B. Mitrinović: Zašto su Ukrajinci ponizili predsednika Nemačke

Iz Kijeva je poručeno da nije dobrodošao. I to nakon što je Nemačka imala dosta razumevanja za Ukrajinu i slala svoje oružje. Odavno se nije dogodio veći diplomatski skandal

U ovoj nedelji resetovanja svetskog geopolitičkog i ekonomskog poretka dogodilo se mnogo loših stvari. Ne zna se kome su ovi dani bili teži: da li ukrajinskim stanovnicima ili pripadnicima „Azova” i stranim instruktorima koji su u klopci „Azovstala”; da li Putinu, kome je potopljena krstarica „Moskva”, ili svima onima kojima je Amerika u srcu dok gledaju kako se Bajden rukuje s vazduhom; da li Kini kojoj su američki senatori usred Tajvana poručili da će „platiti visoku cenu” zbog podrške Rusiji, ili Kazahstanu, koji pokušava da ne izgubi podršku ni Zapada ni Moskve.

Nemačko izvinjavanje

Ipak, u jednome, dileme nema. Osoba koja je doživela najveće poniženje bio je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer. Odlučio je da prihvati poziv poljskog predsednika da s liderima baltičkih zemalja poseti Ukrajinu. Međutim, iz Kijeva je poručeno da nije dobrodošao. I to nakon što je Nemačka imala dosta razumevanja za Ukrajinu i slala svoje oružje. Odavno se nije dogodio veći diplomatski skandal. Štajnmajer se iz Varšave vratio kući, a lideri Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije odlaskom u Kijev „poslali su snažan signal panevropske solidarnosti s Ukrajinom”. A u Kijevu su želeli da vide kancelara Olafa Šolca, s kojim mogu da se dogovore o slanju naoružanja, embargu na isporuke nafte iz Rusije, dobiju odluku o vojnoj i ekonomskoj pomoći ili garancije za prijem Ukrajine u EU.

Štajnmajeru je odbijen prijem u Kijevu zbog bliskih veza s Rusijom i podrške „Severnom toku 2”. Ovo sve čak ne bi bilo toliko strašno da se nemački predsednik od dana svog reizbora, 13. februara, nije ponašao kao da je svih prethodnih decenija grešio. Nekoliko puta se izjasnio u prilog Ukrajini i nespretno se izvinjavao. Doslovno je rekao da je njegova politika u vezi s gasovodom bila pogrešna jer je Nemačku koštala „poverenja njenih evropskih partnera”. A uoči planirane posete Ukrajini rekao je da je povratak na normalne odnose s Rusijom nemoguć dok je Putin na vlasti. Otprilike isto ono što je rekao vremešni Bajden, pa su posle njegovi saradnici morali da „peglaju” kiks govoreći da je to rekao „iz srca”, da je izjava bila emotivna i da u Vašingtonu ne nameravaju da ruše ruskog predsednika. Ako je za utehu Štajnmajeru, administracija Zelenskog bila je samo glasnik loših vesti. Berlinu je jasno da je poruku poslao Vašington.

Evropski jastreb

Evropskim zvaničnicima rat u Ukrajini, i to ovaj koji je počeo 24. februara, a ne onaj od pre osam godina – briše diplomatski rečnik i budi neočekivanu oštrinu. Tako će Đuzep Borelj, koji se do sada ni po čemu nije istakao, ostati zapamćen kao čovek koji je u 75. godini postao „evropski jastreb”. Naime, šef evropske diplomatije je na društvenoj mreži napisao da ovaj rat „mora biti dobijen na bojnom polju”. Nije rekao ni kako ni po koju cenu, niti da evropski odbrambeni koncept EU, koji predviđa značajno povećanje vojnih budžeta, ima samo jednu kasu, a ona je preko Atlantika.

Dok Evropljani budu štedeli toplu vodu, vozili se biciklom umesto automobilom ili radili od kuće kako bi što manje novca poslali u Moskvu, moraće još više da štede za vojsku i tečni američki gas. Jedinstva u nekadašnjem mirovnom evropskom projektu nema. Austrijski kancelar Karl Nehamer je otišao u Moskvu, ne da s Putinom razgovara o Ukrajini, nego da vidi da li će Austrija dobijati gas i po kojim uslovima. Orban je zbog toga već izgubio prijateljske odnose s Poljskom i sasvim narušio mali savez evropskih pobunjenika. Doduše, Višegradsku grupu je vreme pregazilo jer je promenjena „realnost na terenu”. Sada je formirana podela na one države koje, kako kaže Nehamer, smatraju da sankcije treba da budu bolne za Rusiju, a ne za EU i one koje su spremne da se tuširaju hladnom vodom dok Rusija ne propadne. On je rekao da Austrija nije usamljena u ovom stavu i da tako misle i Mađarska i Nemačka. Ako se predsednik Nemačke toliko izvinjava zbog svoje politike, a kancelar samo kaže da je „iznenađen” ovim ponižavajućim nediplomatskim potezom, onda nije van pameti zaključiti da zapravo Analena Berbok vodi nemačku politiku.

Poljska desna ruka

Tokom svoje evropske istorije, koju su obeležili „poljski vodoinstalateri” i antimigrantska zapenušanost, Poljska je konačno dobila značajnu ulogu u EU zahvaljujući onome što se „nekada zvalo rusofobija, a sada je postalo mejnstrim”, kako to reče Moravjecki. Poljska je, uz baltičke zemlje, postala desna ruka SAD u Evropi. Ukoliko se Švedska i Finska pridruže NATO-u, a to izgleda izvesno – Rusija će imati više zvanično registrovanih protivnika. Iako će to više nego udvostručiti granicu Rusije s alijansom, suština se ne menja mnogo: dolazi do legalizacije situacije koja je davno uspostavljena. Dmitrij Medvedev kaže da je Rusiji praktično svejedno da li je u savezu 30 ili 32 države. Ipak, to će iziskivati pojačavanje kopnenih jedinica i PVO-a, kao i pomorskih snaga u Finskom zalivu, što nije malo.

S druge strane, SAD će jačanjem NATO-a osnažiti svoj uticaj u Evropi i istovremeno vlastiti vojnoindustrijski kompleks. Ali to može da bude i međucilj jer ni Zapad ni Rusija ne isključuju vojni okršaj. Kako se čini, najglasnije u iskazivanju dobrodošlice u zapadnu vojnu alijansu su britanska i nemačka ministarka spoljnih poslova Liz Tras i Analena Berbok. A one se ne izvinjavaju.

 

Autor Biljana Mitrinović Rašević

 

Izvor Politika, 18. april 2022. 

 

Foto: Slawomir Kaminski/Agencja Gazeta via REUTERS

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u