje u obzir sopstvenog suvereniteta i nacionalni interes. Znamo da je Srbija u teškom položaju, jer se na nju vrši veliki pritisak. Očekujemo da će Srbija, u međunarodnim organizacijama, nastaviti da vodi politiku na svoj uravnotežen način“, naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje kako komentariše nejedinstvo u EU oko sankcija Rusiji, Bocan-Harčenko je odgovorio da je ono evidentno i kao najsvežiji primer naveo izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana.

„On je posle pobede na izborima bio jasan u vezi kupovine gasa u rubljama. Iz toga se vidi da ima drugačiji odnos, koji se oslanja na nacionalne interese i suverenitet zemlje“, ukazao je Bocan-Harčenko.

„Buča kao Račak“

Bocan-Harčenko je konstatovao da je priča o navodnim ratnim zločinima ruske vojske u Buči nalik na priče o Račku na Kosovu, a sve sa ciljem da se spreče pregovori. Dodao je da je priča o navodnim zločinima ruske vojske u Buči potpuno izmišljena i da za to Rusija poseduje dokaze, koje je diplomatski predstavnik te zemlje u UN izneo.

„Cilj svega je, kao i ranije u slučaju Srbije, da se Rusija označi odgovornom za zločine kako bi se progurali ciljevi. Oni ne daju da iko čuje ruski stav i vidi ruske dokaze“, kazao je Bocan-Harčenko.

Ukazao je da Zapad veruje samo režimu u Kijevu, koji tvrdi da je zločin počinila ruska vojska, a za to nema nijedan dokaz.

„Svima je uz to jasno da iza te provokacije stoji jedan značajan interes i konkretan cilj, a to je da se spreče pregovori“, objasnio je ambasador Rusije.

Napomenuo je da se, nažalost, pripremaju i druge provokacije, pošto se pominje navodno korišćenje hemijskog oružja.

„Glavni cilj je da se spreče razgovori, jer Zapadu nije u interesu da se ovi sukobi što brže završe. Njima je cilj da sukobi traju što duže“, dodao je Bocan-Harčenko.

On je ukazao da sada sve više u javnost isplivavaju informacije o ponašanju ukrajinske vojske, njenog nacionalističkog dela i njihovo ponašanje prema zarobljenicima i korišćenje civila kao ljudskog štita.

 

Foto: Michael M. Santiago/Getty Images via AFP

 

Izvor Sputnjik, 7. april 2022. 

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u